Grad pod zemljom ili nuklearno sklonište za visoke državne funkconere, izgrađen u vreme Josipa Broza Tita duboko u utrobi planine Prednje kod Konjica nije uništen, a Vlada BiH odlučila je da ga otvori za javnost i predstavi kao turističku atrakciju.
Grad pod zemljom ili nuklearno sklonište za visoke državne funkconere, izgrađen u vreme Josipa Broza Tita duboko u utrobi planine Prednje kod Konjica nije uništen, a Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) odlučila je da ga otvori za javnost i predstavi kao turističku atrakciju.
Ovaj tajanstveni objekat na kome bi i danas mogle da pozavite mnoge najveće inostrane vojne i druge obaveštajne službe izgrađen je na površini od 25.000 kvadratnih metara (m2), ima 6.000 m2 stambenog prostora i za njegovu gradnju je svojevremeno idvojeno 4,6 milijardi američkih dolara, piše podgorička “Revija D”.
Reč je o trećoj po redu najskupljih vojnih investicija u nekadašnjoj Jugoslaviji, posle splitske „Lore“ čija izgradnja koštala pet milijardi i bihaćke podzemne vazdušne luke vredne 8,5 milijardi američkih dolara.
Objekat izgrađen u obliku potkovice, kako se navodi, ima sve tehničke uslove za život, potpunu hermetičku izolaciju i izdržljivost na atomske eksplozije od 25 kilotona.
Pored sigurnog i komfornog života, objekat je planiran i kao glavno komandno mesto štaba Vrhovne komande SFRJ.
Osigurani su potpuni uslovi za rukovođenje i komandovanje državom u slučaju eskaliranja krizne situacije na planeti i opasnosti od nuklearnog rata.
Ventilacioni sistem osmišljen je tako da je u objektu neprestana temperature između 21 i 23 stepena Celzijusa, a vlaznošt vazduna između 50 i 80 procenata.
Unutar objekta su spavaonice, dve trafo stanice, tri agregata snage 450 kilovata, operacione dvorane, dve velike konferencijske sale, radio relejni centar, cisterne goriva kapaciteta 50 tona, bazen sa 150 kubika pitke vode i telefonska centrala umrežena sa svim glavnim komandama nekadašnje domovine.
Titova soba i kabinet izgrađeni su od najkvalitetnije hrastovine i orahovine, a tadašnjoj prvoj dami Jovanki Broz ozidana je posebna, luksuzno opremljena soba u kojoj dominira toaletni sto sa ogledalom.
Navodi se da su svi predmeti i nameštaj u podzmenom gradu sačuvani, uključujući i toalet papir, proizveden u Banjaluci.
Objekat je građen za 350 stanovnika, a utočište u njemu, kako je bilo predviđeno, našli bi najviši državni funkconeri sa porodicama.
Od mnogih čudnih stvari vezanih za zidanje ovog objekata je, po podgoričkoj reviji, i što se ne zna ni približan broj ljudi koji su učestvovali u njegovoj izgradnji, kao ni njihova sudbina.
Do 1992. je za postojanje objekta koji je još nazvan “Titov podzemni grad”, znalo svega 15-tak vojnika zaduženih za njegovo održavanje i četiri najviša oficira JNA, pod jedinstvenom šifrom „D-0“, i imenom „Istanbul“.
Jugoslovenska narodna armija, podseća "Revija D", napustila podzemni grad početkom rata u BIH, a tadašnji komandant sarajevske vojne oblasti, general Milutin Kukanjac je, prema navodnoj priči, u proleće 1992. izdao naređenje da bude srušen.
Muslimanska armija BiH tvrdi da je, posle odlaska pripadnika JNA, u podzemnom gradu zatekla 4,5 tone trotila, koji je trebalo da bude aktiviran s bezbedne udaljenosti.
(Tanjug)
Ovaj tajanstveni objekat na kome bi i danas mogle da pozavite mnoge najveće inostrane vojne i druge obaveštajne službe izgrađen je na površini od 25.000 kvadratnih metara (m2), ima 6.000 m2 stambenog prostora i za njegovu gradnju je svojevremeno idvojeno 4,6 milijardi američkih dolara, piše podgorička “Revija D”.
Reč je o trećoj po redu najskupljih vojnih investicija u nekadašnjoj Jugoslaviji, posle splitske „Lore“ čija izgradnja koštala pet milijardi i bihaćke podzemne vazdušne luke vredne 8,5 milijardi američkih dolara.
Objekat izgrađen u obliku potkovice, kako se navodi, ima sve tehničke uslove za život, potpunu hermetičku izolaciju i izdržljivost na atomske eksplozije od 25 kilotona.
Pored sigurnog i komfornog života, objekat je planiran i kao glavno komandno mesto štaba Vrhovne komande SFRJ.
Osigurani su potpuni uslovi za rukovođenje i komandovanje državom u slučaju eskaliranja krizne situacije na planeti i opasnosti od nuklearnog rata.
Ventilacioni sistem osmišljen je tako da je u objektu neprestana temperature između 21 i 23 stepena Celzijusa, a vlaznošt vazduna između 50 i 80 procenata.
Unutar objekta su spavaonice, dve trafo stanice, tri agregata snage 450 kilovata, operacione dvorane, dve velike konferencijske sale, radio relejni centar, cisterne goriva kapaciteta 50 tona, bazen sa 150 kubika pitke vode i telefonska centrala umrežena sa svim glavnim komandama nekadašnje domovine.
Titova soba i kabinet izgrađeni su od najkvalitetnije hrastovine i orahovine, a tadašnjoj prvoj dami Jovanki Broz ozidana je posebna, luksuzno opremljena soba u kojoj dominira toaletni sto sa ogledalom.
Navodi se da su svi predmeti i nameštaj u podzmenom gradu sačuvani, uključujući i toalet papir, proizveden u Banjaluci.
Objekat je građen za 350 stanovnika, a utočište u njemu, kako je bilo predviđeno, našli bi najviši državni funkconeri sa porodicama.
Od mnogih čudnih stvari vezanih za zidanje ovog objekata je, po podgoričkoj reviji, i što se ne zna ni približan broj ljudi koji su učestvovali u njegovoj izgradnji, kao ni njihova sudbina.
Do 1992. je za postojanje objekta koji je još nazvan “Titov podzemni grad”, znalo svega 15-tak vojnika zaduženih za njegovo održavanje i četiri najviša oficira JNA, pod jedinstvenom šifrom „D-0“, i imenom „Istanbul“.
Jugoslovenska narodna armija, podseća "Revija D", napustila podzemni grad početkom rata u BIH, a tadašnji komandant sarajevske vojne oblasti, general Milutin Kukanjac je, prema navodnoj priči, u proleće 1992. izdao naređenje da bude srušen.
Muslimanska armija BiH tvrdi da je, posle odlaska pripadnika JNA, u podzemnom gradu zatekla 4,5 tone trotila, koji je trebalo da bude aktiviran s bezbedne udaljenosti.
(Tanjug)
