Uoči današnjeg Dana državnosti Hrvatske, nepoznati počinioci iscepali su hrvatsku zastavu istaknutu kod spomen obeležja poginulom hrvatskom vojniku na ulazu u Knin.
Vicepremijerka i ministarska porodice i veterana Jadranka Kosor zatražila je hitnu istragu i nalaženje počinilaca, osudivši taj incident koji je nazvala nedozvoljivim i neprihvatljivim govorom mržnje.
Članovi Koordinacije hrvatskih braniteljskih udruženja grada Knina koja okuplja devet veteranskih udruženja saopštili su na konferenciji za medije u Kninu u četvrtak da je zastava najverovatnije iscepana prethodne noći ili rano ujutro.
Oni su ocenili da to nije učinjeno slučajno uoči Dana državnosti i smatraju da je taj čin provokacija.
U toku je policijska istraga. Hrvatska zastava na istom mestu iscepana je i u oktobru prošle godine, ali počinioci nisu nađeni.
Hrvatska je u četvrtak obeležila Dan državnosti, 18 godina otkad je 25. juna 1991. Hrvatski sabor proglasio ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Hrvatske, naznačivši tako početak njenog izdvajanja iz SFRJ.
Delegacije državnog vrha položile su ujutro vence poginulim hrvatskim vojnicima i civilima na centralnom groblju Mirogoj, a nakon toga u prisustvu predsednika Stjepana Mesića i šefa sabora Luke Bebića održana je svečana sednica vlade premijera Ive Sanadera.
Premijer je tom prilikom naglasio važnost političkog zajedništva oko najvažnijih državnih interesa i ciljeva svih stranaka i partnera u socijalnom dijalogu u vremenu finansijske krize, ističući i da će Hrvatska ući u EU, ali da se neće odreći nijednog dela svog teritorija.
Mesić je na sednici izjavio da je u današnjim okolnostima nužno zajedništvo i konsenzus i vlasti i opozicije kako bi se ostvarili strateški ciljevi Hrvatske.
Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića održano je i postrojavanje pripadnika hrvatskih oružanih snaga, čemu je prisustvovao kompletan državni vrh, a Mesić u govoru podsetio na značenje 25. juna 1991. i značaj i ulogu oružanih snaga, ali je najviše istakao privredni razvoj zemlje i globalnu ekonomsku krizu.
On je naglasio da se traži brza i osmišljena akcija svih a pre svega vlade, koja usmerava ekonomsku politiku, kao i da je važno socijalno zaštititi građane i obezbediti vitalnost svih društvenih funkcija, pre svega zdravstva, školstva i policije, kao i organa lokalne i regionalne uprave i samouprave.
Mesić je rekao da ne sadašnje teškoće ne treba gledati samo kao probleme nego i kao mogućnost razvoja i otvaranja novih perspektiva.
Povodom Dana državnosti, održana je i misa za domovinu koju je služio zagrebački nadbiskup, kardinal Josip Bozanić.
Odluke Hrvatskog sabora o nezavisnosti 25. juna 1991. donesene su posle referenduma u maju 1991. kada se, u atmosferi sukoba Hrvata i Srba koji su bojkotovali referendum, preko 94 odsto građana izjasnilo da Hrvatska ne treba ostati u Jugoslaviji.
Pošto je Sabor usvojio odluke, hrvatske oružane snage pokušale su da isteraju Srbe iz banijske varošice Glina, pa su na mesto okršaja stigle jedinice JNA iz petrinjskog garnizona i uspostavile primirje između sukobljenih strana.
Zbog međunarodnog uverenja da će time lakše teći pregovori o razdruživanju, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije se primenila odmah, nego je Brionskom deklaracijom to odgođeno na tri meseca.
Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvatska na dan fingiranog bombardovanja Banskih dvora, tadašnjeg sedišta predsednika Franje Tuđmana, definitivno raskida državno-pravne veze s ostalim jugoslovenskim republikama i postaje samostalna i nezavisna država.
Nakon pobede šestočlane koalicije na izborima 2000. godine na predlog liberala Ive Škrabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao državni praznik Dan državnosti (do tada se kao Dan državnosti uzimao 30. maj kad je formiran prvi višestranački Sabor), a 8. oktobra državni praznik Dan nezavisnosti.
(Tanjug)
Vicepremijerka i ministarska porodice i veterana Jadranka Kosor zatražila je hitnu istragu i nalaženje počinilaca, osudivši taj incident koji je nazvala nedozvoljivim i neprihvatljivim govorom mržnje.
Članovi Koordinacije hrvatskih braniteljskih udruženja grada Knina koja okuplja devet veteranskih udruženja saopštili su na konferenciji za medije u Kninu u četvrtak da je zastava najverovatnije iscepana prethodne noći ili rano ujutro.
Oni su ocenili da to nije učinjeno slučajno uoči Dana državnosti i smatraju da je taj čin provokacija.
U toku je policijska istraga. Hrvatska zastava na istom mestu iscepana je i u oktobru prošle godine, ali počinioci nisu nađeni.
Hrvatska je u četvrtak obeležila Dan državnosti, 18 godina otkad je 25. juna 1991. Hrvatski sabor proglasio ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Hrvatske, naznačivši tako početak njenog izdvajanja iz SFRJ.
Delegacije državnog vrha položile su ujutro vence poginulim hrvatskim vojnicima i civilima na centralnom groblju Mirogoj, a nakon toga u prisustvu predsednika Stjepana Mesića i šefa sabora Luke Bebića održana je svečana sednica vlade premijera Ive Sanadera.
Premijer je tom prilikom naglasio važnost političkog zajedništva oko najvažnijih državnih interesa i ciljeva svih stranaka i partnera u socijalnom dijalogu u vremenu finansijske krize, ističući i da će Hrvatska ući u EU, ali da se neće odreći nijednog dela svog teritorija.
Mesić je na sednici izjavio da je u današnjim okolnostima nužno zajedništvo i konsenzus i vlasti i opozicije kako bi se ostvarili strateški ciljevi Hrvatske.
Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića održano je i postrojavanje pripadnika hrvatskih oružanih snaga, čemu je prisustvovao kompletan državni vrh, a Mesić u govoru podsetio na značenje 25. juna 1991. i značaj i ulogu oružanih snaga, ali je najviše istakao privredni razvoj zemlje i globalnu ekonomsku krizu.
On je naglasio da se traži brza i osmišljena akcija svih a pre svega vlade, koja usmerava ekonomsku politiku, kao i da je važno socijalno zaštititi građane i obezbediti vitalnost svih društvenih funkcija, pre svega zdravstva, školstva i policije, kao i organa lokalne i regionalne uprave i samouprave.
Mesić je rekao da ne sadašnje teškoće ne treba gledati samo kao probleme nego i kao mogućnost razvoja i otvaranja novih perspektiva.
Povodom Dana državnosti, održana je i misa za domovinu koju je služio zagrebački nadbiskup, kardinal Josip Bozanić.
Odluke Hrvatskog sabora o nezavisnosti 25. juna 1991. donesene su posle referenduma u maju 1991. kada se, u atmosferi sukoba Hrvata i Srba koji su bojkotovali referendum, preko 94 odsto građana izjasnilo da Hrvatska ne treba ostati u Jugoslaviji.
Pošto je Sabor usvojio odluke, hrvatske oružane snage pokušale su da isteraju Srbe iz banijske varošice Glina, pa su na mesto okršaja stigle jedinice JNA iz petrinjskog garnizona i uspostavile primirje između sukobljenih strana.
Zbog međunarodnog uverenja da će time lakše teći pregovori o razdruživanju, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije se primenila odmah, nego je Brionskom deklaracijom to odgođeno na tri meseca.
Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvatska na dan fingiranog bombardovanja Banskih dvora, tadašnjeg sedišta predsednika Franje Tuđmana, definitivno raskida državno-pravne veze s ostalim jugoslovenskim republikama i postaje samostalna i nezavisna država.
Nakon pobede šestočlane koalicije na izborima 2000. godine na predlog liberala Ive Škrabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao državni praznik Dan državnosti (do tada se kao Dan državnosti uzimao 30. maj kad je formiran prvi višestranački Sabor), a 8. oktobra državni praznik Dan nezavisnosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
