Lord Dejvid Oven svedočiće u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom kao svedok tužilaštva, pošto je sudsko veće Tribunala odbacilo zahtev tužilaštva da svedoči kao svedok suda, saopšteno je iz Haga.
Lord Dejvid Oven svedočiće u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom kao svedok tužilaštva, pošto je sudsko veće Tribunala odbacilo zahtev tužilaštva da svedoči kao svedok suda, saopšteno je iz Haga.
Tužilaštvo je 19. maja podnelo zahtev da lord Oven, pregovarač na međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju 1995. godine, svedoči kao svedok suda, kao u slučaju protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Sam Oven je želeo da bude svedok suda, a ne neke od strana u postupku, jer smatra da bi buduća nezavisnost i nepristasnost međunarodnih pregovarača mogle biti ugrožene ukoliko budu svedočili za neku od strana u sporu u kojem su svojevremeno posredovali, navedeno je u saopštenju Tribunala.
On je izjavio da ne želi da se na suđenju stekne utisak da se svrstao na nečiju stranu i da zato ne želi da bude previše povezan s tužilaštvom.
Karadžić je, u odgovoru na podnesak tužilaštva, zatražio da taj zahtev bude odbačen jer, kako je naveo, svedoci ionako ne pripadaju nijednoj strani i sasvim je svejedno ko će ih pozvati na klupu za svedoke.
On je, takođe, primetio da će Oven, ukoliko bude pozvan kao svedok suda, moći da na početku ispitivanja pročita izjavu, kao što je učinio u slučaju protiv Miloševića, za šta, prema njegovom mišljenju, nema opravdanja jer ne postoje privilegije za međunarodne pregovarače koji svedoče pred Tribunalom.
Sudsko veće, kojim predsedava sudija Ijan Bonomi, ocenilo je da ne postoji nijedan razlog da Oven bude tretiran drugačije od ostalih svedoka, osim što je takav tretman imao u slučaju protiv Miloševića, koji se tome, za razliku od Karadžića, nije protivio, i odbilo zahtev tužilaštva.
Ipak, imajući u vidu da je lord Oven želeo da bude smatran nepristrasnim i neutralnim, Sudsko veće je saopštilo da će razmotriti mogućnost da mu, ukoliko bude pozvan kao svedok, omogući da svedočenje započne davanjem izjave.
Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995.
Posle više od 12 godina u bekstvu, uhapšen je 21. jula 2008. u Beogradu, a izručen Hagu 30. jula.
Pred Tribunalom se brani sam, uz pomoć tima pravnih savetnika.
(Tanjug/na slici Radovan Karadžić)
Tužilaštvo je 19. maja podnelo zahtev da lord Oven, pregovarač na međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju 1995. godine, svedoči kao svedok suda, kao u slučaju protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Sam Oven je želeo da bude svedok suda, a ne neke od strana u postupku, jer smatra da bi buduća nezavisnost i nepristasnost međunarodnih pregovarača mogle biti ugrožene ukoliko budu svedočili za neku od strana u sporu u kojem su svojevremeno posredovali, navedeno je u saopštenju Tribunala.
On je izjavio da ne želi da se na suđenju stekne utisak da se svrstao na nečiju stranu i da zato ne želi da bude previše povezan s tužilaštvom.
Karadžić je, u odgovoru na podnesak tužilaštva, zatražio da taj zahtev bude odbačen jer, kako je naveo, svedoci ionako ne pripadaju nijednoj strani i sasvim je svejedno ko će ih pozvati na klupu za svedoke.
On je, takođe, primetio da će Oven, ukoliko bude pozvan kao svedok suda, moći da na početku ispitivanja pročita izjavu, kao što je učinio u slučaju protiv Miloševića, za šta, prema njegovom mišljenju, nema opravdanja jer ne postoje privilegije za međunarodne pregovarače koji svedoče pred Tribunalom.
Sudsko veće, kojim predsedava sudija Ijan Bonomi, ocenilo je da ne postoji nijedan razlog da Oven bude tretiran drugačije od ostalih svedoka, osim što je takav tretman imao u slučaju protiv Miloševića, koji se tome, za razliku od Karadžića, nije protivio, i odbilo zahtev tužilaštva.
Ipak, imajući u vidu da je lord Oven želeo da bude smatran nepristrasnim i neutralnim, Sudsko veće je saopštilo da će razmotriti mogućnost da mu, ukoliko bude pozvan kao svedok, omogući da svedočenje započne davanjem izjave.
Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995.
Posle više od 12 godina u bekstvu, uhapšen je 21. jula 2008. u Beogradu, a izručen Hagu 30. jula.
Pred Tribunalom se brani sam, uz pomoć tima pravnih savetnika.
(Tanjug/na slici Radovan Karadžić)
