U prvom delu intervjua pročitali ste o Draškovom razvojnom političkom putu, interesovanjima i hobijima. U drugom delu, više se okreće političkom delovanju ali i odnosima sa Beogradom i Srbijom.
Draško Stanivuković, novi gradonačelnik Banjaluke, postao je senzacija u regionu, a u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Mondo, pričao je o temama koje do sada nisu obrađivane, pa ste tako u prvom delu objavljenom mogli da saznate kako izgleda njegov privatni život, kako je odlučio da se bavi baš ovim poslom i kakav je put prešao od golobradog tinejdžera koji se politikom bavi "iz dužnosti prema svom narodu" do gradonačelnika svog rodnog grada.
U drugom delu intervjua koji je pred vama, Draško je pričao o planovima za budućnost, odnosima sa Beogradom, stvarima koje voli u našoj prestonici ali i od koga je dobio čestitku iz Srbije.
Vaša inicijativa za ćiriličnu Banjaluku nije najsjanije prošla u medijima po Bosni i Hercegovini?
Ja sam Srbin, pravoslavac i ponosan sam na to. I želim da budem političar modernog perioda, da predstavim svoj narod na najbolji mogući način, jer on to zaslužuje. Dakle Srbin sam pre svega, ali u dubini mene utkana je ljubav prema svakom drugom čoveku. Ja volim sve druge ljude. Dao sam inicijativu da Banjaluka bude opet i ćirilična. To je u medijima u Federaciji dočekano katastrofalno. Šta je to pogrešno? 97 odsto ispisa firmi i preduzeća je na latinici u Banjaluci. A zašto ne bi bilo na ćirilici? Barem 50 odsto. Kažu, eto ga četnik, i to zato jer volim svoje pismo. I žele da prikažu da je biti četnik nešto negativno, žele na taj način da prezentuju čitav jedan pokret koji je bio jugoslovenska vojska u otadžbini, koji je tada odlikovan najvećim odlikovanjima od strane američkog i francuskog predsednika...
Ne može biti sramota da voliš svoje. Ja, Draško Stanivuković, kao gradonačelnik Banjaluke posećujem katoličko humanitarno udruženje, i tu sam da pomognem. Odem u mehanet, udruženje muslimanske veroispovesti, da pomognem, i to je isto u redu. Ali ako odem da pomognem Baštioniku koji pomaže našem narodu na Kosmetu, onda sam najgori. Moj mozak to ne može da percipira. Nemojte pokušavati da me predstavite i naterate da svoje ne volim. Kažu zašto voliš Beograd, pa kako neću voleti Beograd? Kosovo i Metohija, pa nemojte to dirati. Kažu četnik je što brani svetinje. Ljudi gde vi živite, za mene je normalno da Bošnjaci i Hrvati vole svoje. Zamisli da Hrvat iz Bosne i Hercegovine ne ide u Zagreb da brani ako neko napadne katedralu. Pa išao bih i ja da mu pomognem. Ljudi nemojte dirati svetinje, šta tu nije jasno?
Da li ste dobili neku čestitku iz Beograda?
Jesam. I srećan sam. Možda je nisam očekivao ali otvorilo se, Bog otvori neke stvari. Da sam mislio o njoj i da li će je biti, možda je ne bi bilo. Srbija nam je puno pomogla i Vlada Republike Srbije i zvanični Beograd, najviše u doba korona virusa sa 60 miliona evra. I svaki čovek u Srpskoj je za to zahvalan. Samo u naselju Petrićevac tri objekta su sagrađena donacijom naše Srbije. To je ogromna poruka. Gradonačelnik Beograda mi je uputio čestitku. Nekad imate one šablonske čestitke, ali ova je bila sa dušom. Sa porukama da `energija i entuzijazam koji imam postanu odraz politike kroz mudre i strateške poruke`. Pronašao sam se u takvoj poruci, zahvalan sam i ovim putem želim svima u našoj bratskoj Srbiji, gradonačelniku Beograda, predsedniku Vučiću, svim ljudima i građanima Srbije kao i onima u političkom životu naše Srbije srećnu Novu godinu i sve praznike, da živimo u sabornosti i da nastojimo da Banjaluka i Beograd uvek imaju otvorena vrata. Bez obzira da li ovde sedi Draško ili neko posle njega, ili bilo ko u Beogradu. Dužnost je ljudi da dva grada imaju što bolje veze koje će iz godinu u godinu učvršćivati sve jače.
Da li mislite da dobar odnos Milorada Dodika sa Beogradom može da Vam predstavlja problem?
Sa moje strane ne vidim da bi trebalo da bude tako, a sa druge strane potpuno sam uveren u mudrost ljudi iz Srbije, da su spremni da se izdignu iznad toga. Kao što je moje opredeljenje da sarađujem sa zvaničnim institucijama u Beogradu i Srbiji, tako je opredeljenje i obrnuto. Ja sam gradonačelnik Banjaluke, svidelo se to nekome ili ne, to može biti privatno, ali ja nisam samo Draško Stanivuković. Ja kad radim ovaj posao sam gradonačelnik, predstavljam grad a ne samog sebe, i kad kažem nešto govorim u ime građana Banjaluke. Meni je prirodno što gospodin Dodik i rukovodstvo naše vlade i naše Republike Srpske idu na sedmičnom nivou tamo i srećan sam zbog toga. Drago mi je i što je predsednik (Aleksandar) Vučić pokazao veliku želju, interesovanje i brigu za zdravlje gospodina Dodika i isto to iskazujem. To su neke ljudske vrednosti. Da li bih ja bio čovek ako bi mi bilo drago što je čoveku koji je tolike godine vodio institucje loše? Želim mu svako dobro i brzo ozdravljenje, to su ljudi koji predstavljaju našu Republiku Srpsku šta god mi mislili o njima lično. Nikada ne bi bilo dobro da međusobni animoziteti bilo koga naruše takve odnose među gradovima, našim zemljama, narodom. Moramo se izdići iznad toga. Pitali su me da li bih pružio ruku gospođi Željki Cvijanović, gospodinu Dodiku? Pa ako je poruka svetu da se držimo zajedno i ne damo neke neupitne stvari poput Republike Srpske, naše kulture, tradicije, jezika, pisma, ljudi, naravno da sam spreman. Ali uvek mislim politički drugačije i to je nepomirljivo.
Da li ste imali kontakt sa Vučićem i kakvi su vam planovi za dalju komunikaciju sa Beogradom?
Mi smo dobili zvaničnu pozivnicu od predsednika Srbije da svi gradonačelnici većih gradova u Republici Srpskoj posete Beograd, što je velika stvar. U kontaktu sam sa gospodinom (Zoranom) Radojičićem sa kojim sam se i direktno čuo nekoliko puta. Postoje mnogi projekti koji su dobri i interesantni za Banjaluku a sprovedeni su ili su u fazi realizacije u Beogradu. Tu mislim na sufinansiranje privatnih vrtića, određeni modeli sufinansiranja javnog prevoza, sve one stvari koje sada mene očekuju kao gradonačelnika Banjaluke, razmene iskustava i slično. Verujem da ću za dve sedmice zvanično posetiti Beograd i susresti se sa predsednikom Srbije i gradonačelnikom Beograda. Ono što je vidljivo u Srbiji je dolazak stranih investitora koji otvaraju dosta radnih mesta. To je Banjaluci preko potrebno i verujem da će to moj tim uspeti da uradi jer svi prethodni gradonačelnici Banjaluke, po tom pitanju, nisu imali nikakve rezultate.
Takvi susreti će otvoriti novu epohu u Banjaluci i zbog toga se radujemo budućoj saradnji ali i zbog duhovnosti i sabornosti našeg naroda koja je vrlo važna. Često sam razgovarao sa ljudima u Beogradu i Srbiji koji kažu "Nikad nisam bio u Banjaluci". Mnogo je više poseta Beogradu nego obratno, pa da napravimo i tu dvosmernu komunikaciju. Pravićemo određene kulturne projekte. Voleo bih da radimo zajedno na ćirilizaciji, kao i svim drugim kulturnim manifestacijama koje su potrebne. Hiljade mogućnosti je pred nama i imam uverenje da će saradnja Banjaluke i Beograda biti nikad bolja, i na tome ćemo raditi.
Kada ste poslednji put bili u Beogradu i šta najviše volite? Gde se bolje jede, ovde ili u prestonici Srbije?
Bio sam pre otprilike dve sedmice, ali posle izbora ukupno 7, 8 puta. Lepa je naša hrana svuda, nekako možda domaće najviše volim kod bake, to mi je najbolja kuhinja a i za nju sam jako vezan pošto me je odgajila.
Pogledajte!
Što se tiče Beograda, tamo volim sve, a najviše Hram Svetog Save. Volim kada imamo šta da pokažemo. Igrom slučaja, bio sam u Beogradu kada je otvorena unutrašnjost hrama. Pao sam na kolena. Bio sam srećan, ponosan na činjenicu da su naše svetinje takve, najveće i najlepše u svetu. Stari Beograd je prelep, to je najveći grad našeg naroda. Srećan sam, Bog nam je dao puno i treba da budemo pametni da to sačuvamo i unapredimo. Želim da i vi dolazite češće u Banjaluku, da imamo tu emotivnu vezu. Imao sam sreću još tokom ekskurzija a i kasnije da obiđem mnoge naše svetinje širom Srbije i to je isto jedna od velikih stvari koja govori o civilizacijskoj tradiciji i dugovečnosti našeg naroda. Želim da to bude temelj budućnosti i želim da tu budućnost zajedno gradimo.
Koju poruku imate za mlade da naprave neki presudan korak koji ste i vi napravili?
Svako mora sebe da pokrene, to vas ne može ni jedna škola naučiti. Mora čovek to da ima unutar sebe, ako nemate cilj kuda idete nećete stići nigde i to je istina. Vi i ja sad da upalimo auto i vozimo se bez cilja, možda će nam biti lepo ali koja je poenta? Imam ovaj cilj i moram to da uradim. Kad je čovek srećan, zada sebi puno zadataka. Nekad ta energija splasne ali džaba, već su te dočekali zadaci. Ja bih rekao da ciljaju na Mesec pa i ako promaše naći će se među zvezdama, cilj je, dakle, ići daleko! Baciš udicu daleko pa možda upecaš možda ne, ali ako baciš baš ovde u plićak, nema tu ništa. Treba udicu baciti dalje, otrgnuti se.
Kada sam bio u osnovnoj školi, pred kontrloni sam se bojao šta ću dobiti, šta će reći učiteljica, šta majka kad dođem kući. Onda sam upisao srednju pa sam razmišljao zbog čega sam se bojao osnovne, i smejao se osnovcima koji kukaju, a tada me opet bio strah od srednje. Onda sam shvatio da, kad završim srednju smejaću se ovom. Ajde odmah da počnem da se smejem, i počeo sam. Ne čekam da nešto prođe. E to je ta poruka. Zbog toga ne treba čovek da strahuje. Ko se živ izvukao iz života? To su stvari koje mene motivišu, to su moje zvezde vodilje. Idemo napred, bez straha, da živimo slobodno, pa koja god cena toga bila!
Pogledajte Draškovu novogodišnju čestitku i poklon čitaocima Monda:
(Mondo/Dušan Ivković)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
