U procesu koji se u Haškom tribunalu vodi protiv bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, dodata su još tri svedoka koji bi trebalo da potvrde da je Karadžić svojevremeno postigao dogovor sa specijalnim izaslanikom SAD za bivšu Jugoslaviju Ričardom Holbrukom da mu, ukoliko se povuče iz politike, neće biti suđeno, saopštio je Haški tribunal u ponedeljak.
U dodatku podneska objavljenom u ponedeljak, kojim je krajem maja zatražila odbacivanje optužnice na osnovu tog navodnog sporazuma, Karadžićeva odbrana je sudskom veću dostavila izjave Viktora Ben-Cnana (Victor Ben-Cnaan) iz Izraela, Voltera Hajna (Walter Hein) iz SAD i Puniše Lučića sa Pala.
Sva trojica u izjavama tvrde da su 18. jula 1996. sa Karadžićem u njegovoj kancelariji na Palama vodili poslovni razgovor, kao predstavnici izraelske firme "Gloub holdings internešnel".
Po izjavama, Karadžić je u jednom trenutku napustio sobu u kojoj su razgovarali, a kada se vratio obavestio je sagovornike da je "imao teške pregovore sa Holbrukom", te da je "pristao da se povuče sa položaja predsednika RS, i Srpske demokratske stranke, kao i sa drugih javnih i političkih dužnosti".
"Karadžić nam je rekao da su pregovori vođeni između njega, Ričarda Holbruka i tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. U zamenu za njegovo povlačenje, Holbruk, tadašnji izaslanik SAD za primenu Dejtonskog sporazuma, pružio mu je snažne garancije da neće biti krivično gonjen ni pred jednim sudom pod njihovom nadležnošću, uključujući Haški tribunal", piše u izjavi Ben-Cnana i Hajna.
Na pitanje sagovornika može li verovati Holbruku, Karadžić je, kako se navodi u izjavi, odgovorio da "nikada ne bi prihvatio sporazum da mu nisu pružene istinski ozbiljne i čvrste garancije".
Predstavnici izraelske kompanije preciziraju i da su prethodno, na istom sastanku, sa Karadžićem razmatrali: "podizanje međunarodnog aerodroma - u Sokocu; izgradnju dve - tri hidroelektrane na Drini; izgradnju pruge duge 70 kilometara, s ciljem da se RS poveže sa evropskom mrežom; rekonstrukciju rudnika boksita u Milićima i rafinerije u Bosanskom Brodu i izvoz drveta, između ostalog".
Posle Karadžićevog povlačenja, razgovore sa njima o tim temama, kao predsednica RS nasledila je Biljana Plavšić, napominju u izjavi Ben-Cnan i Hajn.
Uključivanjem trojice očevidaca, broj svedoka koji bi trebalo da potvrde da je između Karadžića i Holbruka postojao dogovor, popeo se na 18, navodi se u saopštenju Haškog suda.
Dalji tok postupka zavisiće od odluke generala Daglasa Lutea i pukovnika Džona Filija iz vojske SAD da li će da razgovaraju s Karadžićevim braniocem.
S obzirom da sudsko veće smatra da bi taj razgovor bio od izuzetne važnosti za početak suđenja nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, vladi SAD je ostavljen rok do 25. juna da kontaktira te svoje oficire i obavesti Tribunal o njihovom odgovoru.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom, krajem jula prošle godine, Karadžić tvrdi da je sporazum o njegovom imunitetu, u zamenu za povlačenje sa čela RS i iz javnog života, postignut na sastanku Holbruka sa Slobodanom Miloševićem u Beogradu, 18. jula 1996.
Haško tužilaštvo zatražilo je da sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija (Iain Bonomy) odbaci Karadžićev zahtev za obustavljanje postupka i odbacivanje optužnice uz obrazloženje da sporazum o imunitetu, čak i da postoji, ne obavezuje Tribunal.
Odluku o Karadžićevom zahtevu, sudije će doneti naknadno.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(agencije/MONDO)
U dodatku podneska objavljenom u ponedeljak, kojim je krajem maja zatražila odbacivanje optužnice na osnovu tog navodnog sporazuma, Karadžićeva odbrana je sudskom veću dostavila izjave Viktora Ben-Cnana (Victor Ben-Cnaan) iz Izraela, Voltera Hajna (Walter Hein) iz SAD i Puniše Lučića sa Pala.
Sva trojica u izjavama tvrde da su 18. jula 1996. sa Karadžićem u njegovoj kancelariji na Palama vodili poslovni razgovor, kao predstavnici izraelske firme "Gloub holdings internešnel".
Po izjavama, Karadžić je u jednom trenutku napustio sobu u kojoj su razgovarali, a kada se vratio obavestio je sagovornike da je "imao teške pregovore sa Holbrukom", te da je "pristao da se povuče sa položaja predsednika RS, i Srpske demokratske stranke, kao i sa drugih javnih i političkih dužnosti".
"Karadžić nam je rekao da su pregovori vođeni između njega, Ričarda Holbruka i tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. U zamenu za njegovo povlačenje, Holbruk, tadašnji izaslanik SAD za primenu Dejtonskog sporazuma, pružio mu je snažne garancije da neće biti krivično gonjen ni pred jednim sudom pod njihovom nadležnošću, uključujući Haški tribunal", piše u izjavi Ben-Cnana i Hajna.
Na pitanje sagovornika može li verovati Holbruku, Karadžić je, kako se navodi u izjavi, odgovorio da "nikada ne bi prihvatio sporazum da mu nisu pružene istinski ozbiljne i čvrste garancije".
Predstavnici izraelske kompanije preciziraju i da su prethodno, na istom sastanku, sa Karadžićem razmatrali: "podizanje međunarodnog aerodroma - u Sokocu; izgradnju dve - tri hidroelektrane na Drini; izgradnju pruge duge 70 kilometara, s ciljem da se RS poveže sa evropskom mrežom; rekonstrukciju rudnika boksita u Milićima i rafinerije u Bosanskom Brodu i izvoz drveta, između ostalog".
Posle Karadžićevog povlačenja, razgovore sa njima o tim temama, kao predsednica RS nasledila je Biljana Plavšić, napominju u izjavi Ben-Cnan i Hajn.
Uključivanjem trojice očevidaca, broj svedoka koji bi trebalo da potvrde da je između Karadžića i Holbruka postojao dogovor, popeo se na 18, navodi se u saopštenju Haškog suda.
Dalji tok postupka zavisiće od odluke generala Daglasa Lutea i pukovnika Džona Filija iz vojske SAD da li će da razgovaraju s Karadžićevim braniocem.
S obzirom da sudsko veće smatra da bi taj razgovor bio od izuzetne važnosti za početak suđenja nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, vladi SAD je ostavljen rok do 25. juna da kontaktira te svoje oficire i obavesti Tribunal o njihovom odgovoru.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom, krajem jula prošle godine, Karadžić tvrdi da je sporazum o njegovom imunitetu, u zamenu za povlačenje sa čela RS i iz javnog života, postignut na sastanku Holbruka sa Slobodanom Miloševićem u Beogradu, 18. jula 1996.
Haško tužilaštvo zatražilo je da sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija (Iain Bonomy) odbaci Karadžićev zahtev za obustavljanje postupka i odbacivanje optužnice uz obrazloženje da sporazum o imunitetu, čak i da postoji, ne obavezuje Tribunal.
Odluku o Karadžićevom zahtevu, sudije će doneti naknadno.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
