Janković je mašinski inženjer na kruzeru i kao iskusni morepolovac izolacija je za njega sastavni deo poziva, međutim, u ispovesti za “Blic” ne krije da ovoga puta nije bilo lako.

U svojoj beležnici, pre četiri meseca na kruzeru zapisao je da je od 13. marta privezan u luci od kada su se zadnji putnici iskrcali.

Zabeležio je da je posada svakodnevno radila redovne poslove na održavanju broda.

#Na brodu, hvala Bogu, nema bolesti. Imamo hrane, vode, imamo doktore i medicinsko osoblje, bolnica je dobro pokrivena i sve je pod kontrolom. U karantinu smo od 15. marta i niko ne sme ni van broda, ni na njega. Sve je dobro organizovano sa agencijama iz Dubaija i nema problema koje ne možemo rešiti. Na brodu čekamo rasplet događaja, pratimo vesti i u mislima i molitvama smo sa našim porodicama, sa svim ljudima iz sveta jer smo ovde jedna velika porodica", piše u svom dnevniku.

NA SVAŠTA SMO NAVIKLI, ALI OVO...

Kao pomorac koji plovi više od 20 godina morima i okeanima navikao je na određeni stepen samoizolacije. Ipak, ovako nešto nikada pre nije iskusio...

"Mada je težina prisutna zbog porodice i to je najveća težina, kada si ovde, a dušom uz najmilije pogotovo sada usled pandemije korona virusom koja je blokirala celi svet. Mi pomorci dobro znamo kakva je snaga prirode. Nije bitno ni ako je brod dugačak nekoliko stotina metara, on je kao ljuska oraha na moru. Strah koji je urođen kod svakog čoveka te tera da se povučeš u sebe, molitva je jedina sigurna luka. Tako da kada je oluja već donela ovaj virus treba da se okrenemo sigurnoj luci i preispitamo se dobro o svemu", poručuje Janković.

Tripo Janković kaže za beogradski dnevnik da su se i on njegove kolege napatile radeći pet meseci u mašini jer su temperature bile i preko 50 stepeni.

"Srećom, ni kasnije, sve do kraja nismo imali korone na brodu. Hrane je bilo u izobilju jer je to putnički brod i stigle su zalihe za tri meseca za kompletno sve putnike i posadu, ničega nije nedostajalo. Ali, nakon odlaska putnika, brod dugačak 250 metara sa 13 spratova je odjednom utihnuo. Sve se ugasilo" prepričava Janković kako je izgledao biti na ovako ogromnom kuzeru.

Osećaj očigledno nimalo prijatan, scene koje podsećaju na one iz filmova strave o ukletom brodu...

"Izolaciju na brodu nismo osetili kao vi na kopnu jer mi inače živimo život u poluizolaciji. Sada nismo primali nove putnike, ali smo imali mnogo posla jer se sve mora održavati kao da su normalne okolnosti", kaže Janković.

SAD MU JE POTREBNA PLANINA

Iskusni pomorac se posle povratka sa mora uvek sprema za odlazak na planinu. Za njega more nije za življenje, a jedino kontakt sa čistom prirodom ga oporavlja.

"Na brodu nema slobode. To je neka vrsta dobrovoljnog pritvora. Na brodu je bilo teško jer ne znaš kakve ćeš novosti čuti od kuće. Ni ljudi na kopnu nisu imali sve informacije, ali je nama naš posao na brodu najbolji lek za sve. Mnogo posla nam je mnogo značilo", kaže.

Tripo Janković je i član Facebook grupe “Pozdrav s mog prozora”, jedan od retkih kome su administratori objavili dve fotografije, jer pravila nalažu objavu jedne.

Njegova prva fotografija pogleda kroz prozorsko okno broda prema beskrajnoj pučini Arapskog mora dobila je više od 5.300 lajkova i veliki broj komentara podrške.

"Prijatno me je iznenadio talas emocija, poruka podrške, sinergija i empatija i puno sam zahvalan na tome", poručio je Janković.

A pre samo nekoliko dana oglasio se novom fotografijom pogleda iz kuće u Kotoru na šta je reagovalo više od 7.300 ljudi iz celog sveta.

"Posle 5 mjeseci izolacije na kruzeru u Arapskom moru na +45 stepeni. Konačno došao kući. Pozdrav iz Kotora. Hvala svima na podršci", glasilo je opis uz priloženu fotografiju.

Uz dobrodošlicu na kopno mnogi ga pitaju kako je mogao da izdrži i čestitaju mu na tome.

"Setite se baka i dedova, setite se na kojim vrednostima su oni gradili svet i ne možete pogrešiti. Jedan topao zagrljaj za sve vas od mene, ustrajte i ovu ćemo bitku da dobijemo", poručuje nam pomorac.

(MONDO/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.