Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je zahtev za puštanje na privremenu slobodu Milana Lukića, nepravosnažno osuđenog na doživotni zatvor zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu.
Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je zahtev za puštanje na privremenu slobodu Milana Lukića, nepravosnažno osuđenog na doživotni zatvor zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94 godine.
Lukić je, odmah posle izricanja prvostepene presude u julu, zatražio da ga Tribunal pusti na ograničenu slobodu na najviše pet dana, kako bi obišao ostarele i obolele roditelje u Beogradu.
U objavljenoj odluci, žalbeno veće suda je taj zahtev odbilo, uz obrazloženje da je Lukić, do hapšenja u Argentini 2005. godine, uspevao da zametne tragove, često putujući i prelazeći međunarodne granice uz korišćenja lažnih dokumenata i identiteta, te pozamašnih suma novca.
"Žalbeno veće, stoga, nije uvereno da bi se Lukić vratio u pritvor na kraju vremena provedenog na privremenoj slobodi. Lukić ne samo da je propustio da se dobrovoljno preda i dokazao svoju sposobnost i odlučnost da izbegne hapšenje u prošlosti, već je nedavno pred Tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog zločina koji, po presudi, 'predstavljaju najgora dela nečovečnosti koje jedna osoba može počiniti nad drugim ljudima", naglašeno je u odluci.
Sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona proglasilo je 20. jula Milana Lukića (42) krivim, po svim tačkama optužniče, za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuhce u Višegradu u junu 1992., kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Zajedno sa Milanom Lukićem, Tribunal je na 30 godina zatvora osudio njegovog rođaka Sredoja Lukića (48) zbog pomaganja i podržavanja spaljivanja najmanje 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992, kao i mučenja u Uzamnici.
Spaljivanje živih muslimanskih civila, u kojem je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, sudija Robinson je nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.
Milan Lukić je uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14 septembra iste godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavili da nisu krivi.
Okružni sud u Beogradu je Milana Lukić u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992. godine.
(Beta)
Lukić je, odmah posle izricanja prvostepene presude u julu, zatražio da ga Tribunal pusti na ograničenu slobodu na najviše pet dana, kako bi obišao ostarele i obolele roditelje u Beogradu.
U objavljenoj odluci, žalbeno veće suda je taj zahtev odbilo, uz obrazloženje da je Lukić, do hapšenja u Argentini 2005. godine, uspevao da zametne tragove, često putujući i prelazeći međunarodne granice uz korišćenja lažnih dokumenata i identiteta, te pozamašnih suma novca.
"Žalbeno veće, stoga, nije uvereno da bi se Lukić vratio u pritvor na kraju vremena provedenog na privremenoj slobodi. Lukić ne samo da je propustio da se dobrovoljno preda i dokazao svoju sposobnost i odlučnost da izbegne hapšenje u prošlosti, već je nedavno pred Tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog zločina koji, po presudi, 'predstavljaju najgora dela nečovečnosti koje jedna osoba može počiniti nad drugim ljudima", naglašeno je u odluci.
Sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona proglasilo je 20. jula Milana Lukića (42) krivim, po svim tačkama optužniče, za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuhce u Višegradu u junu 1992., kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Zajedno sa Milanom Lukićem, Tribunal je na 30 godina zatvora osudio njegovog rođaka Sredoja Lukića (48) zbog pomaganja i podržavanja spaljivanja najmanje 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992, kao i mučenja u Uzamnici.
Spaljivanje živih muslimanskih civila, u kojem je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, sudija Robinson je nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.
Milan Lukić je uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14 septembra iste godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavili da nisu krivi.
Okružni sud u Beogradu je Milana Lukić u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992. godine.
(Beta)
