"Non pejper" pre "non-pejpera".
Neslužbeni dokument koji prelaže "korekciju" granica na prostoru bivše SFRJ, isključujući Sloveniju, a pre svega podelu Bosne i Hercegovine čiji je navodni autor premijer Slovenije Janez Janša koji je "isplivao" u aprilu ove godine, podsetio je na već slične planove da se ovaj prostor koji najčešće nazivaju "bure baruta" prekroji po etničkom principu.
Pre više od 30 godina, 25 marta 1991. godine na tajnom sastanaku u Karađorđevu su predsednik Srbije Slobodan Milošević i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman postigli usmeni dogovor o podeli Bosne i Hercegovine i rušenju reformske Vlade Jugoslavije, na čelu s predsednikom Antom Markovićem.
Sastanak dva predsednika nikad nije zvanično potvrđen, a od kako je javnost upoznata sa pričom o navodnom susretu, ne prestaju da se pletu različite teorije zavere. Mnogi su u početku tvrdili da je sastanak održan i da je glavna tema bila u pravo podela Bosne i Hercegovine, ali su kasnije porekli takve tvrdnje. Upravo ovaj obrt je one koji su priču posmatrali sa velikom dozom skepticizma, usmerio ka tome da pomisle da tu ima nešto, jer čim se nešto najpre tvrdi a onda olako poriče - tu se nešto "kuvalo".
Jedan od prvih relevantnih svedoka koji su tvrdili da je sastanka bilo bio je Stjepan Mesić. Upravo je on, kako je tvrdio, sa tadašnjim predsednikom Predsedništva SFRJ Borislavom Jovićem učestvovao u organizacji i pripremi sastanka. Plan je bio da se za pregovaračkim stolom nađu Boris Jović, Stjepan Mesić, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.
Međutim, Milošević je na sastanak na kom se dogovaralo o podeli Bosne i Hercegoine, kao i o "korekciji" još nekih delova SFRJ otišao sam, dok je uz Tuđmana bio šef njegovog kabineta Hrvoje Šarinić.
"Taj se susret održao bez mene, a Milošević je na njega došao bez Borislava Jovića. Uvek sam petkom i subotom dolazio iz Beograda u Zagreb, i mi smo ga čekali da se vrati iz Karađorđeva. Pre toga susreta rekao sam mu da ne smeta što se on održava u Karađorđevu, ali on je rekao - sasvim je svejedno gde ću se s njim naći, najvažnije je da čujem šta on želi", ispričao je Mesić nekoliko godina nakon ovog događaja.
Nakon sastanka sa Miloševićem, Tuđman je navodno državnom vrhu Hrvatske saopštio ponudu koju mu je predložio predsednik Srbije. Prema Mesićevim rečima, Tuđman je ponudom Miloševića bio oduševljen.
"Kad su se njih dvojica vratili iz Karađorđeva, sastali smo se s ljudima iz tadašnjeg hrvatskog državnog vrha. Imali smo po stolovima kafu, čaj, neko piće. Tuđman je ušao u sobu i rekao 'Raščistite odmah stolove. Hrvoje, daj karte'", rekao je Mesić.
Prema jednoj od teorija, koje nikad nisu zvanično potvrđene, Milošević je navodno razmišljao da se odrekne Knina kako bi dobio veću teritoriju kao ustupak Hrvatima koji bi dobili ovaj, tada "srpski grad". Ovo je navodno trebalo da se dogovori na jednom od sledećih sastanka, međutim nikad zvanično nije potvrđen ni prvi. Takođe, postoji navodno i mogućnost da je Sloba već na prvom sastanku Tuđmanu nudio Knin, s obzirom da je predsednik Hrvatske bio oduševljen nakon susreta.
Kakav je odnos prema Srbima imao Milošević najbolje svedoči Dragiša Ivelja, poznatiji kao Titov špijun. Kako tvrdi Ivelja, Sloba je "očistio" 250.000 Srba sa leve strane Drine, a kad su izbegli u Srbiju sprečio ih je da uđu u Beograd.
Milošević je kako je pričao Mesić rekao Tuđmanu da preuzme Cazin, Kladušu i Bihać, kao i da te teritorije Srbiji nisu potrebne.
"Franja, ti uzmi Cazin, Kladušu i Bihać, to meni ne treba, to je takozvana 'turska Hrvatska'", ispričao je kasnije Mesić kako je otprilike tekao taj razgovor sa Tuđmanom i ostalim članovima hrvatskog državnog vrha.
Nakon 25. marta 1991. desio se i susret 15. aprila iste godine, takođe u jednom lovištu, ali u Tikvešu, na teritoriji Hrvatske. Međutim, Jović je negirao da se sastanak ikad desio, tvrdeći da su "Milošević i Tuđman sada mrtvi, pa Mesić može da priča šta želi".
Podsećamo, slovenački portal "Necenzurisano" objavio je u aprilu ove godine sadržaj neslužbenog diplomatskog dokumenta "non pejper" koji je premijer Slovenije navodno uputio u Brisel, u kome su iznete ideje za podelu Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenju Kosova sa Albanijom.
U dokumentu je naglašeno da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni donositi strateške odluke. Prema autoru "non pajpera", ova "rešenja" ubrzala bi pregovore o članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU i NATO-u.
Međutim, autor dokumenta zaboravlja istorijski kontekst u kom je upravo zbog ovakvih planova proliveno mnogo krvi u ratovima devedesetih.
(MONDO)
