Sudija Haškog tribunala Ijan Bonomi ocenio je danas da je slučaj bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za genocid, spreman za suđenje.
Na današnjoj raspravi o stanju u postupku protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom, nije određeno kada će suđenje početi, ali je predsedavajući sudija Ijan Bonomi rekao da je sve spremno za proces i da će o tome obavestiti predsednika suda Patrika Robinsona.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, te uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. godine.
U sudnici se čulo i da sudija Bonomi neće voditi proces, zato što odlazi iz Tribunala. Na redovnoj konferenciji za štampu, to je, zatim, potvrdio i portparol Tribunala Kristijan Šartije, precizirajući da je britanski sudija Bonomi "podneo ostavku iz ličnih razloga".
Savet bezbednosti UN je, umesto Bonomija, već postavio sudiju Hauarda Morisona iz Velike Britanije, ali to automatski ne znači da će on suditi Karadžiću.
Šartije je sugerisao da će predsednik Tribunala Robinson odrediti novo sudsko veće za proces Karadžiću, kao i datum pocetka suđenja.
Plan sudije Bonomija, kako je rekao na prethodnoj statusnoj konferenciji, bio je da suđenje počne u septembru.
Tokom rasprave, posvećene pravno-tehničkim pitanjima, optuzeni Karadžić je ocenio da "Tužilaštvo ima prilično slab slučaj" zato što želi da iskoristi mnogo presuđenih činjenica iz prethodnih procesa.
Karadžić je ponovo rekao da je "laž" da su bosanski Srbi odgovorni za dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995, u kojima su poginule i ranjene desetine civila.
"Nemoguće je da narodi tamo (u BiH) žive zajedno, ako ostane laž da su Srbi to uradili... Mora i muslimanski narod to saznati", kazao je on.
Karadžić je naznačio i da su 33 svedoka optužbe pristala da razgovaraju sa njegovim pravnim savetnicima i zatražio da mu Tribunal omogući da u sudskom pritvoru i sam razgovara sa nekoliko tih svedoka.
Optuženi je najavio i da će nastaviti da ulaže zahteve da mu države dostavljaju obaveštajne materijale koji, po odbrani, dokazuju da su vlasti BiH bile odgovorne za dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale u Sarajevu; da su SAD, zemlje Bliskog istoka i Unprofor naoružavali Armiju BiH, kao i da su u tu vojsku organizovano upućivani islamski fundamentalisti.
Pošto mu je NATO odgovorio da takve dokumente nema, Karadžić će ih, kako je rekao, tražiti od članica Alijanse, zato što je "uveren da postoje".
(Beta)
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, te uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. godine.
U sudnici se čulo i da sudija Bonomi neće voditi proces, zato što odlazi iz Tribunala. Na redovnoj konferenciji za štampu, to je, zatim, potvrdio i portparol Tribunala Kristijan Šartije, precizirajući da je britanski sudija Bonomi "podneo ostavku iz ličnih razloga".
Savet bezbednosti UN je, umesto Bonomija, već postavio sudiju Hauarda Morisona iz Velike Britanije, ali to automatski ne znači da će on suditi Karadžiću.
Šartije je sugerisao da će predsednik Tribunala Robinson odrediti novo sudsko veće za proces Karadžiću, kao i datum pocetka suđenja.
Plan sudije Bonomija, kako je rekao na prethodnoj statusnoj konferenciji, bio je da suđenje počne u septembru.
Tokom rasprave, posvećene pravno-tehničkim pitanjima, optuzeni Karadžić je ocenio da "Tužilaštvo ima prilično slab slučaj" zato što želi da iskoristi mnogo presuđenih činjenica iz prethodnih procesa.
Karadžić je ponovo rekao da je "laž" da su bosanski Srbi odgovorni za dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995, u kojima su poginule i ranjene desetine civila.
"Nemoguće je da narodi tamo (u BiH) žive zajedno, ako ostane laž da su Srbi to uradili... Mora i muslimanski narod to saznati", kazao je on.
Karadžić je naznačio i da su 33 svedoka optužbe pristala da razgovaraju sa njegovim pravnim savetnicima i zatražio da mu Tribunal omogući da u sudskom pritvoru i sam razgovara sa nekoliko tih svedoka.
Optuženi je najavio i da će nastaviti da ulaže zahteve da mu države dostavljaju obaveštajne materijale koji, po odbrani, dokazuju da su vlasti BiH bile odgovorne za dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale u Sarajevu; da su SAD, zemlje Bliskog istoka i Unprofor naoružavali Armiju BiH, kao i da su u tu vojsku organizovano upućivani islamski fundamentalisti.
Pošto mu je NATO odgovorio da takve dokumente nema, Karadžić će ih, kako je rekao, tražiti od članica Alijanse, zato što je "uveren da postoje".
(Beta)
