Bivši šef Državne bezbednosti (DB) Srbije Jovica Stanišić kome se sudi u Haškom tribunalu i dalje je u teškoj depresiji i veruje da njegov život "nije vredan življenja."
To je izjavio holandski psihijatar Jozef de Man u izveštaju o Stanišićevom stanju, upućenom sudijama haškog Tribunala.
Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95, zajedno sa svojim tadašnjim pomoćnikom Frankom Simatovićem, zvanim Frenki.
Posle uvodne reči optužbe, kojom je suđenje Stanišiću i Simatoviću ponovo otvoreno početkom juna, sudsko veće bi danas popodne trebalo da sasluša prvog svedoka optužbe.
Stanišić zbog hronične bolesti organa za varenje i depresije nije prisustvovao početku procesa, a odbio je da suđenje prati preko video-veze iz pritvora u Sheveningenu.
U danas objavljenom izveštaju sudijama, pošto je sa Stanišićem razgovarao dva puta, psihijatar De Man zaključuje da "pregledi i dalje pokazuju simptome teške depresije".
Stanišićevo "raspoloženje je loše", a on je izjavio da "svoj sadašnji život ne smatra vrednim življenja", navodi psihijatar.
Prema De Manovom nalazu, međutim, Stanišić je "dobro orijentisan i nema poremećaje u pamćenju (uprkos njegovim tvrdnjama da ih ima)".
Psihijatar nije uočio ni "znake poremećaja percepcije, prosuđivanja, ni misaonog toka".
Za razliku od ranijeg razgovora, Stanišić se nije žalio na halucinacije.
"Kao dodatak ispitivanju, psihijatru je pokazan i video snimak koji je načinila uprava sudskog pritvora. Stanišić je pod stalnim posmatranjem zbog rizika od samoubistva. Na tom snimku, on se dosta kreće unaokolo, a može se videti i kako na trepavice donjeg očnog kapka nanosi neku materiju, moguće pepeo od cigarete", piše u De Manovom izveštaju.
Holandski psihijatar ukazuje da su razgovori obavljeni "u senci tekućih ozbiljnih poremećaja u Stanišićevom privatnom životu, usled teške brakorazvodne parnice".
"Tokom prvog intervjua, Stanišić je bio veoma uznemiren pošto je obavešten o pretnjama smrću koje je gospođici Lidiji Vukašinović izgovorio njegov sin Vuk. Stanišić te pretnje shvata vrlo doslovno.
On je ljut i tužan zbog svoje nemoći u trenutnoj situaciji", pominje u izveštaju De Man.
Stanišić je od psihijatra zatražio i da o njegovim ličnim problemima "ponovo" razgovara sa Lidijom Vukašinović "tokom njene sledeće posete Hagu". De Man je zatražio stav sudskog veća o tome da li bi takav razgovor bio od pomoći.
Sudsko veće je istovremeno dobilo i izveštaj holandskih specijalista
- gastroneterologa koji su ustanovili da nema promena u oboljenju Stanišićevih organa za varenje, ali su pomenuli i mogućnost da te tegobe budu olakšane operacijom.
Stanišić (58) i Simatović (59) su, u četiri tačke, optuženi za zločine protiv čovečnosti (progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje), a jedna tačka optužnice im na teret stavlja kršenje zakona i običaja ratovanja (ubistvo) u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Suđenje pred Tribunalom je, po drugi put, počelo 9. juna, u odsustvu Stanišića, pošto je sudsko veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) utvrdilo da nema medicinskih razloga iz kojih bi se moglo zaključiti da optuženi nije u stanju da prisustvuje u sudnici ili da proces prati preko video-veze.
Po ranijoj odluci sudskog veća, rasprave će zbog Stanišićeve bolesti biti održavane samo dva puta nedeljno, a optuženi će biti pod stalnom lekarskom kontrolom.
Odlukom apelacionog veća, koje je usvojilo Stanišićevu žalbu na početak suđenja u njegovom odsustvu, Stanišić i Simatović su, krajem juna 2008. godine, pušteni na privremenu slobodu u Srbiji da bi se Stanišić lečio na beogradskoj VMA.
Sredinom aprila ove godine, novopostavljeno sudsko veće predsedavajućeg Orija je zakazalo početak novog suđenja, ocenivši da Stanišić može učestvovati u postupku pod prilagođenim uslovima.
Poštujući nalog sudija, Stanišić i Simatović vratili su se 4.maja u pritvor u Sheveningenu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003.
godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović su prvi put na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008. godine.
(Beta)
To je izjavio holandski psihijatar Jozef de Man u izveštaju o Stanišićevom stanju, upućenom sudijama haškog Tribunala.
Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95, zajedno sa svojim tadašnjim pomoćnikom Frankom Simatovićem, zvanim Frenki.
Posle uvodne reči optužbe, kojom je suđenje Stanišiću i Simatoviću ponovo otvoreno početkom juna, sudsko veće bi danas popodne trebalo da sasluša prvog svedoka optužbe.
Stanišić zbog hronične bolesti organa za varenje i depresije nije prisustvovao početku procesa, a odbio je da suđenje prati preko video-veze iz pritvora u Sheveningenu.
U danas objavljenom izveštaju sudijama, pošto je sa Stanišićem razgovarao dva puta, psihijatar De Man zaključuje da "pregledi i dalje pokazuju simptome teške depresije".
Stanišićevo "raspoloženje je loše", a on je izjavio da "svoj sadašnji život ne smatra vrednim življenja", navodi psihijatar.
Prema De Manovom nalazu, međutim, Stanišić je "dobro orijentisan i nema poremećaje u pamćenju (uprkos njegovim tvrdnjama da ih ima)".
Psihijatar nije uočio ni "znake poremećaja percepcije, prosuđivanja, ni misaonog toka".
Za razliku od ranijeg razgovora, Stanišić se nije žalio na halucinacije.
"Kao dodatak ispitivanju, psihijatru je pokazan i video snimak koji je načinila uprava sudskog pritvora. Stanišić je pod stalnim posmatranjem zbog rizika od samoubistva. Na tom snimku, on se dosta kreće unaokolo, a može se videti i kako na trepavice donjeg očnog kapka nanosi neku materiju, moguće pepeo od cigarete", piše u De Manovom izveštaju.
Holandski psihijatar ukazuje da su razgovori obavljeni "u senci tekućih ozbiljnih poremećaja u Stanišićevom privatnom životu, usled teške brakorazvodne parnice".
"Tokom prvog intervjua, Stanišić je bio veoma uznemiren pošto je obavešten o pretnjama smrću koje je gospođici Lidiji Vukašinović izgovorio njegov sin Vuk. Stanišić te pretnje shvata vrlo doslovno.
On je ljut i tužan zbog svoje nemoći u trenutnoj situaciji", pominje u izveštaju De Man.
Stanišić je od psihijatra zatražio i da o njegovim ličnim problemima "ponovo" razgovara sa Lidijom Vukašinović "tokom njene sledeće posete Hagu". De Man je zatražio stav sudskog veća o tome da li bi takav razgovor bio od pomoći.
Sudsko veće je istovremeno dobilo i izveštaj holandskih specijalista
- gastroneterologa koji su ustanovili da nema promena u oboljenju Stanišićevih organa za varenje, ali su pomenuli i mogućnost da te tegobe budu olakšane operacijom.
Stanišić (58) i Simatović (59) su, u četiri tačke, optuženi za zločine protiv čovečnosti (progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje), a jedna tačka optužnice im na teret stavlja kršenje zakona i običaja ratovanja (ubistvo) u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Suđenje pred Tribunalom je, po drugi put, počelo 9. juna, u odsustvu Stanišića, pošto je sudsko veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) utvrdilo da nema medicinskih razloga iz kojih bi se moglo zaključiti da optuženi nije u stanju da prisustvuje u sudnici ili da proces prati preko video-veze.
Po ranijoj odluci sudskog veća, rasprave će zbog Stanišićeve bolesti biti održavane samo dva puta nedeljno, a optuženi će biti pod stalnom lekarskom kontrolom.
Odlukom apelacionog veća, koje je usvojilo Stanišićevu žalbu na početak suđenja u njegovom odsustvu, Stanišić i Simatović su, krajem juna 2008. godine, pušteni na privremenu slobodu u Srbiji da bi se Stanišić lečio na beogradskoj VMA.
Sredinom aprila ove godine, novopostavljeno sudsko veće predsedavajućeg Orija je zakazalo početak novog suđenja, ocenivši da Stanišić može učestvovati u postupku pod prilagođenim uslovima.
Poštujući nalog sudija, Stanišić i Simatović vratili su se 4.maja u pritvor u Sheveningenu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003.
godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović su prvi put na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
