DPS je ona politička snaga koja je Crnu Goru izvela na put evropskog razvoja, tvrdi predsednik Crne Gore.
Milo ĐUkanović Na pitanje, da li je u nedelju bila opomena i šta dalje, ako vladu formira većina u kojoj nije DPS, Đukanović je rekao:
"Sačekajmo da vidimo kako će izgledati ta vlada, kakav će biti njena partijaska struktura. Postoje različita mišljenja o tome da li će biti eksperrtska vlada ili politička. Kao što znate, živimo u jednom sistemu parlamentarne demokratije sa velikim ovlašćenjima vlade i simboličnim ovlašćenjima predsednika. Ja sam trenutno neko ko je na poziciji predsednika, ali ko je puno vremena pre toga provero u Vladi, ko je koristio ta ovlašćenja i ko je iz pozicije predsednika pokazao poštovanje ingerencija koje Vlada u našem sistemu ima."
Na pitanje sa kim će prvo razgovarati po pitanju nove Vlade, lider DPS je rekao:
"Kao što znate to nije nova konstrukacija. Čitav politički život u Crnoj Gori i uopšte u regionu je praćen konstrukcijama tog tipa. Imali smo konstrukciju da će DPS svim sredstvima braniti svoju vlast. Kao što vidite to je jedna najobičnija neutemeljana denuncijacija. DPS je ona politička snaga koja je Crnu Goru izvela na put evropskog razvoja, koja je zajedno sa tom Crnom Gorom ostvarila značajne iskorake na putu evropskog razvoja, i ona je i danas ta snaga koja će pokušati da Crnu Goru zadrži na tom putu. Jer, znate, i dalje smo mi najjača politička partija na crnogorskoj političkoj sceni i verujem da ćemo u bloku za Evropu, koji će biti konstitiasan u crnogorskom parlamentu, predstavljati vrlo respektabilnu snagu, koja će se naravno i dalje zalagati za ono što je politička tekovina naše vlasti u Crnoj Gori. Kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovaćemo kao i u svemu, ono što su demokratska pravila savremene demokratske civilizacije. Da onaj ko ima 41 mandat u Crnogorskom parlamentu, dobiće priliku da formira vladu”.
Na pitanje gde je on sad, posle izbornog poraza, Milo Đukanović je rekao "ostaje tu gde je".
"Ja sam tu gde sam, vrlo čvrsto uveren u ispravnost svojih političkih stanovišta”, kazao je Đukanović.
Prevejani politički lisac, Đukanović, izgleda neće mirno otići u "političku penziju", kao nek predsednici država i partija u okruženju.
"Da sam poslušao oca, nikada se ne bih bavio politikom", govorio je lider DPS-a i aktuelni predsednik Crne Gore. Da li je posle 31 godinu na vlasti došlo vreme da ispuni davnašnju najavu "umoran sam od politike, baviću se njome volonterski”.
Crnogorska javnost, region pa i svet pita se ovih dana da li je došlo vreme da se Đukanović, neprikosnoveni politički vladar Crne Gore, prebaci u "volonterski" mod. Ali, po svemu sudeći, Milo ne bi da tek tako ode s vlasti i tron prepusti opozicionim koalicijama koje su na izborima u nedelju osvojile većinu.
Na početku karijere bio je veliki Srbin. 1989. kao mlada nada već odumirućeg Saveza komunista Jugoslavije pojavio na političkom nebu. Đukanović je do danas menjao mišljenja i stavove - komunista, pa srpski nacionalista u vreme Slobodana Miloševića, zatim liberalni demokrata, pa ljuti protivnik istog tog Miloševićevog režima koji ga je učinio najmlađim premijerom u Evropi, i na kraju, veliki Crnogorac.
Milo Đukanović je još kao student ušao u politiku, a na vlast ga je izbacila tzv. Atibirokratska revolucija, kada su "mladi, lepi i pametni" lideri – Đukanović, Momir Bulatović i Svetozar Marović staro komunističko rukovodstvo smenili na ulici – po diktatu Beograda, odnosno Slobodana Miloševića.
Ekonomista, bez dana radnog iskustva u privatnom ili državnom sektoru, krajem 1990, na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori izabran je za poslanika, a najmlađi premijer u Evropi postaje već naredne godine – na 29. rođendan.
Iste godine crnogorska vlast kreće u realizaciju Miloševićevih ratnih planova, optužujući za izdajstvo malobrojne antiratne aktiviste i stranke koji upozoravaju na pošast koju donosi takva politika.
Crnogorske trupe JNA kreću u pohod na Dubrovnik, ohrabrene i govorima mladog premijera koji je tih dana poručivao da je i šah omrznuo zbog šahovnice.
Kasnije će Đukanović pokušati da realtivizuje takve izjave: "Te izjave, uključujući i tu koju ste pomenuli je zaista apsolutno benigna u odnosu na mnoge druge izjave koje su se događale sa svih strana u tom vremenu i izjave koje su direktno pretendovale prema određenim prostorima."
Ta relativizacija je prihvaćena i u svetu i u regionu, a Đukanović uskoro, 2006. godine uspeva da progura referendum o "otcepljenju Crne Gore od Srbije", na kome samostalna Crna gora dobija podršku 55 odsto izašlih birača (45% ukupno).
Desetak godina kasnije, 2017. Đukanoviću nije trebao referendum da situaciju okrene kako njemu odgovora. Za uvođenje zemlje u NATO, upotrebio je ne uobičajenu praksu ostalih zemalja koje su ulazile u Alijansu – referendum – već običnu skupštinsku sednicu.
Dve godine kasnije isto je pokušao i sa Zakonom o slobodi veroispovesti – da poslanici njegove skupštinske većine odluče o važnom društvenom pitanju – položaju i imovini Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
To mu nije prošlo, narod se digao na proteste i litije a račun je stigao na izborima u nedelju 30. avgusta 2020.
