NEMA SPASA TURISTIČKOJ SEZONI U CRNOJ GORI: Imaju tek petinu prošlogodišnjih turista, a ova greška ih je skupo koštala

Promovisanje Crne Gore kao "korona free" destinacije i za kratko vreme gubljenje tog statusa, povećanje epidemiološkog rizika, slabo funkcionisanje aviosaobraćaja, drumska udaljenost od evropskih destinacija, restriktivni odnos prema građanima BiH i Srbije, uvođenje politike u turizam, neki su od razloga koji su doveli do kraha turističke sezone, ocenjuju podgoričke Vijesti.

"Odgovorne destinacije od marta primenjuju totalnu digitalnu transformaciju, onlajn platfome, koristeći nove komunikacione kanale u borbi za goste, jer su shvatile da je digitalni 'ribrending' neophodan, tržišna borba za svakog gosta, korišćenjem virtuelnog prostora. Destinacije se utrkuju u lansiranju personalizovanih digitalnih kampanja s obaveznim inovativnim elementima", rekla je Gardašević-Slavuljica.

Ona je ocenila da sve navedeno ne važi u Crnoj Gori i da je činjenica da su odgovorni za promociju destinacije pali na ispitu.

Gardašević-Slavuljica smatra da je rešenje bilo, a i dalje postoji, u primeni jasne strategije zasnovane na pravilnom marketingu destinacije, promovisanju inovativnih tehnologija i povratku reputacije destinacije.

Ona upozorava da će izumreti destinacije koje se ne uklope u kovid-19 turizam i ocenjuje da su Hrvatska i Albanija neuporedivo bolje od Crne Gore to uradili, ali nedovoljno dobro.

Ocenila je da Crna Gora nikada nije smela da bude promovisana kao "korona-free" i da su mnogi upozoravali da je to opasno, jer države preko noći mogu postati visoko rizične, što se i dogodilo tokom drugog talasa korona virusa.

"Danas korona-free, a sutra visoko rizična zemlja, označava kompromitaciju destinacije i gubitak poverenja turista. To se desilo Crnoj Gori. Trebalo je proglasiti Crnu Goru kao 'prvu korona odgovornu' destinaciju u Evropi i iskoristiti prednost statusa niskog rizika od korone", smatra Gardašević-Slavuljica.

Ona ukazuje da je umesto toga Crna Gora dala preterano obećanje i da su turisti prestali da joj veruju, što je doprinelo kolapsu tržišta.

Iz NTO kažu da se ne može praviti paralela s drugim državama iz regiona, posebno Hrvatskom, koja kao zemlja EU nema ograničenja kada je u pitanju turistički promet iz ostalih zemalja članica.

Ističu da se od marta intenzivno sprovode marketinške aktivnosti na promociji turističke destinacije.

"Imajući u vidu da je na globalnom nivou došlo do smanjenja međunarodnih putovanja, sve turističke destinacije beleže pad turističkog prometa. Zato je u uslovima pandemije nezahvalno govoriti o dobroj ili lošoj sezoni i praviti poređenja s prethodnom sezonom, rezultate možemo da sagledamo u svetlu trenutne situacije", rekli su u NTO za "Vijesti".

Ukupni prošlogodišnji prihodi od crnogorskog turizma iznosili su 1,1 milijardu evra. Vlada je ovogodišnje prihode projektovala na 40 odsto prošlogodišnjih, odnosno na 450 miliona evra, ali je ta procena već početkom juna pala u vodu, a tokom jula je pad iznosio oko 90 odsto. Za početak novembra najavljena je nova procena, što povlači novi rebalans budžeta, navodi list.

Prema podacima NTO, u petak je u Crnoj Gori boravilo blizu 29.000 turista, što je 20 odsto ostvarenog turističkog prometa u poređenju s prošlogodišnjim periodom, dok je u hotelima popunjenost 42 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Prema poslednjim zvaničnim statističkim podacima Monstata, u Crnoj Gori je od početka godine zaključno s junom boravilo oko 162.400 turista, što je tek petina u odnosu na prošlu godinu.

(MONDO/Tanjug)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.