Crnogorski parlament usvojio je danas Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i time prihvatio Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i proglašenju 11. jula za Dan sećanja na žrtve tog zločina.
Crnogorski parlament usvojio je danas Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i time prihvatio Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i proglašenju 11. jula za Dan sećanja na žrtve tog zločina.
Dekralacija je posle višečasovne žučne debate usvojena glasovima vladajućih partija i opozicionog Pokreta za promjene (PZP).
Protiv je bila Nova srpska demokratija (NOVA), a uzdržani poslanici Socijalističke narodne partije (SNP).
Deklaraciju je predložila grupa poslanika vladajuće koalicije sa obrazloženjem da je Crna Gora u vreme zločina u Srebrenici bila deo Savezne Republike Jugoslavije koja je, kako je obrazlozio poslanik Rifat Rastoder, "nedvosmisleno" bila uključena u rat u Bosni i Hercegovini.
U višečasovnoj žučnoj debati usledile su različite intrepretacije zločina u Srebrenici, okolnosti koje su do njega dovele, broja žrtava, njihovoj nacionalanoj pripadnosti, ali i ulozi crnogorskih vlasti u dešavanjima u protekloj deceniji na prostoru bivše SFRJ.
Predstavnici nekih opozicionih partija tražili su da se deklaracijom osudi i ondašnja crnogorska vlast koja je, kako je ocenjeno, "voljno ili nevoljno" bila umešana u politiku koja je dovela do zločina u Srebrenici.
Poslanik Pokreta za promjene Koča Pavlović rekao je da se predloženom deklaracijom ne sme od odgovornosti amnestirati ondašnja crnogorska vlast.
On je naveo da se tadašnja vlast Crne Gore "hvalila da pomaže generalu Ratku Mladiću".
Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Sekulić je odbacio odgovornost crnogorskih vlasti za dešavanja tokom rata na prostoru bivše SFRJ i naveo da je Crna Gora "otvorila vrata svim izbeglicama".
Sekulić je kazao da se usvojenom deklaracijom osuđuju svi zločini počinjeni u prethonoj deceniji na prostoru SFRJ, odbacujući ocene dela opozicije da se njome "definiše krivica samo jednog naroda".
Poslanik SNP-a Predrag Bulatović je mišljenja da je problematično da se deklaracijom govori o stradanju "samo jednog naroda iako je žrtava bilo na svim stranama".
On je ocenio da će rasprava o deklaraciji podstaći podele u Crnoj Gori.
Protiv deklaracije bili su poslanici NOVE, koji su predložili amandmane kojim bi se osudili i zločini počinjeni tokom "komunističkog perioda".
Skupština je odbacila te amandmane.
(Beta)
Dekralacija je posle višečasovne žučne debate usvojena glasovima vladajućih partija i opozicionog Pokreta za promjene (PZP).
Protiv je bila Nova srpska demokratija (NOVA), a uzdržani poslanici Socijalističke narodne partije (SNP).
Deklaraciju je predložila grupa poslanika vladajuće koalicije sa obrazloženjem da je Crna Gora u vreme zločina u Srebrenici bila deo Savezne Republike Jugoslavije koja je, kako je obrazlozio poslanik Rifat Rastoder, "nedvosmisleno" bila uključena u rat u Bosni i Hercegovini.
U višečasovnoj žučnoj debati usledile su različite intrepretacije zločina u Srebrenici, okolnosti koje su do njega dovele, broja žrtava, njihovoj nacionalanoj pripadnosti, ali i ulozi crnogorskih vlasti u dešavanjima u protekloj deceniji na prostoru bivše SFRJ.
Predstavnici nekih opozicionih partija tražili su da se deklaracijom osudi i ondašnja crnogorska vlast koja je, kako je ocenjeno, "voljno ili nevoljno" bila umešana u politiku koja je dovela do zločina u Srebrenici.
Poslanik Pokreta za promjene Koča Pavlović rekao je da se predloženom deklaracijom ne sme od odgovornosti amnestirati ondašnja crnogorska vlast.
On je naveo da se tadašnja vlast Crne Gore "hvalila da pomaže generalu Ratku Mladiću".
Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Sekulić je odbacio odgovornost crnogorskih vlasti za dešavanja tokom rata na prostoru bivše SFRJ i naveo da je Crna Gora "otvorila vrata svim izbeglicama".
Sekulić je kazao da se usvojenom deklaracijom osuđuju svi zločini počinjeni u prethonoj deceniji na prostoru SFRJ, odbacujući ocene dela opozicije da se njome "definiše krivica samo jednog naroda".
Poslanik SNP-a Predrag Bulatović je mišljenja da je problematično da se deklaracijom govori o stradanju "samo jednog naroda iako je žrtava bilo na svim stranama".
On je ocenio da će rasprava o deklaraciji podstaći podele u Crnoj Gori.
Protiv deklaracije bili su poslanici NOVE, koji su predložili amandmane kojim bi se osudili i zločini počinjeni tokom "komunističkog perioda".
Skupština je odbacila te amandmane.
(Beta)
