Zaharijeva je u intervjuu za špansku agenciju EFE rekla da odnose između Skoplja i Sofije treba da budu poput one između Latinske Amerike i Sspanije.

"Problem sa istorijom je što pogrešno i lažno tumačenje događaja i dešavanja imaju direktni uticaj i to kreira jezik mržnje i negativnu kampanju protiv Bugara i Bugarske, što je za nas nedopustivo", istakla je Zaharijeva.

Ona je optužila makedonsku političku elitu da je proteklih 30 godina od samostalnosti od Jugoslavije stimulisala i tolerisala govor mržnje što je uticalo i na obične građane u toj zemlji.

"Bugarska nikada nije odricala pravo na postojanje makedonske države, njenog suvereniteta i da nazivaju jezik onako kako oni žele. Ali sve to ne treba da se dešava uz pomoć laži o tome kako je nastala ta nacija", rekla je Zaharijeva. 

Kao primer navela je Argentince i Čileance uz tvrdnju da to što oba naroda govore španski ne čini ih manje Argentincima i Čileancima, te da činjenica da su imali zajedničku istoriju do jednog trenutka ne umanjuje njihov suverenitet, već ih zbližava.

Zaev: Bugarska i makedonska vojska zajedno oslobodile Skoplje

"Bila je neka admistracija u tom trenutku na početku. Zatim se Bugarska digla zajedno s antifašizmom, borila se za slobodu, za demokratiju i apsolutno je deo deo antifašističkog fronta. Bugarske i makedonske vojske oslobađaju teritorije: Kriva Palanka, Kumanovo, celi region, Skoplje. I to je jedan lep deo naše istorije koji čini da budemo još jedinstveniji", rekao je juče Zoran Zaev.

Dodaje da kao što je Španija najveći podržavalac bližih odnosa EU sa Latinskom Amerikom, tako je i Bugarska prva zemlja koja je priznala makedonsku nezavisnost 1991. i postavila pitanje proširenja EU na Zapadnom Balkanu tokom svog predsedavanja Uniji u 2018. godini.

Naglasila je da se Bugarska plaši od teritorijalne pretenzije Severne Makedonije i tvrdnji da u Bugarskoj živi makedonska manjina, što je nazvala iredentizam.

Dodala je da Sofija traži da u pregovaračkom okviru za Severnu Makedoniju sa EU budu uključena tri bugarska zahteva, odnosno, da makedonski jezik bude formulisan kao oficijalni jezik Severne Makedonije, da postoji jasan okvir sprovođenja Sporazuma iz 2017. i da Skoplje prestane da tvrdi da postoji makedonska manjina u Bugarskoj.

Bugarska na sastanku Evropske unije 17. novembra nije podržala nacrt pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju, čime je blokirala početak pregovora svog zapadnog suseda o prijemu u EU, ali je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev u ponedeljak izjavio da “nije daleko dogovor s Bugarskom”, da veruje da će biti postignut pre Saveta ministara EU početkom decembra i najavio je i sastanak s premijerom Bugarske Bojkom Borisovom.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.