Oko 46 odsto građana BiH koji koriste Internet ima otvoren profil na Facebook-u. Twitter i MySpace manje popularni.
Istraživanje koje je kompanija GFK provela u BiH pokazalo da svaki šesti građanin koristi Internet.
Oko 46 odsto građana BiH koji koriste Interenet ima otvoren profil na Facebook-u (Fejsbuku), rezultati su istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje tržišta i javnog mnjenja ("GfK BH") iz Sarajeva.
Ostale društvene mreže poput Twitter-a ili MySpace-a su mnogo manje popularne, pa tako Twitter koristi oko pet, a MySpace svega jedan odsto korisnika Interneta u BiH.
Podaci navedenog istraživanja su pokazali da od svih usluga koje su ponuđene na Facebook-u, korisnici u BiH najviše koriste čet (onlajn ćaskanje), slanje mejlova, komentariše postove prijatelja, igra onlajn igrice.
Prema istom istraživanju većina fejsbukovaca iz BiH su žene.
"Čak 48 odsto korisnika Fejsbuka u BiH studenti i srednjoškolci, odnosno da je prevladavajuća starosna struktura između 15 i 24 godine, koji čine gotovo 60 odsto svih korisnika ovoga servisa u BiH", navode iz "GfK BH", prenose "Nezavisne novine".
Istraživanje je pokazalo da za internet društvene mreže uopšte zna 52 odsto BiH građana starosti iznad 15 godina.
"Ženski dio populacije je nešto bolje informisan o postojanju socijalnih mreža na Internetu nego muški, pa je odnos 55 prema 45 odsto u korist žena, iako muškarci i dalje čine relativnu većinu među korisnicima Interneta u BiH", pokazuje istraživanje.
Prema istim podacima, oko 86 odsto fakultetski obrazovanih ispitanika je čulo za neku od internet društvenih mreža naspram samo trećine građana sa završenom osnovnom školom.
U istraživanju se navodi da korištenje društvenih mreža ponekad može biti i korisno, pa roditelji tako mogu da saznaju s kim se druže njihova deca, moguće je upoznati nove ljude iz svih krajeva sveta, obnoviti neka stara prijateljstva ili steći nova.
Ipak, u "GfK BH" upozoravaju da pridruživanje raznim grupama na Facebook-u može dovesti čak i do problema sa zakonom, jer je na ovoj mreži prisutno sve što se može i ne može zamisliti, od krajnje pozitivnih grupa koje pomažu pojedincima u nevolji, pa do ultradesničarskih pokreta, rasne mržnje i tome slično.
"Jedna trećina korisnika Facebook-a u BiH nije uključena ni u jednu grupu na ovom servisu, ali isto tako ima i oko 12 odsto njih koji su uključeni u preko 50 različitih grupa", navode u "GfK BH".
Psiholog Ismet Dizdarević iz Sarajeva smatra da pridruživanje društevnim mrežama poput Facebook-a i korištenje Interneta uopšte, ne može radikalno da utiče na čoveka niti da izazove neke radikalne promene u njegovom ponašanju.
"Kod svakog čoveka postoji stav da li će i na koji način će prihvatiti nešto, da li dobro ili loše, a na to utiče mnogo faktora, kao što su genetika, porodica, učenje i slično. Ako je neko bio pod lošim moralnim uticajem, korištenje Interneta ga neće sigurno promeniti iz korena, pa da izmeni taj uticaj", naveo je za isti list Dizdarević.
On je dodao da su deca i mladi, koji sve više koriste i navedene grupe ali i Internet, danas mnogo zrelija i lakše primaju informacije nego ranijih godina, pa tako lakše i prepoznaju šta je loše, a šta dobro.
(MONDO)
Oko 46 odsto građana BiH koji koriste Interenet ima otvoren profil na Facebook-u (Fejsbuku), rezultati su istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje tržišta i javnog mnjenja ("GfK BH") iz Sarajeva.
Ostale društvene mreže poput Twitter-a ili MySpace-a su mnogo manje popularne, pa tako Twitter koristi oko pet, a MySpace svega jedan odsto korisnika Interneta u BiH.
Podaci navedenog istraživanja su pokazali da od svih usluga koje su ponuđene na Facebook-u, korisnici u BiH najviše koriste čet (onlajn ćaskanje), slanje mejlova, komentariše postove prijatelja, igra onlajn igrice.
Prema istom istraživanju većina fejsbukovaca iz BiH su žene.
"Čak 48 odsto korisnika Fejsbuka u BiH studenti i srednjoškolci, odnosno da je prevladavajuća starosna struktura između 15 i 24 godine, koji čine gotovo 60 odsto svih korisnika ovoga servisa u BiH", navode iz "GfK BH", prenose "Nezavisne novine".
Istraživanje je pokazalo da za internet društvene mreže uopšte zna 52 odsto BiH građana starosti iznad 15 godina.
"Ženski dio populacije je nešto bolje informisan o postojanju socijalnih mreža na Internetu nego muški, pa je odnos 55 prema 45 odsto u korist žena, iako muškarci i dalje čine relativnu većinu među korisnicima Interneta u BiH", pokazuje istraživanje.
Prema istim podacima, oko 86 odsto fakultetski obrazovanih ispitanika je čulo za neku od internet društvenih mreža naspram samo trećine građana sa završenom osnovnom školom.
U istraživanju se navodi da korištenje društvenih mreža ponekad može biti i korisno, pa roditelji tako mogu da saznaju s kim se druže njihova deca, moguće je upoznati nove ljude iz svih krajeva sveta, obnoviti neka stara prijateljstva ili steći nova.
Ipak, u "GfK BH" upozoravaju da pridruživanje raznim grupama na Facebook-u može dovesti čak i do problema sa zakonom, jer je na ovoj mreži prisutno sve što se može i ne može zamisliti, od krajnje pozitivnih grupa koje pomažu pojedincima u nevolji, pa do ultradesničarskih pokreta, rasne mržnje i tome slično.
"Jedna trećina korisnika Facebook-a u BiH nije uključena ni u jednu grupu na ovom servisu, ali isto tako ima i oko 12 odsto njih koji su uključeni u preko 50 različitih grupa", navode u "GfK BH".
Psiholog Ismet Dizdarević iz Sarajeva smatra da pridruživanje društevnim mrežama poput Facebook-a i korištenje Interneta uopšte, ne može radikalno da utiče na čoveka niti da izazove neke radikalne promene u njegovom ponašanju.
"Kod svakog čoveka postoji stav da li će i na koji način će prihvatiti nešto, da li dobro ili loše, a na to utiče mnogo faktora, kao što su genetika, porodica, učenje i slično. Ako je neko bio pod lošim moralnim uticajem, korištenje Interneta ga neće sigurno promeniti iz korena, pa da izmeni taj uticaj", naveo je za isti list Dizdarević.
On je dodao da su deca i mladi, koji sve više koriste i navedene grupe ali i Internet, danas mnogo zrelija i lakše primaju informacije nego ranijih godina, pa tako lakše i prepoznaju šta je loše, a šta dobro.
(MONDO)
