Haški tribunal odbio je kao preuranjen zahtev Radovana Karadžića za smanjenje kazne ili novčanu odštetu zbog toga što je, kako tvrdi, u julu prošle godine nelegalno uhapšen u Srbiji.
Haški tribunal odbio je danas kao preuranjen zahtev optuženog Radovana Karadžića za smanjenje kazne ili novčanu odštetu zbog toga što je, kako tvrdi, u julu prošle godine nelegalno uhapšen u Srbiji.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca, tokom rata u BiH 1992-95.
Početkom avgusta, Karadžić je, u podnesku sudu, tvrdio da je u Srbiji nelegalno uhapšen 18. jula prošle godine i zatražio da mu Tribunal zbog toga, posle suđenja, smanji kaznu, ako bude osuđen, ili isplati odštetu, ako bude oslobođen.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija (Iain Bonomy) zahtev je odbilo kao "preuranjen", budući da "zavisi od ishoda suđenja" koje još nije počelo.
Sudije su u odluci napomenule da će Karadžić argumente iz zahteva moći da predoči tokom, odnosno "pri kraju" procesa.
Uz napomenu da je samo to dovoljan razlog za odbijanje zahteva u ovom trenutku, sudsko veće je primetilo i da Karadžić u podnesku nije dao nijedan argument o tome kako bi se navodno kršenje njegovih prava tokom hapšenja u Srbiji moglo pripisati Tribunalu.
"Tvrdnje optuženog odnose se, izgleda, na način na koji je Srbija ispunila nalog za njegovo hapšenje. Ako optuženi ima dokaze da je uhapšen 18. jula 2008. i da se postupci srpskih vlasti mogu pripisati tužilaštvu ili bilo kojem drugom organu Tribunala, neka taj materijal pokaže tokom suđenja", piše u danas objavljenoj odluci sudija.
Karadžić je u podnesku tvrdio da su ga nepoznate osobe, koje se nisu legitimisale ni predstavile, uhapsile 18. jula 2008. u Beogradu i potom tri dana držale na nepoznatom mestu, bez mogućnosti da kontaktira sa advokatom ili bilo kim drugim.
Prema zvaničnim tvrdnjama vlasti u Beogradu, Karadžić je bio uhapšen 21. jula prošle godine.
(Beta)
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca, tokom rata u BiH 1992-95.
Početkom avgusta, Karadžić je, u podnesku sudu, tvrdio da je u Srbiji nelegalno uhapšen 18. jula prošle godine i zatražio da mu Tribunal zbog toga, posle suđenja, smanji kaznu, ako bude osuđen, ili isplati odštetu, ako bude oslobođen.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija (Iain Bonomy) zahtev je odbilo kao "preuranjen", budući da "zavisi od ishoda suđenja" koje još nije počelo.
Sudije su u odluci napomenule da će Karadžić argumente iz zahteva moći da predoči tokom, odnosno "pri kraju" procesa.
Uz napomenu da je samo to dovoljan razlog za odbijanje zahteva u ovom trenutku, sudsko veće je primetilo i da Karadžić u podnesku nije dao nijedan argument o tome kako bi se navodno kršenje njegovih prava tokom hapšenja u Srbiji moglo pripisati Tribunalu.
"Tvrdnje optuženog odnose se, izgleda, na način na koji je Srbija ispunila nalog za njegovo hapšenje. Ako optuženi ima dokaze da je uhapšen 18. jula 2008. i da se postupci srpskih vlasti mogu pripisati tužilaštvu ili bilo kojem drugom organu Tribunala, neka taj materijal pokaže tokom suđenja", piše u danas objavljenoj odluci sudija.
Karadžić je u podnesku tvrdio da su ga nepoznate osobe, koje se nisu legitimisale ni predstavile, uhapsile 18. jula 2008. u Beogradu i potom tri dana držale na nepoznatom mestu, bez mogućnosti da kontaktira sa advokatom ili bilo kim drugim.
Prema zvaničnim tvrdnjama vlasti u Beogradu, Karadžić je bio uhapšen 21. jula prošle godine.
(Beta)
