Srbija i Hrvatska treba što pre da, na najvišem nivou, postignu dogovor o rešavanju problema izbeglica, izjavio Milorad Pupovac (SDSS) povodom godišnjice akcije "Oluja".
Srbija i Hrvatska treba što pre da, na najvišem nivou, postignu dogovor o rešavanju problema izbeglica, a nužno je formirati i fond solidarnosti, rekao je predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac.
On je povodom 14-godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja" i egzodusa srpskog naroda za "Politiku" rekao da bi trebalo na najvišem nivou između Hrvatske i Srbije postići sporazum o tome kako će se nastaviti rešavati i rešiti preostala izbeglička pitanja – i pitanja stanarskih prava, suđenja za ratne zločine, prava iz radnog staža i druga.
"Vrlo je važno da i naša vlada i vlade u regionu jasno daju do znanja da su spremne sarađivati u toj materiji, da su spremne nastaviti politiku povratka kao deo svojih obaveza prema EU i uopšte prema međunarodnoj politici. Vlade treba da pozovu EU, UN, Savet Evrope, zemlje članice EU da im pomognu u formiranju fonda solidarnosti, koji bi na određeno vreme bio u funkciji rešavanja povratka još oko 100.000 izbeglih Srba", kazao je Pupovac.
On je dodao da će SDSS i Srpsko narodno veće – učiniti sve da se ta dva uslova ispune.
"Već sada razgovaramo s našom vladom o potrebi formiranja toga fonda solidarnosti. Uputili smo pismo još pre dva meseca zemljama članicama EU i Evropskoj komisiji i ono što se sada očekuje jeste da naša vlada bude na potezu i od EU i njenih članica zatraži solidarnu pomoć u rešavanju preostalih pitanja", kazao je Pupovac.
On je naveo da je u poslednjih nekoliko godina došlo do određenog zastoja u povratku, kao i do zastoja u rešavanju nekih izbegličkih pitanja koja su bila definisana Sarajevskom deklaracijom ili međunarodnim dokumentima kao što je, na primer, pitanje stanarskih prava, lista za ratne zločine i pitanje penzija.
"Nažalost, narastanje ekonomske krize u Hrvatskoj je stvorilo pretpostavke za to da se počinje štedeti u različitim pravcima, pa onda i na sredstvima koja su rezervisana i dogovorena za izbeglice".
"Osim toga, odnosi između Hrvatske i Srbije u poslednje dve godine, posebno nakon što je pokrenuto priznavanje Kosova, dospeli su u fazu u kojoj u nekim područjima, uključujuči i područje povratka izbeglica, nažalost, nema potrebne saradnje.
Izostanak te saradnje između Hrvatske i Srbije predstavlja ozbiljan problem za naša nastojanja kao zastupnika SDSS-a, za nastojanja izbegličkih organizacija i pojedinih međunarodnih organizacija kao što je UNHCR i uopšte to predstavlja prepreku u novom otvaranju prostora za povratak", dodao je Pupovac.
O problemu izgnanih Srba iz Hrvatske povodom godišnjice "Oluje" razgovarao je i predsednik Srbije Boris Tadić sa predstavnicima izbeglih o čemu možete pročitati OVDE.
(Tanjug)
On je povodom 14-godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja" i egzodusa srpskog naroda za "Politiku" rekao da bi trebalo na najvišem nivou između Hrvatske i Srbije postići sporazum o tome kako će se nastaviti rešavati i rešiti preostala izbeglička pitanja – i pitanja stanarskih prava, suđenja za ratne zločine, prava iz radnog staža i druga.
"Vrlo je važno da i naša vlada i vlade u regionu jasno daju do znanja da su spremne sarađivati u toj materiji, da su spremne nastaviti politiku povratka kao deo svojih obaveza prema EU i uopšte prema međunarodnoj politici. Vlade treba da pozovu EU, UN, Savet Evrope, zemlje članice EU da im pomognu u formiranju fonda solidarnosti, koji bi na određeno vreme bio u funkciji rešavanja povratka još oko 100.000 izbeglih Srba", kazao je Pupovac.
On je dodao da će SDSS i Srpsko narodno veće – učiniti sve da se ta dva uslova ispune.
"Već sada razgovaramo s našom vladom o potrebi formiranja toga fonda solidarnosti. Uputili smo pismo još pre dva meseca zemljama članicama EU i Evropskoj komisiji i ono što se sada očekuje jeste da naša vlada bude na potezu i od EU i njenih članica zatraži solidarnu pomoć u rešavanju preostalih pitanja", kazao je Pupovac.
On je naveo da je u poslednjih nekoliko godina došlo do određenog zastoja u povratku, kao i do zastoja u rešavanju nekih izbegličkih pitanja koja su bila definisana Sarajevskom deklaracijom ili međunarodnim dokumentima kao što je, na primer, pitanje stanarskih prava, lista za ratne zločine i pitanje penzija.
"Nažalost, narastanje ekonomske krize u Hrvatskoj je stvorilo pretpostavke za to da se počinje štedeti u različitim pravcima, pa onda i na sredstvima koja su rezervisana i dogovorena za izbeglice".
"Osim toga, odnosi između Hrvatske i Srbije u poslednje dve godine, posebno nakon što je pokrenuto priznavanje Kosova, dospeli su u fazu u kojoj u nekim područjima, uključujuči i područje povratka izbeglica, nažalost, nema potrebne saradnje.
Izostanak te saradnje između Hrvatske i Srbije predstavlja ozbiljan problem za naša nastojanja kao zastupnika SDSS-a, za nastojanja izbegličkih organizacija i pojedinih međunarodnih organizacija kao što je UNHCR i uopšte to predstavlja prepreku u novom otvaranju prostora za povratak", dodao je Pupovac.
O problemu izgnanih Srba iz Hrvatske povodom godišnjice "Oluje" razgovarao je i predsednik Srbije Boris Tadić sa predstavnicima izbeglih o čemu možete pročitati OVDE.
(Tanjug)
