Bilt pozvan na konferenciju o Karadžiću

Sudsko veće Haškog tribunala saopštilo je da je ministra inistranih poslova Švedske Karla Bilta pozvalo da prisustvuje statusnoj konferenciji u postupku protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, koja je planirana za 3. jun. Karl Bilt je ranije pristao je da razgovara sa Karadžićevom odbrano o događajima pre Karadžićevog povlačenja sa položaja predsednika Republike Srpske u leto 1996. godine. Istovremeno, u Hagu objavljeno da je Karadžić od UN tražio da mu dostave dokumentaciju o njegovom dogovoru sa Ričardom Holbrukom.

Pristajući na razgovor, Bilt, koji je u to vreme bio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, poručio je Karadžićevom pravnom savetniku da nije siguran u njegovu svrsishodnost, piše u objavljenom podnesku odbrane.

Karadžić, koji je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom bosanskog rata, tvrdi da mu je, u zamenu za povlačenje iz javnog života, tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.

Sudsko veće je, međutim, u odluci o jednom ranijem podnesku odbrane naznačilo da - čak i da sporazum s Holbrukom postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.

Karadžićeva odbrana će u ponedeljak, 25. maja podneti Tribunalu zahtev za obustavljanje postupka protiv Karadžića, zasnovan na tvrdnji o navodnom imunitetu.

Sporazum o Karadžićevom imunitetu postignut je - po odbrani - na sastanku tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića sa Holbrukom, 18. i 19. jula 1996. u Beogradu.

Teza Karadžićeve odbrane je da je Bilt u leto 1996. bio u svakodnevnom kontaktu sa Holbrukom, te da su "zajednički bili odgovorni da isposluju ostavku Karadžića" uoči prvih izbora posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

U pismu ambasadora Švedske u Holandiji, upućenom Karadžićevom pravnom savetniku Piteru Robinsonu, navodi se, međutim, da Bilt smatra da "Holbruk nije imao ovlašćenja da određuje kakve bi odluke sud mogao doneti, niti da odobri nikakvu amnestiju".

Bilt, kako je odbrani preneo ambasador Švedske, "ne misli da tome možze mnogo šta da doda", ali je spreman da razgovara sa Karadžićevim savetnikom.

Karadžićev savetnik Robinson je od vlasti SAD zatražio dozvolu da o toj temi razgovara sa američkim zvaničnicima Dagom Lutijem i Džonom Filijem koji su sastanku Miloševića i Holbruka u julu 1996. prisustvovali kao predstavnici Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD i Saveta za nacionalnu bezbednost.

SAD su do sada omogućile Karadžićevoj odbrani da intervjuiše tadašnje diplomatee Filipa Goldberga i Lorensa Batlera koji su takođe prisustvovali sastanku.

Od vašingtonske administracije, Karadžić je dobio i više dokumenata u vezi sa tim susretom Miloševića i Holbruka.

U ranije objavljenom podnesku, odbrana je tvrdila i da se u jednom od tih dokumenta, diplomatskoj depeši koju je u Vašington, 22. jula 1996. godine, uputio tadašnji ambasador SAD u BiH Džon Menzis "potvrđuje" da je sporazum o Karadzićevom imunitetu.

Karadzić od sudskog veća Tribunala traži i da naredi Tužilaštvu da razjasni tvrdnju da nema nikakav prepis razgovora koji je 1998. tadašnja glavna tužiteljka Luiz Arbur vodila sa američkim generalom Veslijem Klarkom, u to vreme komandantom NATO u Evropi.

Pozivajući se na navod iz knjige Florans Artman, bivše predstavnice glavne tužiteljke Karle Del Ponte, Karadžićeva odbrana tvrdi da je i general Klark u tom razgovoru posredno potvrdio da obećanje SAD štiti Karadžića od hapšenja.

Haško tužilaštvo je nekoliko puta saopštilo da nema nikakav dokument o tom razgovoru.

Karadžić traži od UN dokumentaciju

Radovan Karadžić pozvao je Ujedinjene nacije da mu dostave dokumtaciju koja bi potvrdila njihovu podršku pregovorima i sporazumu o imunitetu od Haškog tribunala koji je navodno 1996. godine postigao sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.

U pismu koje je objavio Haški tribunal Karadžić je od kancelarije za pravne poslove UN u Njujorku zatražio da mu dostavi "korespondenciju iz perioda 1. avgust 1995. - 18. jul 1996. između UN i RS (ili njega lično) kojom najveća svetska organizacija podržava saradnju sa Holbrukom ili UN".

Traži i da mu se dostavi bilo koja izjava, iz istog perioda, zvaničnika UN ili Saveta bezbednosti kojom se podržava saradnja sa Holbrukom i SAD u cilju postizanja mira između strana u sukobu u BIH.

Karadžić želi i da mu se dostavi korespondencija između UN i SAD koja bi potvrdila da su UN podržale sporazume koje je postigao Holbruk u vezi sa ratom u BIH.

Nakadašnji lider bosanskih Srba tvrdi da je 18 - 19. jula sa Holbrukom postigao sporazum o imunitetu od Haškog tribunala ukoliko se povuče iz političkog i javnog života.

Smatra da je taj sporazum obavezujući za Tribunal, jer je, kako tvrdi, Holbruk delovao u ime UN, koje su i osnivale Haški tribunal.

On je zatražio od Tribunala da mu svojim autoritetom pomogne i apeluje na UN da mu dostave zatraženu dokumentaciju, kako bi mogao da sastavi konačnu molbu za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka protiv njega, na osnovu sporazuma Karadžić - Holbruk.

Karadžić se brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu.

Izmenjenom optužnicom Karadžić se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.

Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. u Beogradu, posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom. Haškom tribunalu je izručen 30. jula 2008.

(agencije/MONDO)