Poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić na skupu u Nemačkoj založio se da šerijat bude institucionalizovan kao sastavni deo ustava BiH.
Kako prenosi "Večernji list", Cerić je u svom predavanju na Katoličkoj akademiji u Berlinu rakao da je šerijat za muslimana moralni kod koji ga potiče da čini dobro i da se kloni zla.
"To nije u suprotnosti s državnim Ustavom, koji ima za cilj da osigura prava svih ljudi bez obzira na veru i naciju, kao i da im osigura mir i sigurnost u kući, na poslu i na ulici. Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav, važno je da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima", rekao je Cerić na predavanju čija je tema bila "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi".
Reis Cerić je poručio da šerijat nije državni ustav, ali je svoje zagovaranje uvođenja verskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države povezao sa stradanjem Bošnjaka u Srebrenici.
"Za žrtve genocida u BiH bilo je najvažnije da su ostali živi. Zato strahovi koji se šire po Evropi nemaju uporište jer u Srebrenici nije bilo šerijata", naglasio je poglavar Islamske zajednice u BiH.
Ovo je kontinuitet ranijih stavova reisa Mustafe Cerića, koji je, između ostalog, zagovarao da svi muslimani u Evropi imaju jedinstvenog verskog i političkog vođu, piše "Večernji list."
Šerijat je skup pravila, odredbi, učenja i vrednosti koja upravljaju ličnim i društvenim životom muslimana, čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana - Kuranu.
Šerijat takođe propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu i drugim oblastima, a u mnogim stavkama drastično se razlikuje od zakona koji se primenjuju u zapadnim zemljama, pa čak i u nekim zemljama gde je većinsko muslimansko stanovništvo.
Prema šerijatskom zakonu žene ne smeju da voze auto. Nedavno su žene u Saudijskoj Arabiji potpisivale peticiju za ukidanje ove zakonske odredbe, ali nikakve reakcije nije bilo.
Šerijatski zakon strogo zabranjuje ženama bilo kakvo šminkanje, a muškarcima je strogo zabranjeno da diraju ženu ako im ona nije u rodu. Muslimankama je, takođe, strogo zabranjeno da se udaju za nekoga ko nije njihove vere.
U šerijatskom zakonu još uvek vredi smrtna kazna kamenovanja, a primena ove kazne je česta u Iranu. Osim Irana, još nekoliko zemalja, uglavnom na Bliskom istoku, primenjuje ovakve zakonske odredbe. Poslednjih godina uglavnom afričke zemlje, na primer Somalija, uvode provođenje šerijatskog zakona.
(MONDO)
Kako prenosi "Večernji list", Cerić je u svom predavanju na Katoličkoj akademiji u Berlinu rakao da je šerijat za muslimana moralni kod koji ga potiče da čini dobro i da se kloni zla.
"To nije u suprotnosti s državnim Ustavom, koji ima za cilj da osigura prava svih ljudi bez obzira na veru i naciju, kao i da im osigura mir i sigurnost u kući, na poslu i na ulici. Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav, važno je da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima", rekao je Cerić na predavanju čija je tema bila "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi".
Reis Cerić je poručio da šerijat nije državni ustav, ali je svoje zagovaranje uvođenja verskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države povezao sa stradanjem Bošnjaka u Srebrenici.
"Za žrtve genocida u BiH bilo je najvažnije da su ostali živi. Zato strahovi koji se šire po Evropi nemaju uporište jer u Srebrenici nije bilo šerijata", naglasio je poglavar Islamske zajednice u BiH.
Ovo je kontinuitet ranijih stavova reisa Mustafe Cerića, koji je, između ostalog, zagovarao da svi muslimani u Evropi imaju jedinstvenog verskog i političkog vođu, piše "Večernji list."
Šerijat je skup pravila, odredbi, učenja i vrednosti koja upravljaju ličnim i društvenim životom muslimana, čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana - Kuranu.
Šerijat takođe propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu i drugim oblastima, a u mnogim stavkama drastično se razlikuje od zakona koji se primenjuju u zapadnim zemljama, pa čak i u nekim zemljama gde je većinsko muslimansko stanovništvo.
Prema šerijatskom zakonu žene ne smeju da voze auto. Nedavno su žene u Saudijskoj Arabiji potpisivale peticiju za ukidanje ove zakonske odredbe, ali nikakve reakcije nije bilo.
Šerijatski zakon strogo zabranjuje ženama bilo kakvo šminkanje, a muškarcima je strogo zabranjeno da diraju ženu ako im ona nije u rodu. Muslimankama je, takođe, strogo zabranjeno da se udaju za nekoga ko nije njihove vere.
U šerijatskom zakonu još uvek vredi smrtna kazna kamenovanja, a primena ove kazne je česta u Iranu. Osim Irana, još nekoliko zemalja, uglavnom na Bliskom istoku, primenjuje ovakve zakonske odredbe. Poslednjih godina uglavnom afričke zemlje, na primer Somalija, uvode provođenje šerijatskog zakona.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
