Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da utvrdi povredu njegovih prava prilikom hapšenja u julu prošle godine u Beogradu i da mu dosudi odgovarajuću odštetu
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da utvrdi povredu njegovih prava prilikom hapšenja u julu prošle godine u Beogradu i da mu dosudi odgovarajuću odštetu, objavio je danas Haški tribunal.
Karadžić tvrdi da je uhapšen 18. jula 2008. godine, a ne tri dana kasnije - 21. jula, kako su to objavile srpske vlasti.
Tvrdi da je uhapšen tokom vožnje u gradskom prevozu i da je tri dana držan na nepoznatom mestu bez obaveštenja o razlozima hapšenja i koje su optužbe protiv njega.
Pored toga, smatra da su mu prava prekršena i što je pred istražnog sudiju izveden tek 22. jula u ranim jutarnjim časovima, a ne u zakonskom roku od 48 sati od hapšenja.
Takođe navodi da se muškarci koji su ga lišili slobode nisu legitimisali, niti su ga obavestili o razlozima hapšenja, već su ga sproveli na lokaciju na kojoj je držan tri dana u tajnosti, bez prava da telefonira i obavesti najbliže o hapšenju.
Pozivajući se na niz konvencija o ljudskim pravima, ali i na proceduru Haškog tribunala, Karadžić od suda traži da utvdi povredu njegovih prava na obaveštenje o razlozima hapšenja i prava da vidi istražnog sudiju i predlaže da sud u tom cilju obavi potrebna salsušanja svedoka i izvede druge dokaze.
On je predložio da mu sud zbog povrede prava izrekne odgovarajuću odštetu, bilo kroz oslobađajuću, bilo kroz osuđujuću presudu u slučaju za koji mu se sudi.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine, a Haškom tribunalu je izručen 30. jula. Od prvog pojavljivanja pred tribunalom 31. jula tvrdi da je uhapšen tri dana ranije.
(Tanjug)
Karadžić tvrdi da je uhapšen 18. jula 2008. godine, a ne tri dana kasnije - 21. jula, kako su to objavile srpske vlasti.
Tvrdi da je uhapšen tokom vožnje u gradskom prevozu i da je tri dana držan na nepoznatom mestu bez obaveštenja o razlozima hapšenja i koje su optužbe protiv njega.
Pored toga, smatra da su mu prava prekršena i što je pred istražnog sudiju izveden tek 22. jula u ranim jutarnjim časovima, a ne u zakonskom roku od 48 sati od hapšenja.
Takođe navodi da se muškarci koji su ga lišili slobode nisu legitimisali, niti su ga obavestili o razlozima hapšenja, već su ga sproveli na lokaciju na kojoj je držan tri dana u tajnosti, bez prava da telefonira i obavesti najbliže o hapšenju.
Pozivajući se na niz konvencija o ljudskim pravima, ali i na proceduru Haškog tribunala, Karadžić od suda traži da utvdi povredu njegovih prava na obaveštenje o razlozima hapšenja i prava da vidi istražnog sudiju i predlaže da sud u tom cilju obavi potrebna salsušanja svedoka i izvede druge dokaze.
On je predložio da mu sud zbog povrede prava izrekne odgovarajuću odštetu, bilo kroz oslobađajuću, bilo kroz osuđujuću presudu u slučaju za koji mu se sudi.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine, a Haškom tribunalu je izručen 30. jula. Od prvog pojavljivanja pred tribunalom 31. jula tvrdi da je uhapšen tri dana ranije.
(Tanjug)
