Roditelji Josipa Broza Tita sahranjeni su u Kupincu kraj Jastrebarskog, ali njihov sin te grobove nikad nije posetio.
O Titovom životu, iako je reč o najistraživanijem južnoslovenskom političaru svih vremena, i danas postoje mnoge nepoznanice. Javnost uglavnom ne zna da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, mestu koje je najpoznatije po Vladku Mačeku, te da Tito nikad nije obišao to mesto.
Priča o grobovima u Kupincu podgreva najveće teorije zavere o Titu, koje tvrde da on i nije bio zagorski seljak nego ruski plemić ili dete austrijskoga grofa.
Naime, pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na kupinečkom groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku, dovoljno veliku tek za kovčežić, mali dečji sanduk. Ono što je posebno jezivo jeste priča o tome da su bebu, Titovog sina starog tek dva dana, sahranili u potpunoj tajnosti, dok je celo selo spavalo.
Dečaka nisu mogli legalno sahraniti. Nije bio kršten, a paroh nije dozvoljavao da se nekršteno dete sahrani na groblju. Međutim, Tita niko nije mogao da spreči.
Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.
Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio šumar. Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija.
U knjizi Vladimira Dedijera "Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" postoji Brozovo svedočanstvo o povratku u domovinu.
"Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja mi je žena rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana", svedočio je Tito.
Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franja i sestre Tilde dobro je očuvana.
Za nju se brinu komunalci, a Za vreme Jugoslavije su se brinuli vojnici Jugoslavenske narodne armije (JNA).
Vladimir Dedijer istražio je nastanak i poreklo teorije o ruskom agentu koji je stao na čelo antifašističkog pokreta u Jugoslaviji. Već 1941. o ruskom agentu Titu izveštavale su novine u Velikoj Britaniji i SAD-u.
Izvor tih tvrdnji bio je Draža Mihailović. Tito se u septembru 1941. sastao s vođom četnika i baš nakon tog sastanka četnički je vođa počeo da širi tvrdnje kako Tito uopšte nije Jugosloven nego Rus.
Rusi su Britancima tada javili da je teorija o njihovom agentu izmišljena, a onda su i saveznici Mihailovićeve informacije odbacili kao izmišljotine.
Ali, i danas je intrigantna priča o tome kako se zagorski seljak iz kumrovečkih magli otisnuo u svet.
(MONDO/Ekspress.hr)
