Prema podacima banjalučkog Centra javne bezbednosti sve više žena zlostavlja muževe. Najčešće se radi o psihičkom zlostavljanju, ali ima i slučajeva gde žene fizički napadnu supružnike, ili njihove očeve.
Prema podacima banjalučkog Centra javne bezbednosti, zbog nasilja nad muževima, od početka 2009. godine, prijavljene su 23 žene.
Od tog broja bilo je 14 fizičkih napada, osam prekršaja zbog vređanja, dva zbog nazivanja pogrdnim imenima, dok se po jedan prekršaj koji su počinila lica ženskog pola, odnosio na psovanje supružnika i oštećenje zajedničke imovine, rekao je za banjalučki “Fokus” Zoran Stanišljević, načelnik Centra.
“Govori mi da sam glupi nesposobnjaković, jer ne mogu naći posao. Da nisam muško, jer me se deca ne boje i ne slušaju me. Što god da uradim nije joj po volji. Često galami i ponižava me pred drugima. Nekoliko puta me pokušala pogoditi raznima predmetima, koji su joj se našli pri ruci. Na sreću, promašila je”, svedoči zlostavljani Banjalučanin.
U Udruženju građana "Budućnost" iz Modriče, gde je dvadesetak zlostavljanih muškaraca potražilo pomoć, kažu da žene u većini slučajeva psihički zlostavljaju svoje supružnike, dok je zanemarivo malo koristilo fizičko nasilje. Osim supruga, nasilje nad muškracima čine snahe, majke ili očevi.
“Imali smo slučaj čoveka koji je živeo u zajednici sa sinom, snahom i njihovom decom. Sin je bio na privremenom radu u inostranstvu, a snaha je iz kuće isterala svog svekra u dvorišnu zgradu gde nije imao osnovne uslove za život. Jednom prilikom nanela mu je lakše telesne povrede u vidu ogrebotina”, navodi za isti list Gordana Vidović, predsednica ovog Udruženja uz napomenu da društvo generalno ima veću toleranciju na nasilje prema ženama, nego prema muškarcima.
“Zbog toga muškarci radije ćute o svojim problemima, jer bi ih zajednica osudila što nisu ‘muškarčine’ i što ne pokažu ko je muško, a ko žensko “, naglašava Vidovićeva.
Prema mišljenju stručnjaka, muškarci su jače pogođeni emocionalnim, nego fizičkim zlostavljanjem. O tome šta trpe ne žele da pričaju zbog straha da će ostati usamljeni i označeni kao slabi.
“Muškarac koji trpi nasilje, često oseća stid ili neugodnost. Ćuti jer ne želi da bude ismejan, ali i zbog straha od napuštanja doma i odvajanja od dece”, navodi Marija Burgić-Radmanović, načelnica Klinike za psihijatriju u Banjaluci i dodaje da mnogi zlostavljani muškarci osećaju strah da nisu "pravi muškarci" zbog čega postaju depresivni i suicidni. S druge strane, žene koje vrše nasilje jesu promiskuitetne, sebične i narcisoidne. Mnoge imaju poremećaj ličnosti ili koriste psihoaktivne supstance.
“Takve žene koriste bes i impulsivnost da kontrolišu druge. One ponižavaju i povređuju partnera uvredljivim rečima u prisustvu drugih, uključujući i decu. Posesivne su prema partnerima i teže da ih izoluju od prijatelja i porodice. Mnoge od njih lažno optužuju svoje partnere za prevare, dok same varaju “, pojašnjava doktorka Burgić-Radmanović.
Iz Centra za jednakost i ravnopravnost polova Vlade RS, navode da je u saradnji s Ministarstvom pravde RS, urađen prednacrt Strategije za borbu protiv nasilja u porodici u RS, kojom će biti uređeni standardi i načini prevencije i zaštite od nasilja u porodici za sve žrtve nasilja i sve počinioce, bez obzira na pol.
(MONDO)
Od tog broja bilo je 14 fizičkih napada, osam prekršaja zbog vređanja, dva zbog nazivanja pogrdnim imenima, dok se po jedan prekršaj koji su počinila lica ženskog pola, odnosio na psovanje supružnika i oštećenje zajedničke imovine, rekao je za banjalučki “Fokus” Zoran Stanišljević, načelnik Centra.
“Govori mi da sam glupi nesposobnjaković, jer ne mogu naći posao. Da nisam muško, jer me se deca ne boje i ne slušaju me. Što god da uradim nije joj po volji. Često galami i ponižava me pred drugima. Nekoliko puta me pokušala pogoditi raznima predmetima, koji su joj se našli pri ruci. Na sreću, promašila je”, svedoči zlostavljani Banjalučanin.
U Udruženju građana "Budućnost" iz Modriče, gde je dvadesetak zlostavljanih muškaraca potražilo pomoć, kažu da žene u većini slučajeva psihički zlostavljaju svoje supružnike, dok je zanemarivo malo koristilo fizičko nasilje. Osim supruga, nasilje nad muškracima čine snahe, majke ili očevi.
“Imali smo slučaj čoveka koji je živeo u zajednici sa sinom, snahom i njihovom decom. Sin je bio na privremenom radu u inostranstvu, a snaha je iz kuće isterala svog svekra u dvorišnu zgradu gde nije imao osnovne uslove za život. Jednom prilikom nanela mu je lakše telesne povrede u vidu ogrebotina”, navodi za isti list Gordana Vidović, predsednica ovog Udruženja uz napomenu da društvo generalno ima veću toleranciju na nasilje prema ženama, nego prema muškarcima.
“Zbog toga muškarci radije ćute o svojim problemima, jer bi ih zajednica osudila što nisu ‘muškarčine’ i što ne pokažu ko je muško, a ko žensko “, naglašava Vidovićeva.
Prema mišljenju stručnjaka, muškarci su jače pogođeni emocionalnim, nego fizičkim zlostavljanjem. O tome šta trpe ne žele da pričaju zbog straha da će ostati usamljeni i označeni kao slabi.
“Muškarac koji trpi nasilje, često oseća stid ili neugodnost. Ćuti jer ne želi da bude ismejan, ali i zbog straha od napuštanja doma i odvajanja od dece”, navodi Marija Burgić-Radmanović, načelnica Klinike za psihijatriju u Banjaluci i dodaje da mnogi zlostavljani muškarci osećaju strah da nisu "pravi muškarci" zbog čega postaju depresivni i suicidni. S druge strane, žene koje vrše nasilje jesu promiskuitetne, sebične i narcisoidne. Mnoge imaju poremećaj ličnosti ili koriste psihoaktivne supstance.
“Takve žene koriste bes i impulsivnost da kontrolišu druge. One ponižavaju i povređuju partnera uvredljivim rečima u prisustvu drugih, uključujući i decu. Posesivne su prema partnerima i teže da ih izoluju od prijatelja i porodice. Mnoge od njih lažno optužuju svoje partnere za prevare, dok same varaju “, pojašnjava doktorka Burgić-Radmanović.
Iz Centra za jednakost i ravnopravnost polova Vlade RS, navode da je u saradnji s Ministarstvom pravde RS, urađen prednacrt Strategije za borbu protiv nasilja u porodici u RS, kojom će biti uređeni standardi i načini prevencije i zaštite od nasilja u porodici za sve žrtve nasilja i sve počinioce, bez obzira na pol.
(MONDO)
