Američki izaslanik Ričard Holbruk obavestio je u julu 1996. godine predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je cilj Vlade SAD da se Radovan Karadžić, posle povlačenja sa čela Republike Srpske, nađe pred Haškim tribunalom.
Holbrukovo pismo Miloševiću, upućeno 21. jula 1996, obelodanjeno je u utorak u Haškom tribunalu, kao deo podneska koji su SAD uložile u postupku protiv Karadžića, optuženog za genocid i zločine nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
Zvanični Vašington obelodanio je pismo Karadžićevoj odbrani ranije.
Prema američkoj diplomatskoj depeši, takođe objavljenoj u Tribunalu, Holbruk je odlučnost SAD da se Karadžić i general Ratko Mladić nađu pred Tribunalom 19. jula 1996. preneo i tadašnjem ministru spoljnih poslova Srbije Milanu Milutinoviću i načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću.
Stanišić je neposredno pre toga sa Pala u Beograd doneo Karadžićev potpis na sporazumu kojim je prihvatio da se povuče sa čela RS i Srpske demorkatske stranke, kao i iz javnog života.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom u Hagu prošlog leta, Karadžić tvrdi da mu je tim sporazumom Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.
Krajem maja, Karadžić je na osnovu te tvrdnje zatražio da Tribunal obustavi postupak protiv njega.
U pismu od 21. jula 1996, koje je do sada bilo tajno, Holbruk piše Miloševiću da je sporazum o povlačenju Karadžića, postignut dva dana ranije u Beogradu, "neosporno korak napred", ali da "mnogo toga ostaje da se uradi".
Pod naslovom "Budućnost doktora Karadzića", Holbruk zatim piše: "Kao što sam vam i predvideo, javno smo kritikovani što nismo uspeli da isposlujemo sporazum da će se Karadžić i general Mladić pojaviti u Hagu. Ja, naravno, shvatam da to nije bilo realno tokom našeg kratkog putovanja, premda to ostaje cilj moje vlade".
Američki diplomata potom podvlači da je "sledeći korak - trajni odlazak Karadžića sa Pala".
"Mene baš briga gde će, za početak, on otići - u manastir ili negde drugde. Ali, mi smatramo suštinski važnim njegov odlazak iz grada (Pala) kojim je dominirao. Čak i ako se striktno pridržava odredbi našeg sporazuma, njegovo produženo prisustvo na Palama će preneti pogrešnu poruku, ne samo svetu, nego i bosanskim Srbima", naglasio je Holbruk u pismu Miloševiću.
Pošto Karadžić bude uklonjen s Pala, SAD će načiniti sledeći potez, sugerisao je Holbruk.
U američkoj diplomatskoj depeši o razgovoru Holbruka sa Milutinovićem i Stanišićem 19. jula 1996, citiraju se Holbrukove reči da SAD "ostaju uverene da Karadžić i Mladić moraju napustiti zemlju, kao i vlast, i da njihovo odredište mora biti Hag, gde će im zakonska prava biti zaštićena".
Holbruk je, prema depeši, Stanišiću pomenuo i predlog američkog pregovaračkog tima da se Karadžić "tokom prelaznog perioda" premesti u Crnu Goru, uz napomenu da za to "nema ovlašćenje Vašingtona".
"Dok smo izlazili sa sastanka, Milutinović je povukao Holbruka na stranu i šapnuo mu poruku od Miloševića da mi ne bi trebalo da crnogorsku opciju povučemo sa stola, ali ni da o njenim detaljima razgovaramo sa Stanišićem", piše u depeši poslatoj Stejt departmentu iz ambasade SAD u Beogradu.
O zahtevu Karadžića za obustavljanje postupka, na osnovu tvrdnje da mu je Holbruk garantovao imunitet, naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Karadžića su 21. jula prošle godine u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi, po pravilima suda, u spis uveo da se optuženi ne smatra krivim.
Ipak, Karadžić je podneo Haškom tribunalu pismo u utorak u kome se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice i izrazio uverenje da će biti oslobođen, javlja AP.
Do sada nije utvrđen datum za početak suđenja Karadžiću, mada je predsednik Haškog tribunala nedavno u Savetu bezbednosti UN rekao da će ono početi krajem avgusta.
(agencije/MONDO)
Holbrukovo pismo Miloševiću, upućeno 21. jula 1996, obelodanjeno je u utorak u Haškom tribunalu, kao deo podneska koji su SAD uložile u postupku protiv Karadžića, optuženog za genocid i zločine nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
Zvanični Vašington obelodanio je pismo Karadžićevoj odbrani ranije.
Prema američkoj diplomatskoj depeši, takođe objavljenoj u Tribunalu, Holbruk je odlučnost SAD da se Karadžić i general Ratko Mladić nađu pred Tribunalom 19. jula 1996. preneo i tadašnjem ministru spoljnih poslova Srbije Milanu Milutinoviću i načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću.
Stanišić je neposredno pre toga sa Pala u Beograd doneo Karadžićev potpis na sporazumu kojim je prihvatio da se povuče sa čela RS i Srpske demorkatske stranke, kao i iz javnog života.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom u Hagu prošlog leta, Karadžić tvrdi da mu je tim sporazumom Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.
Krajem maja, Karadžić je na osnovu te tvrdnje zatražio da Tribunal obustavi postupak protiv njega.
U pismu od 21. jula 1996, koje je do sada bilo tajno, Holbruk piše Miloševiću da je sporazum o povlačenju Karadžića, postignut dva dana ranije u Beogradu, "neosporno korak napred", ali da "mnogo toga ostaje da se uradi".
Pod naslovom "Budućnost doktora Karadzića", Holbruk zatim piše: "Kao što sam vam i predvideo, javno smo kritikovani što nismo uspeli da isposlujemo sporazum da će se Karadžić i general Mladić pojaviti u Hagu. Ja, naravno, shvatam da to nije bilo realno tokom našeg kratkog putovanja, premda to ostaje cilj moje vlade".
Američki diplomata potom podvlači da je "sledeći korak - trajni odlazak Karadžića sa Pala".
"Mene baš briga gde će, za početak, on otići - u manastir ili negde drugde. Ali, mi smatramo suštinski važnim njegov odlazak iz grada (Pala) kojim je dominirao. Čak i ako se striktno pridržava odredbi našeg sporazuma, njegovo produženo prisustvo na Palama će preneti pogrešnu poruku, ne samo svetu, nego i bosanskim Srbima", naglasio je Holbruk u pismu Miloševiću.
Pošto Karadžić bude uklonjen s Pala, SAD će načiniti sledeći potez, sugerisao je Holbruk.
U američkoj diplomatskoj depeši o razgovoru Holbruka sa Milutinovićem i Stanišićem 19. jula 1996, citiraju se Holbrukove reči da SAD "ostaju uverene da Karadžić i Mladić moraju napustiti zemlju, kao i vlast, i da njihovo odredište mora biti Hag, gde će im zakonska prava biti zaštićena".
Holbruk je, prema depeši, Stanišiću pomenuo i predlog američkog pregovaračkog tima da se Karadžić "tokom prelaznog perioda" premesti u Crnu Goru, uz napomenu da za to "nema ovlašćenje Vašingtona".
"Dok smo izlazili sa sastanka, Milutinović je povukao Holbruka na stranu i šapnuo mu poruku od Miloševića da mi ne bi trebalo da crnogorsku opciju povučemo sa stola, ali ni da o njenim detaljima razgovaramo sa Stanišićem", piše u depeši poslatoj Stejt departmentu iz ambasade SAD u Beogradu.
O zahtevu Karadžića za obustavljanje postupka, na osnovu tvrdnje da mu je Holbruk garantovao imunitet, naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Karadžića su 21. jula prošle godine u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi, po pravilima suda, u spis uveo da se optuženi ne smatra krivim.
Ipak, Karadžić je podneo Haškom tribunalu pismo u utorak u kome se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice i izrazio uverenje da će biti oslobođen, javlja AP.
Do sada nije utvrđen datum za početak suđenja Karadžiću, mada je predsednik Haškog tribunala nedavno u Savetu bezbednosti UN rekao da će ono početi krajem avgusta.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
