Bivši komandant Vojske Republike Srpske Krajine (RSK) Mile Mrkšić je danas, svedočhi u haškom Tribunalu, rekao da su raketni napadi Hrvatske vojske na gradove u RSK u avgustu 1995. imali za cilj zastrašivanje i pokretanje civilnog stanovništva.
Penzionisani general Mrkšić svedoči po obavezujućem nalogu sudskog veća, na poziv odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u avgustu 1995. kojom je komandovao.
Optuženi su i generali Ivan Čermak i Mladen Markač.
Dok ga je ispitivao tužilac Edvard Ruso (Edward Rušo), Mrkšić je naglasio da su vojni ciljevi u Kninu, poput komande vojske RSK, na početku operacije Oluja bili pogođeni izuzetno preciznim topovskim projektilima, a ceo grad zasut raketama iz višecevnih bacača koji se, zbog nepreciznosti, ne koriste za napade na naselja.
"Sve što su hteli da gađaju precizno - gađali su precizno... Mene je čudilo što su našu komandu pogodili samo jednom, a mogli su još deset puta", rekao je Mrkšić.
Rakete za napade na gradske četvrti, s druge strane, imale su "psihološko dejstvo" i "izluđivale stanovništvo" koje je stoga samo i bez naređenja za evakuaciju, ubrzo počelo da beži iz Knina, rekao je Mrkšić.
On je izjavio da je Knin bio praktično "nebranjen grad", pošto su sve jedinice vojske RSK bile na liniji dodira s Hrvatskom vojskom.
Ista situacija je bila u Obrovcu, Gračacu, Benkovcu i Vrginom Mostu, koji su se takođe našli na udaru raketnih napada.
"Ja sam se čudio što oni tuku po naseljima, a ne po frontu i vojsci... Nije mi bilo jasno šta je cilj, zato što nam nije bila procena da će nas terati... Došli smo do zaključka da im je cilj bio da se zastraši stanovništvo i da se tako poljulja prva linija odbrane, zato što su borci odlazili u naselja da vide šta im je s porodicama", kazao je Mrkšić.
Sugerisao je da su hrvatske snage mogle preciznom artiljerijskom vatrom zatvoriti sve puteve iz Knina "da niko ne može da izađe", ali da im je cilj bio suprotan, zbog čega su ostavili otvoren koridor za evakuaciju naroda "koji je krenuo zato što nije mogao da izdrži tu vatru".
Mrkšić je naglasio i da je Hrvatska vojska mogla da u Knin uđe prvog dana Oluje, 4. avgusta, i da "ne zna zašto su čekali" do sutradan popodne.
Svedok je ponovio i da evakuacija civila i vojske iz Kninske krajine do mesta Srb nije trebalo da bude "trajna", i da su, po uputstvima iz Beograda, svi očekivali da će posle nekoliko dana međunarodna zajednica pritiskom na Hrvatsku omogućiti njihov povratak.
Mrkšić je izjavio i da "ne zna ko je doneo odluku" o povlačenju iz Srba ka Banjaluci i Srbiji, ali da je ona bila posledica pritiska "s leđa" hrvatskih snaga "koje su htele da oslobode celu teritoriju".
"Do Srba je evakuacija bila organizovana, a od Srba je svako uzeo svoju porodicu i tu više nije bilo vojske. Bio je samo naoružan narod, ljut i nesposoban za odbranu", opisao je tadašnji komandant vojske RSK.
Na kraju višednevnog svedočenja, general Mrkšić će sutra odgovarati na dodatna pitanja Gotovininih branilaca.
(Beta)
Penzionisani general Mrkšić svedoči po obavezujućem nalogu sudskog veća, na poziv odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine, optuženog za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u avgustu 1995. kojom je komandovao.
Optuženi su i generali Ivan Čermak i Mladen Markač.
Dok ga je ispitivao tužilac Edvard Ruso (Edward Rušo), Mrkšić je naglasio da su vojni ciljevi u Kninu, poput komande vojske RSK, na početku operacije Oluja bili pogođeni izuzetno preciznim topovskim projektilima, a ceo grad zasut raketama iz višecevnih bacača koji se, zbog nepreciznosti, ne koriste za napade na naselja.
"Sve što su hteli da gađaju precizno - gađali su precizno... Mene je čudilo što su našu komandu pogodili samo jednom, a mogli su još deset puta", rekao je Mrkšić.
Rakete za napade na gradske četvrti, s druge strane, imale su "psihološko dejstvo" i "izluđivale stanovništvo" koje je stoga samo i bez naređenja za evakuaciju, ubrzo počelo da beži iz Knina, rekao je Mrkšić.
On je izjavio da je Knin bio praktično "nebranjen grad", pošto su sve jedinice vojske RSK bile na liniji dodira s Hrvatskom vojskom.
Ista situacija je bila u Obrovcu, Gračacu, Benkovcu i Vrginom Mostu, koji su se takođe našli na udaru raketnih napada.
"Ja sam se čudio što oni tuku po naseljima, a ne po frontu i vojsci... Nije mi bilo jasno šta je cilj, zato što nam nije bila procena da će nas terati... Došli smo do zaključka da im je cilj bio da se zastraši stanovništvo i da se tako poljulja prva linija odbrane, zato što su borci odlazili u naselja da vide šta im je s porodicama", kazao je Mrkšić.
Sugerisao je da su hrvatske snage mogle preciznom artiljerijskom vatrom zatvoriti sve puteve iz Knina "da niko ne može da izađe", ali da im je cilj bio suprotan, zbog čega su ostavili otvoren koridor za evakuaciju naroda "koji je krenuo zato što nije mogao da izdrži tu vatru".
Mrkšić je naglasio i da je Hrvatska vojska mogla da u Knin uđe prvog dana Oluje, 4. avgusta, i da "ne zna zašto su čekali" do sutradan popodne.
Svedok je ponovio i da evakuacija civila i vojske iz Kninske krajine do mesta Srb nije trebalo da bude "trajna", i da su, po uputstvima iz Beograda, svi očekivali da će posle nekoliko dana međunarodna zajednica pritiskom na Hrvatsku omogućiti njihov povratak.
Mrkšić je izjavio i da "ne zna ko je doneo odluku" o povlačenju iz Srba ka Banjaluci i Srbiji, ali da je ona bila posledica pritiska "s leđa" hrvatskih snaga "koje su htele da oslobode celu teritoriju".
"Do Srba je evakuacija bila organizovana, a od Srba je svako uzeo svoju porodicu i tu više nije bilo vojske. Bio je samo naoružan narod, ljut i nesposoban za odbranu", opisao je tadašnji komandant vojske RSK.
Na kraju višednevnog svedočenja, general Mrkšić će sutra odgovarati na dodatna pitanja Gotovininih branilaca.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
