Haški tribunal osudio je danas bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Florans Artman na novčanu kaznu od 7.000 evra, proglasivši je krivom za nepoštovanje suda.
Haški tribunal osudio je danas bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Florans Artman na novčanu kaznu od 7.000 evra, proglasivši je krivom za nepoštovanje suda jer je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
Sudsko veće predsedavajućeg Bakone Molotoa iz Južne Afrike utvrdilo je da je Artmanova, objavljivanjem tih odluka u knjizi "Mir i kazna" i jednom tekstu, "namerno i voljno ometala sprovođenje pravde" i time počinila krivično delo nepoštovanja suda.
"Veće je utvrdilo da je optužena u svojoj knjizi i tekstu objavila sadržaj dve odluke koje su u to vreme bile poverljive i taj status imaju i danas", rekao je sudija Moloto.
Prema presudi, Artmanova je za poverljiv status odluka pred Tribunalom znala, tim pre što ju je na to upozorio i sekretarijat suda, ali je, uprkos tome, odlučila da ih objavi, iako je kao bivša portparolka bila svesna šta to znači.
Sudije su naznačile da postupci Artmanove mogu ugroziti saradnju država sa Tribunalom i narušiti poverenje javnosti u Tribunal.
Kao olakšavajuću okolnost, sudsko veće je uzelo u obzir to što je deo informacija iz knjige Artmanove već bio objavljen, kao i to što "knjiga nije bila komercijalni uspeh".
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte.
Posle odlaska sa dužnosti, Artmanova je u svojoj knjizi i jednom tekstu tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane (VSO) koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", napisala je u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.
Na kraju suđenja u junu ove godine, optužba je zatražila da Artmanova bude proglašena krivom i novčano kažnjena zato što je, uprkos nalogu suda, objavila dva poverljiva dokumenta Tribunala.
Tužilac Brus Makfarlejn je kao "primerenu" predložio novčanu kaznu između 7.000 i 15.000 evra.
Odbrana je, nasuprot tome, zatražila oslobađanje Artmanoe, tvrdeći da je ona pisala o sadržaju dokumenata koji su već bili objavljeni i da nije prekršila odluke Tribunala, niti izrazila nepoštovanje prema sudu.
Branilac Karim Kan tvrdio je da navodi optužnice nisu dokazani, a da bi osuđujuća presuda Artmanovoj imala poražavajući učinak na "slobodu izrazavanja i prava žrtava".
(Beta)
Sudsko veće predsedavajućeg Bakone Molotoa iz Južne Afrike utvrdilo je da je Artmanova, objavljivanjem tih odluka u knjizi "Mir i kazna" i jednom tekstu, "namerno i voljno ometala sprovođenje pravde" i time počinila krivično delo nepoštovanja suda.
"Veće je utvrdilo da je optužena u svojoj knjizi i tekstu objavila sadržaj dve odluke koje su u to vreme bile poverljive i taj status imaju i danas", rekao je sudija Moloto.
Prema presudi, Artmanova je za poverljiv status odluka pred Tribunalom znala, tim pre što ju je na to upozorio i sekretarijat suda, ali je, uprkos tome, odlučila da ih objavi, iako je kao bivša portparolka bila svesna šta to znači.
Sudije su naznačile da postupci Artmanove mogu ugroziti saradnju država sa Tribunalom i narušiti poverenje javnosti u Tribunal.
Kao olakšavajuću okolnost, sudsko veće je uzelo u obzir to što je deo informacija iz knjige Artmanove već bio objavljen, kao i to što "knjiga nije bila komercijalni uspeh".
Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte.
Posle odlaska sa dužnosti, Artmanova je u svojoj knjizi i jednom tekstu tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane (VSO) koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", napisala je u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.
Na kraju suđenja u junu ove godine, optužba je zatražila da Artmanova bude proglašena krivom i novčano kažnjena zato što je, uprkos nalogu suda, objavila dva poverljiva dokumenta Tribunala.
Tužilac Brus Makfarlejn je kao "primerenu" predložio novčanu kaznu između 7.000 i 15.000 evra.
Odbrana je, nasuprot tome, zatražila oslobađanje Artmanoe, tvrdeći da je ona pisala o sadržaju dokumenata koji su već bili objavljeni i da nije prekršila odluke Tribunala, niti izrazila nepoštovanje prema sudu.
Branilac Karim Kan tvrdio je da navodi optužnice nisu dokazani, a da bi osuđujuća presuda Artmanovoj imala poražavajući učinak na "slobodu izrazavanja i prava žrtava".
(Beta)
