Suđenje Florans Artman, bivšoj portparolki glavne tužiteljke optuženoj za nepoštovanje suda, počelo je pred Haškim tribunalom uvodnim rečima optužbe i odbrane. Istovremeno, ona je za radio "Frans enfo" izjavila da je šokirana što se našla na istoj optuženičkoj klupi na kojoj je sedeo Slobodan Milošević. Pretresno veće tribunala saslušalo je danas dvojicu svedoka optužbe.
"Potpuno sam šokirana, teško mogu da poverujem da ću se naći u istoj sali za ispitivanje u kojoj je bio Milošević, na toj stolici. Ima nešto što tu nije u redu", rekla je ona u izjavi koju je danas preneo radio "Frans enfo".
Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte.
Danas su saslušani predstavnik francuske izdavačke kuće Flamarijon Jorik Kermarek čija je kuća objavila knjigu Artmanove "Mir i kazna" u kojoj je ona, po optužbi, otkrila sadržaj poverljivih odluka suda, i Robin Vinsent.
Jorik Kermarek potvrdio je da je ta kuća objavila knjigu Florens Artman "Mir i kazna",
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac Florens Artman Ginel Metro Kermarek je izjavio da izdavačka kuća nije imala razloga da sumnja u istinitost onoga što je Artman napisala. Na pitanje tužioca Brusa Mekfarlejna , svedok je, međutim, priznao da "Flamarijon" nije istraživao istinitost tih navoda.
Drugi svedok optužbe, Robin Vinsent izjavio je da su odluke o poverljivom statusu dokumenata koje države dostavljaju međunarodnim sudovima od ključne važnosti za saradnju tih država i sudova i međusobno poverenje.
Ukoliko se naruši poverljivost takvih dokumenta, ne može se očekivati da će države biti previše susretljive u saradnji sa sudovima, kazao je Vinsent, koji je trenutno sekretar specijalnog suda za Liban, a ranije je bio zamenik sekeretara Tribunala.
Branilac Florens Artman Karim Kan je tokom unakrsnog ispitivanja Vinsentu predočio više odluka različitih sudskih veća Tribunala u kojima se pominju poverljive odluke zbog čijeg je objavljivanja Artman optužena.
Na sugestiju branioca da to dokazuje da za ukidanje poverljivosti dokumenata nije potrebna izričita odluka sudskog veća, svedok je odgovorio da to "zavisi od okolnosti".
U uvodnoj reči, tužilac Brus Makferlejn rekao je da će dokazi pokazati da je Artmanova u svojoj knjizi "Mir i kazna" i tekstu koji je objavio Bošnjački institut svesno i namerno objavila sadržaj odluka žalbenog veća Tribunala, iako je znala da su one odlukom sudija poverljive.
"Mi ćemo dokazati da reči koje je ona upotrebila nisu bile upotrebljene slučajno i da je, u suštini, to bio znak njenog prkosa" prema Tribunalu, rekao je tužilac.
Makferlejn je naznačio da tema procesa nisu "sukob u bivšoj Jugoslaviji, ni zločini, ni ko je za to kriv, kao ni lično mišljenje Artmanove, niti šta mediji o tome kažu", već samo "odgovornost" Artmanove za "ono što je sama odlučila da objavi".
Nasuprot tome, branilac Karim Kan tvrdio je da su informacije koje je Armtanova objavila ranije već bile objavljivane, između ostalog i u Njujork tajmsu, te da se stoga nisu mogle smatrati poverljivim.
Advokat Kan negirao je da je Artmanova imala nameru da ometa sprovođenje pravde, niti delovala nasuprot dužnosti zvaničnika Tužilaštva, napominjući da je druga odluka zbog čijeg je objavljivanja optužena doneta tri dana pošto je ona, početkom aprila 2006, napustila Tužilaštvo.
U nastavku procesa, tužilac Makferlejn će kao svedoke izvesti predstavnika francuskog izdavača knjige Mir i kazna i bivšeg sekretara Tribunala.
Odbrana je najavila da će izvesti tri svedoka, među kojima je i direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
Po optužnici, Artmanova je u svojoj knjizi i još jednom članku objavila poverljive odluke žalbenog veća Tribunala iz postupka protiv Slobodana Miloševića.
Artmanova je u tekstovima tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bošnjački institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije bilo u mogućnosti da iznese taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.
(Beta/MONDO)
"Potpuno sam šokirana, teško mogu da poverujem da ću se naći u istoj sali za ispitivanje u kojoj je bio Milošević, na toj stolici. Ima nešto što tu nije u redu", rekla je ona u izjavi koju je danas preneo radio "Frans enfo".
Tribunal je Artmanovu u avgustu prošle godine optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte.
Danas su saslušani predstavnik francuske izdavačke kuće Flamarijon Jorik Kermarek čija je kuća objavila knjigu Artmanove "Mir i kazna" u kojoj je ona, po optužbi, otkrila sadržaj poverljivih odluka suda, i Robin Vinsent.
Jorik Kermarek potvrdio je da je ta kuća objavila knjigu Florens Artman "Mir i kazna",
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac Florens Artman Ginel Metro Kermarek je izjavio da izdavačka kuća nije imala razloga da sumnja u istinitost onoga što je Artman napisala. Na pitanje tužioca Brusa Mekfarlejna , svedok je, međutim, priznao da "Flamarijon" nije istraživao istinitost tih navoda.
Drugi svedok optužbe, Robin Vinsent izjavio je da su odluke o poverljivom statusu dokumenata koje države dostavljaju međunarodnim sudovima od ključne važnosti za saradnju tih država i sudova i međusobno poverenje.
Ukoliko se naruši poverljivost takvih dokumenta, ne može se očekivati da će države biti previše susretljive u saradnji sa sudovima, kazao je Vinsent, koji je trenutno sekretar specijalnog suda za Liban, a ranije je bio zamenik sekeretara Tribunala.
Branilac Florens Artman Karim Kan je tokom unakrsnog ispitivanja Vinsentu predočio više odluka različitih sudskih veća Tribunala u kojima se pominju poverljive odluke zbog čijeg je objavljivanja Artman optužena.
Na sugestiju branioca da to dokazuje da za ukidanje poverljivosti dokumenata nije potrebna izričita odluka sudskog veća, svedok je odgovorio da to "zavisi od okolnosti".
U uvodnoj reči, tužilac Brus Makferlejn rekao je da će dokazi pokazati da je Artmanova u svojoj knjizi "Mir i kazna" i tekstu koji je objavio Bošnjački institut svesno i namerno objavila sadržaj odluka žalbenog veća Tribunala, iako je znala da su one odlukom sudija poverljive.
"Mi ćemo dokazati da reči koje je ona upotrebila nisu bile upotrebljene slučajno i da je, u suštini, to bio znak njenog prkosa" prema Tribunalu, rekao je tužilac.
Makferlejn je naznačio da tema procesa nisu "sukob u bivšoj Jugoslaviji, ni zločini, ni ko je za to kriv, kao ni lično mišljenje Artmanove, niti šta mediji o tome kažu", već samo "odgovornost" Artmanove za "ono što je sama odlučila da objavi".
Nasuprot tome, branilac Karim Kan tvrdio je da su informacije koje je Armtanova objavila ranije već bile objavljivane, između ostalog i u Njujork tajmsu, te da se stoga nisu mogle smatrati poverljivim.
Advokat Kan negirao je da je Artmanova imala nameru da ometa sprovođenje pravde, niti delovala nasuprot dužnosti zvaničnika Tužilaštva, napominjući da je druga odluka zbog čijeg je objavljivanja optužena doneta tri dana pošto je ona, početkom aprila 2006, napustila Tužilaštvo.
U nastavku procesa, tužilac Makferlejn će kao svedoke izvesti predstavnika francuskog izdavača knjige Mir i kazna i bivšeg sekretara Tribunala.
Odbrana je najavila da će izvesti tri svedoka, među kojima je i direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
Po optužnici, Artmanova je u svojoj knjizi i još jednom članku objavila poverljive odluke žalbenog veća Tribunala iz postupka protiv Slobodana Miloševića.
Artmanova je u tekstovima tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bošnjački institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti". Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije bilo u mogućnosti da iznese taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
