NAGODIO SE SA HAGOM I VEĆ JE NA SLOBODI: Nikolić je svedočio je protiv Mladića i "SREDIO ŽIVOTNE PROBLEME"

Nekadašnjem ratnom generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću u utorak je izrečena presuda za genocid u Srebrenici. Mladić je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, a većina njegovih žalbi po prvostepenoj presudi je odbijena.

To su reči koje je, priznajući krivicu za ratne zločine, 29. oktobra 2003. u Hagu izgovorio čovek za koga sutkinja Priska Matimba Nijambe iz Zambije smatra da je, umesto Ratka Mladića, odgovoran za nezamislive zločine u Srebrenici 1995.

Reč je o Momiru Nikoliću, nekadašnjem pomoćniku komandanta za bezbednost i obaveštajne poslove Vojske RS. Zahvaljući tome što je kao pokajnik pristao da svedoči protiv Karadžića i Mladića pušten je 2016. u tajnosti iz zatvora, iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne od samo 20 godina, na koliko je bio osuđen. Sada se nalazi daleko od BiH, u Švedskoj, gde je našao i posao za članove porodice.

Vraćanje Nikolića u žižu javnosti ipak nije vest kojoj bi trebalo da se raduju simpatizeri Mladića, ili oni koji poriču najužasnije zločine nad Muslimanima iz Srebrenice. Naprotiv, Nikolić je živa potvrda užasa koji se odigrao; čovek za kojeg čak i sutkinja Nijambe kaže da je “uvek bio tamo gde su ubistva” i da su mu “ruke ogrezle u krvi”. Špekulacije o tome da li je lažno svedočio protiv Mladića da bi spasao svoju kožu možda u teoriji mogu imati uticaj na Mladića i Nikolića kao individue, ali ne menjaju stvarnost i, pogotovo, ne menjaju činjenicu da se u Srebrenici dogodio nezamislivi masakr čiji su autori bili ljudi iz vlasti i vojske RS tog vremena.

Momir Nikolić se, prema dokumentima haškog tribunala, nalazio u središtu zločina koji su počinjeni posle pada Srebrenice u julu 1995. godine.

"Nije se ni u čemu usprotivio onome što mu je bilo izneseno kao plan: da se muslimanske žene i deca deportuju, a da se muškarci Muslimani odvoje, pritvore i na kraju pobiju. Nije učinio ništa da spreči premlaćivanja, poniženja i ubistva hiljada bosanskih Muslimana i lično je koordinisao otkopavanje i ponovno zakopavanje tela žrtava", može se i dalje pročitati na sajtu Tribunala u spisima iz vremena kada je trajalo suđenje Nikoliću.

 Protiv tada 48-godišnjeg Nikolića, Tužilaštvo je 26. marta 2002. godine podiglo optužnicu za zločine koji obuhvataju genocid, progon i istrebljenje. Zločin progona, za koji je terećen u tački 5 optužnice, izvršen je ubistvom hiljada civila bosanskih Muslimana, uključujući muškarce, žene, decu i starce; okrutnim i nečovečnim postupanjem sa civilima bosanskim Muslimanima, uključujući teška premlaćivanja u Potočarima i u objektima za zatočavanje u Bratuncu i Zvorniku; terorisanjem civila bosanskih Muslimana u Srebrenici i u Potočarima; uništavanjem lične imovine i predmeta u vlasništvu bosanskih Muslimana; prisilnim premeštanjem bosanskih Muslimana iz srebreničke enklave.

Uhapšen je 1. aprila 2002. od strane Sfora, da bi odmah sutradan bio prebačen u Hag. Već 3. aprila se izjasnio da nije kriv, a onda dolazi do obrta situacije. Godinu dana kasnije, pre početka suđenja, promenio je ploču, nagodio se s tužilaštvom i priznao krivicu, a potom kao svedok pokajnik svedočio protiv nekoliko oficira i zvaničnika RS, između ostalog protiv bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, Ratka Mladića, ali i na suđenju oficirima Vojske RS Vujadinu Popoviću i Ljubiši Beari, koji su osuđeni na doživotnu robiju.

U jednom od posledjih svedočenja, na suđenju upravo svom bivšem šefu Mladiću, Nikolić je izjavio da mu je pretpostavljeni kolega, potpukovnik Drinskog korpusa Vujadin Popović, rekao "da sve balije treba pobiti", dok mu je general Mladić pokretom ruke preko grla nagovestio sudbinu zarobljenika.

Prvo je osuđen na 27, a onda na 20 godina zatvora. Očigledno zbog saradnje sa tužilaštvom, u leto 2016. Nikolić je u tajnosti prevremeno pušten iz zatvora iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne od 20 godina zatvora zbog progona Bošnjaka iz Srebrenice. Oslobođen je posle odležanih 12 godina, a zanimljivo da je Tribunal tu odluku od javnosti skrivao godinu dana.

"Časni sude, želim ovom izjavom da vam na najjednostavniji i najkraći način predočim svoje razloge zbog kojh sam se izjasnio krivim po tački pet optužnice. Odluku sam doneo sam, bez bilo kakvog pritiska, pretnje ili nagovaranja od strane mojih advokata ili Tužilaštva, da izađem pred ovaj časni sud i priznam da se u Srebrenici dogodio zločin u kojem sam i sam učestvovao i za koji očekujem adekvatnu kaznu", rekao je Nikolić u Hagu, priznajući krivicu.

Kako je tada rekao, svestan je da mrtve ne može vratiti, da porodicama svojim priznanjem bol ne može ublažiti, ali da tim činom želi da doprinese da se napokon sazna potpuna istina o Srebrenici i njenim žrtvama, da državni organi Republike Srpske i svi pojedinci koji su učestvovali u zločinu treba da slede njegov put, priznaju svoje učešće i krivicu, predaju se i odgovaraju za ono što su uradili.

"Priznanjem sam želeo da pomognem Sudu i Tužilaštvu da dođe do potpune istine i da svedoke, žrtve zločina, njihove majke, braću i sestre ne izlažem novim patnjama i da ih ne podsjećam na tu užasnu tragediju. Ja mislim, časni Sude, da moje priznanje predstavlja jedan od značajnih koraka ka izgradnji poverenja i zajedničkog života u Bosni i Hercegovini, i nakon ovog priznanja kazne koja mi sledi, a kada kaznu izdržim, moja je želja da se vratim u moj rodni grad Bratunac i tamo živim sa svim drugim narodima u miru i slozi kao i prije izbijanja ratnih sukoba", rekao je Nikolić pred sudijama pre 18 godina.

 Haška sutkinja Nijambe, koja je tražila da se suđenje Mladiću ponovi, nije poverovala rečima Momira Nikolića, ključnog svedoka i insajdera tužilaštva.

"Momir Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda gde ima ubistava, bilo da im upravlja ili je saučesnik... On se izjasnio krivim da bi dobio bolji dil za sebe iako su mu ruke ogrezle u krvi. Momir Nikolić je imao OGROMAN (sama sutkinja Nijamba je koristila velika slova u izdvojenom mišljenju, prim. nov) podstrek da laže, o čemu svedoči sporazum između njega i tužilaštva kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice u zamenu za njegovo svedočenje protiv drugih, uključujući Mladića. Isplatilo mu se, što pokazuje činjenica da Nikolić osuđen na samo 20 godina", napisala je Nijambe.

Kada je Nikolić izašao na slobodu, u Bratuncu se nije mnogo zadržao. Kako su za "Avaz" još 2015. ispričale njegove komšije, Nikolić i njegova porodica već odavno žive u Švedskoj.

"Iskreno, bio sam zatečen kad sam ga ugledao kako nešto radi pored kuće u kojoj mu svih ovih godina živi majka. Bilo je to u vreme obeležavanja 20. godišnjice genocida u Srebrenici. U prvi mah nisam ga prepoznao, obrijao je brkove. Osećao sam se nelagodno kad sam ga ugledao, ali nisam imao nikakvu želju s njim da razgovaram, premda sam ga poznavao pre rata. Danima je nešto popravljao, proširivao neki put pored kuće. Kasnije sam čuo kako je pričao da je "rešio svoje životne probleme". Pohvalio se da je dobio boravak u Švedskoj, da mu deca tamo rade u državnoj službi, da mu supruga takođe radi", ispričao je tada jedan od bratunačkih Bošnjaka koji je govorio pod uslovom da mu ne objavljuju identitet.

Izjavio je da je od onih koji su kontaktirali s Nikolićem saznao da je on govorio da je svojim "svedočenjima protiv oficira Vojske RS učinio vrlo važnu stvar za međunarodnu pravdu".

Pored priznanja krivice, u presudi Nikoliću je navedeno da postoje i sledeći olakšavajući faktori: činjenica da pre rata Momir Nikolić nije bio sklon diskriminaciji i da je bio poštovani građanin u svojoj sredini.

"Momir Nikolić je prihvatio svoju odgovornost za krivična dela kojima je dao svoj doprinos počinjenju pomenutih zločina. Ponudio se da sarađuje sa tužiocem. Žrtvama je iskazao svoju grižnju savesti. Nikolićevo potvrdno izjašnjavanje o krivici će verovatno imati pozitivnog uticaja na sve zajednice naroda u bivšoj Jugoslaviji i možda će otvoriti puteve pomirenja. Pretresno veće je te faktore uzelo u obzir prilikom određivanja odgovarajuće kazne", piše u sažetku presude protiv Nikolića.

(MONDO/Blic)