Radovan Karadžić zatražio je od visokog predstavnika u BiH da naredi državi BiH da ispuni njegov zahtev od 2. juna o dostavljanju dokumentacije koja bi mu mogla biti od koristi u pripremi odbrane.Takđe, zatražio je i dokumenta od belgijske vlade o eksplozijma na pijaci Markale
Haški optuženik Radovan Karadžić zatražio je od visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Valentina Incka da državi BiH naredi da ispuni njegov zahtev od 2. juna o dostavljanju dokumentacije koja bi mu mogla biti od koristi u pripremi odbrane.Istovremeno, Karadžić je zatražio od Haškog tribunala da izda obavezujući nalog Vladi Belgije da mu dostavi dokumenta koji potvđuju da je Armija BiH izazvala dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale, tokom rata u BiH, saopšteno je danas u Hagu.
Karadžić u pismu Incku podseća da je tu dokumentaciju zatražio u pismu ambasadoru BiH u Holandiji Mirandi Sidran-Kamišalić, ali da od države BiH nije dobio odgovor.
Bivši predsednik Republike Sespke, optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, podseća Incka da je on na sastanku sa glavnim tužiocem Tribunala Seržom Bramercom 4. maja obećao da će njegova kancelarija i dalje podržavati rad Haškog tribunala i da je spreman da u tu svrhu upotrebi svoja ovlašćenja.
"Tražim od vas, kao od visokog predstavnika, da iskoristite svoj autoritet radi saradnje sa Haškim tribunalom i naredite vlastima BiH da u potpunosti i bez odgađanja odgovore na moje zahteve", navodi Karadžić, prenosi Srna.
Bivši predsednik RS podseća da je Apelaciono veće Tribunala osudilo nesaradnju država kao "ometanje cilja i svrhe zakona", posebno u vezi sa slučajevima komandne odgovornosti, kakav je njegov.
Karadžić piše da bi dostavljanje dokumentacije obema stranama u procesu doprinelo pravičnosti postupka i transparentnosti pravnih zaključaka, čime bi se, kako piše Karadžić, legitimizovao mandat Haškog tribunala.
"Tražim od vas da poštujete svoje obaveze i naložite vlastima BiH da ispune svoje zakonske obaveze", istče Karadžić u pismu Incku.
Osim kopija određenih dokumenata, Karadžić je od vlasti BiH 2. juna zatražio da njegovom timu odbrane omoguće razgovore sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, generalom Hasanom Sadićem, bivšim zamenikom ministra odbrane Hasanom Čengićem i članom ratnog predsedništva BiH Ejupom Ganićem.
U saopštenju o zahtevu Kradžića da mu se dostave dokumenta iz Belgije se navodi da su 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine, granatama na gradskoj pijaci u Sarajevu ubijeni mnogi civili, za šta su optuženi bosanski Srbi.
Iako su za ispaljivanje tih granata optuživani bosanski Srbi, holandska vladina istraga navela je da su različite tajne i bezbednosne službe iz Kanade, Velike Briatnije, Danske, Švetske, Norveške, Belgije i Holandije sprovele svoje nezavisne istrage i ustanovile da su eksplozije počinila bosanska muslimanska Armija, a u pokušaju da pokažu bosanske Srbe u "lošem svetlu" i da dovedu do intervencije međunarodne zajednice u svoju korist, navedeno je u podnesku Karadžića.
Bivši predsednik RS tvrdi da su Belgijanci iz sastava Unprofora, između ostalih, sproveli istragu o granatama koje su pogodile Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine i da su utvrdili da je granate ispalila Armija BiH.
U tim napadima, za koje Tribunal optužuje Karadžića, poginulo je 105 i ranjeno više od 200 lica. Haški sud bivšeg predsednika RS tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
Karadžić u pismu Incku podseća da je tu dokumentaciju zatražio u pismu ambasadoru BiH u Holandiji Mirandi Sidran-Kamišalić, ali da od države BiH nije dobio odgovor.
Bivši predsednik Republike Sespke, optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, podseća Incka da je on na sastanku sa glavnim tužiocem Tribunala Seržom Bramercom 4. maja obećao da će njegova kancelarija i dalje podržavati rad Haškog tribunala i da je spreman da u tu svrhu upotrebi svoja ovlašćenja.
"Tražim od vas, kao od visokog predstavnika, da iskoristite svoj autoritet radi saradnje sa Haškim tribunalom i naredite vlastima BiH da u potpunosti i bez odgađanja odgovore na moje zahteve", navodi Karadžić, prenosi Srna.
Bivši predsednik RS podseća da je Apelaciono veće Tribunala osudilo nesaradnju država kao "ometanje cilja i svrhe zakona", posebno u vezi sa slučajevima komandne odgovornosti, kakav je njegov.
Karadžić piše da bi dostavljanje dokumentacije obema stranama u procesu doprinelo pravičnosti postupka i transparentnosti pravnih zaključaka, čime bi se, kako piše Karadžić, legitimizovao mandat Haškog tribunala.
"Tražim od vas da poštujete svoje obaveze i naložite vlastima BiH da ispune svoje zakonske obaveze", istče Karadžić u pismu Incku.
Osim kopija određenih dokumenata, Karadžić je od vlasti BiH 2. juna zatražio da njegovom timu odbrane omoguće razgovore sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, generalom Hasanom Sadićem, bivšim zamenikom ministra odbrane Hasanom Čengićem i članom ratnog predsedništva BiH Ejupom Ganićem.
U saopštenju o zahtevu Kradžića da mu se dostave dokumenta iz Belgije se navodi da su 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine, granatama na gradskoj pijaci u Sarajevu ubijeni mnogi civili, za šta su optuženi bosanski Srbi.
Iako su za ispaljivanje tih granata optuživani bosanski Srbi, holandska vladina istraga navela je da su različite tajne i bezbednosne službe iz Kanade, Velike Briatnije, Danske, Švetske, Norveške, Belgije i Holandije sprovele svoje nezavisne istrage i ustanovile da su eksplozije počinila bosanska muslimanska Armija, a u pokušaju da pokažu bosanske Srbe u "lošem svetlu" i da dovedu do intervencije međunarodne zajednice u svoju korist, navedeno je u podnesku Karadžića.
Bivši predsednik RS tvrdi da su Belgijanci iz sastava Unprofora, između ostalih, sproveli istragu o granatama koje su pogodile Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine i da su utvrdili da je granate ispalila Armija BiH.
U tim napadima, za koje Tribunal optužuje Karadžića, poginulo je 105 i ranjeno više od 200 lica. Haški sud bivšeg predsednika RS tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
