Slovenačke vlasti vratile su građanski status za 2.259 ljudi, pretežno Srba, od ukupuno 26.000 osoba koliko je tokom devedestih godina izbrisano iz registra građana Slovenije.
Slovenačke vlasti vratile su građanski status za 2.259 ljudi, pretežno Srba, od ukupuno 26.000 osoba koliko je tokom devedestih godina izbrisano iz registra građana Slovenije.
Slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je do 6. jula izdalo 2.259 retroaktivnih dozvola za stalni boravak, prenela je agencija STA.
U skladu sa odlukom Ustavnog suda Slovenije iz 2003. godine, resorno ministarstvo je izradilo zakon kojom se uklanjaju sve neusklađenosti i uspostavljaju kriterijumi za definisanje pravnog pojma boravka u Sloveniji.
Tim zakonom je regulisano ne samo pitanje izdavanja dozvola za stalni boravak, već i retroaktivno priznavanje stalnog boravka, počevši od 26. februara 1992. godine.
U saopštenju slovenačkog ministarstva unutrašnjih poslova se podseća da će vlasti u Ljubljani odlučivati o svakom slučaju ponaosob, kao i da zakon, kao i same dozvole za stalni boravak, ne predstavljaju garanciju za sticanje državljanstva ili pravo na odštetu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije počelo je 23. februara da izdaje dopunska rešenja građanima koji su u vreme osamostaljenja te zemlje izbrisani iz registra.
Slovenija je, tajnim aktom, 1992. godine skoro 26.000 neslovenaca, iz bivših jugoslovenskih republika pretvorila u strance, brišući ih sa spiska stalnog boravka.
U toj grupi bez osnovnih ljudskih i socijalnih prava najviše je bilo Srba, a svi oni su proteklih godina doživljavali velika šikaniranja pred državnim organima.
Predsednik Civilne inicijative izbrisanih Aleksandar Todorović prva je osoba koja je u februaru uspela da dobije odštetu od 17.000 evra od slovenačke države zbog posledica takvog statusa.
(Tanjug)
Slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je do 6. jula izdalo 2.259 retroaktivnih dozvola za stalni boravak, prenela je agencija STA.
U skladu sa odlukom Ustavnog suda Slovenije iz 2003. godine, resorno ministarstvo je izradilo zakon kojom se uklanjaju sve neusklađenosti i uspostavljaju kriterijumi za definisanje pravnog pojma boravka u Sloveniji.
Tim zakonom je regulisano ne samo pitanje izdavanja dozvola za stalni boravak, već i retroaktivno priznavanje stalnog boravka, počevši od 26. februara 1992. godine.
U saopštenju slovenačkog ministarstva unutrašnjih poslova se podseća da će vlasti u Ljubljani odlučivati o svakom slučaju ponaosob, kao i da zakon, kao i same dozvole za stalni boravak, ne predstavljaju garanciju za sticanje državljanstva ili pravo na odštetu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije počelo je 23. februara da izdaje dopunska rešenja građanima koji su u vreme osamostaljenja te zemlje izbrisani iz registra.
Slovenija je, tajnim aktom, 1992. godine skoro 26.000 neslovenaca, iz bivših jugoslovenskih republika pretvorila u strance, brišući ih sa spiska stalnog boravka.
U toj grupi bez osnovnih ljudskih i socijalnih prava najviše je bilo Srba, a svi oni su proteklih godina doživljavali velika šikaniranja pred državnim organima.
Predsednik Civilne inicijative izbrisanih Aleksandar Todorović prva je osoba koja je u februaru uspela da dobije odštetu od 17.000 evra od slovenačke države zbog posledica takvog statusa.
(Tanjug)
