Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića i delegacije privrednika naše zemlje Sloveniji, najavljena za 29. septembar, dobra je prilika da se još više unaprede već postojeće, dobre, dvostrane veze.
Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića i delegacije privrednika naše zemlje Sloveniji, najavljena za 29. septembar, dobra je prilika da se još više unaprede već postojeće, dobre, dvostrane ekonomske veze, i da se reše neka otvorena pitanja u tekućoj saradnji, ocenjuje se u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Tadić će predvoditi srpsku državno - privrednu delegaciju tokom posete Sloveniji i tom prilikom bi trebalo, kako je saopšteno u PKS, da se potpiše i Sporazum o saradnji slovenačke i srpske agencije za strana ulganja i promociju izvoza (SIEPA i JAPTI).
Program posete predviđa da se privrednici iz dve zemlje sastanu u Privrednoj komori Slovenije, a učesnicima tog skupa obratiće se Tadić i njegov slovenački kolega Danilo Tirk, kao i predsednici obe komore Miloš Bugarin i Zdneko Pavček.
Neki od srpskih privrednika ostaće u Sloveniji i 30. septembra, kada će za njih biti priređena i prezentacija u JAPTI.
Ljubljanska glasila su još pre dve sedmice najavila Tadićevu posetu, ističući da će u pratnji srpskog predsednika biti i "jaka privredna delegacija."
Vodeći slovenački dnevni listovi, uključujući "Delo" i "Dnevnik", ukazali su, najavljujući Tadićev dolazak, da je Slovenija u grupi od deset najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije, kao i da je naša zemlja veoma "važna odrednica za slovenačke ulagače".
Pregovori privrednika dve zemlje u Ljubljani dolaze, prema svemu sudeći, u pravom trenutku, jer dvostranim ekonomskim vezama treba pružiti novi podsticaj.
Podaci PKS pokazuju, naime, da je za sedam meseci ove godine robna razmena Srbije i Slovenije osetno smanjena, jer je u obe zemlje došlo do pada privredne aktivnosti zbog globalne privredne krize.
U periodu januar - jul 2009. srpsko - slovenačka trgovina je opala 38,5 odsto, na 432,2 miliona dolara, pri čemu je srpski izvoz u tom periodu vredeo 180,6 miliona dolara, ili 44,2 procenta manje nego u istom lanjskom razdoblju.
Istovremeno je uvoz iz Slovenije smanjen 33,5 odsto, prema istom periodu prošle godine, na 251,6 miliona dolara pa je tako ostvaren deficit na strani Srbije od 71 miliona dolara.
Slovenija je lani, kao vrlo bitan spoljnotrgovinski partner naše zemlje, u ukupnom srpskom izvozu zauzela šesto mesto, a u uvozu je bila deseta.
Analiza PKS pokazuje da su Srbija i Slovenija minule godine imale robnu razmenu u vrednosti 1.149 miliona dolara, što je 3,7 odsto više u odnosu na nivo trgovine ostvaren u 2007.
Izvoz u Sloveniju je prošle godine uvećan u poređenju sa 2007. za 22,7 odsto, na 504,8 miliona dolara, dok se uvoz iz te nekadašnje republike bivše Jugoslavije smanjio za 7,5 procenata, na 644,2 miliona dolara.
Deficit na strani Srbije u prošlogodišnjoj robnoj razmeni sa Slovenijom je iznosio, kako pokazuju podaci PKS, 139,4 miliona dolara.
Srbija je lani na slovenačko tržište preteženo isporučivala poluproizvode metalske industrije, najvažnije poljoprivredne sirovine i neke hemijske proizvode.
Najveći deo slovenačkih isporuka na srpsko tržište lani je obuhvatio farmaceutske proizvode, belu tehniku, gume za vozila, kao i opremu za rashladne uređaje. Struktura dvostrane robne razmene nije ozbiljnije promenjena, ako je ceniti na osnovu pokazatelja PKS, ni ove godine.
Kad je reč o dvostranoj trgovni, treba istaći da je vrednost srpsko - slovenačke robne razmene naglo uvećana od početka ove decenije, a važan uticaj na tokove i obim trgovinskih veza imaju i zajedničke aktivnosti PKS i Gospodarske zbornice Slovenije (GZS), koja obavlja funkciju privredne komore.
PKS, Asocijacija menadžera i Gospodarska zbornica Slovenije organizovali su, naprimer, susret privrednika pod nazivom "Poslovni forum Srbije i Slovenije" u Beogradu, početkom marta ove godine.
Taj Poslovni forum je održan sa ciljem da omogući dalji razvoj dvostranih ekonomskih odnosa, a okupio je oko 120 privrednika iz obe zemlje. Na tom skupu učestvovali su i predsednici vlada Srbije i Slovenije, Mirko Cvetković i Borut Pahor.
Oni su tada potpisali Memorandum o razumevanju između dve vlade o tehničkoj pomoći u oblasti evropskih poslova.
Cvetković i Pahor su na istom skupu najavili i potpisivanje socijalnog sporazuma između dve vlade, kao i usvajanje dodatnih mera kako bi imovina privrednika bila osigurana.
U okviru međukomorske saradnje između PKS i GZS organizovana je, takođe u martu ove godine, poseta srpskih privrednika Sloveniji, a povodom poslovnog povezivanja i saradnje u oblasti upravljanja otpadom.
Slovenija, koja je od 1. maja 2004. godine postala sa još deset preteženo istočnoevropskih zemalja članica Evropske unije, uložila je u srpsku privredu, prema podacima nacinalne statistike, oko 1,2 milijarde evra, zaključno sa polovinom 2007.
Slovenački ministar za ekonomiju Matej Lahovnik izjavio je u junu da su kompanije iz njegove zemlje do sada investirale u razne poslove na srpskom tržištu oko 1,7 milijardi evra.
Lahovnik je tada rekao da Srbija predstavlja najveće odredište za slovenačke investitore. Takve navode potvrđuje i podatak da više od petine ukupnih slovenačkih investicija u inostranstvu do sada plasirano na tržištu naše zemlje.
Stručnjaci u PKS ističu da i pored postojećih prilično razgranatih dvostranih ekonomskih odnosa, u privrednim vezama Srbije i Slovenije i dalje postoje određeni problemi, među kojima je ponajveći taj što roba srpskih proizvođača nije dovoljno pristuna i teško se plasira u slovenačkim radnjama i hipermarketima.
U najanovijoj analizi PKS, posvećenoj ekonomskim odnosima sa Slovenijom, ukazuje se, osim toga, da se slovenačkoj javnosti povremeno plasiraju netačne i neproverene informacije o navodnoj neispravnosti pojedinih srpskih roba (zagađene breskve, neispravan konditorski proizvod-mančmelou), što nanosi velike štete našim privrednicima.
Državni organi i inspekcijske službe Srbije i Slovenije nedovoljno sarađuju kako bi se međusobno priznala kontrola kvaliteta proizvoda i izbegle negativne posledice plasiranja neproverenih informacija u javnost, kao i primena necarinskih barijera, kaže se u istoj analizi.
Registracija pojedinih proizvoda, prvenstveno farmaceutskih i sredstava za zaštitu bilja, obavlja se u Sloveniji uz veliko administriranje sa visokim troškovima, pa zbog toga proizvođači iz Srbije i odustaju od pokušaja plasiranja svojih proizvoda na slovenačko tržište, ističu eksperti PKS.
Oni smatraju da bi trebalo ozbiljno razmotriti, u cilju povećanja plasmana naših roba na slovenačkom tržištu, ideju o otvaranju našeg hipermarketa u Sloveniji.
Slovenački privrednici, kad je reč o njihovom poslovanju u Srbiji i plasmanu proizvoda na naše tržište imaju, prema oceni PKS, mnogo manje problema.
Kao dokaz tačnosti takvog zaključka PKS može se navesti i primer slovenačke kompanije "Merkur" koja će, uprkos tekućoj privrednoj krizi, uskoro otvoriti u beogradskom naselju Karaburma ogroman tržni centar, površine oko 28 hiljada kvadratnih metara.
(Tanjug)
Tadić će predvoditi srpsku državno - privrednu delegaciju tokom posete Sloveniji i tom prilikom bi trebalo, kako je saopšteno u PKS, da se potpiše i Sporazum o saradnji slovenačke i srpske agencije za strana ulganja i promociju izvoza (SIEPA i JAPTI).
Program posete predviđa da se privrednici iz dve zemlje sastanu u Privrednoj komori Slovenije, a učesnicima tog skupa obratiće se Tadić i njegov slovenački kolega Danilo Tirk, kao i predsednici obe komore Miloš Bugarin i Zdneko Pavček.
Neki od srpskih privrednika ostaće u Sloveniji i 30. septembra, kada će za njih biti priređena i prezentacija u JAPTI.
Ljubljanska glasila su još pre dve sedmice najavila Tadićevu posetu, ističući da će u pratnji srpskog predsednika biti i "jaka privredna delegacija."
Vodeći slovenački dnevni listovi, uključujući "Delo" i "Dnevnik", ukazali su, najavljujući Tadićev dolazak, da je Slovenija u grupi od deset najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije, kao i da je naša zemlja veoma "važna odrednica za slovenačke ulagače".
Pregovori privrednika dve zemlje u Ljubljani dolaze, prema svemu sudeći, u pravom trenutku, jer dvostranim ekonomskim vezama treba pružiti novi podsticaj.
Podaci PKS pokazuju, naime, da je za sedam meseci ove godine robna razmena Srbije i Slovenije osetno smanjena, jer je u obe zemlje došlo do pada privredne aktivnosti zbog globalne privredne krize.
U periodu januar - jul 2009. srpsko - slovenačka trgovina je opala 38,5 odsto, na 432,2 miliona dolara, pri čemu je srpski izvoz u tom periodu vredeo 180,6 miliona dolara, ili 44,2 procenta manje nego u istom lanjskom razdoblju.
Istovremeno je uvoz iz Slovenije smanjen 33,5 odsto, prema istom periodu prošle godine, na 251,6 miliona dolara pa je tako ostvaren deficit na strani Srbije od 71 miliona dolara.
Slovenija je lani, kao vrlo bitan spoljnotrgovinski partner naše zemlje, u ukupnom srpskom izvozu zauzela šesto mesto, a u uvozu je bila deseta.
Analiza PKS pokazuje da su Srbija i Slovenija minule godine imale robnu razmenu u vrednosti 1.149 miliona dolara, što je 3,7 odsto više u odnosu na nivo trgovine ostvaren u 2007.
Izvoz u Sloveniju je prošle godine uvećan u poređenju sa 2007. za 22,7 odsto, na 504,8 miliona dolara, dok se uvoz iz te nekadašnje republike bivše Jugoslavije smanjio za 7,5 procenata, na 644,2 miliona dolara.
Deficit na strani Srbije u prošlogodišnjoj robnoj razmeni sa Slovenijom je iznosio, kako pokazuju podaci PKS, 139,4 miliona dolara.
Srbija je lani na slovenačko tržište preteženo isporučivala poluproizvode metalske industrije, najvažnije poljoprivredne sirovine i neke hemijske proizvode.
Najveći deo slovenačkih isporuka na srpsko tržište lani je obuhvatio farmaceutske proizvode, belu tehniku, gume za vozila, kao i opremu za rashladne uređaje. Struktura dvostrane robne razmene nije ozbiljnije promenjena, ako je ceniti na osnovu pokazatelja PKS, ni ove godine.
Kad je reč o dvostranoj trgovni, treba istaći da je vrednost srpsko - slovenačke robne razmene naglo uvećana od početka ove decenije, a važan uticaj na tokove i obim trgovinskih veza imaju i zajedničke aktivnosti PKS i Gospodarske zbornice Slovenije (GZS), koja obavlja funkciju privredne komore.
PKS, Asocijacija menadžera i Gospodarska zbornica Slovenije organizovali su, naprimer, susret privrednika pod nazivom "Poslovni forum Srbije i Slovenije" u Beogradu, početkom marta ove godine.
Taj Poslovni forum je održan sa ciljem da omogući dalji razvoj dvostranih ekonomskih odnosa, a okupio je oko 120 privrednika iz obe zemlje. Na tom skupu učestvovali su i predsednici vlada Srbije i Slovenije, Mirko Cvetković i Borut Pahor.
Oni su tada potpisali Memorandum o razumevanju između dve vlade o tehničkoj pomoći u oblasti evropskih poslova.
Cvetković i Pahor su na istom skupu najavili i potpisivanje socijalnog sporazuma između dve vlade, kao i usvajanje dodatnih mera kako bi imovina privrednika bila osigurana.
U okviru međukomorske saradnje između PKS i GZS organizovana je, takođe u martu ove godine, poseta srpskih privrednika Sloveniji, a povodom poslovnog povezivanja i saradnje u oblasti upravljanja otpadom.
Slovenija, koja je od 1. maja 2004. godine postala sa još deset preteženo istočnoevropskih zemalja članica Evropske unije, uložila je u srpsku privredu, prema podacima nacinalne statistike, oko 1,2 milijarde evra, zaključno sa polovinom 2007.
Slovenački ministar za ekonomiju Matej Lahovnik izjavio je u junu da su kompanije iz njegove zemlje do sada investirale u razne poslove na srpskom tržištu oko 1,7 milijardi evra.
Lahovnik je tada rekao da Srbija predstavlja najveće odredište za slovenačke investitore. Takve navode potvrđuje i podatak da više od petine ukupnih slovenačkih investicija u inostranstvu do sada plasirano na tržištu naše zemlje.
Stručnjaci u PKS ističu da i pored postojećih prilično razgranatih dvostranih ekonomskih odnosa, u privrednim vezama Srbije i Slovenije i dalje postoje određeni problemi, među kojima je ponajveći taj što roba srpskih proizvođača nije dovoljno pristuna i teško se plasira u slovenačkim radnjama i hipermarketima.
U najanovijoj analizi PKS, posvećenoj ekonomskim odnosima sa Slovenijom, ukazuje se, osim toga, da se slovenačkoj javnosti povremeno plasiraju netačne i neproverene informacije o navodnoj neispravnosti pojedinih srpskih roba (zagađene breskve, neispravan konditorski proizvod-mančmelou), što nanosi velike štete našim privrednicima.
Državni organi i inspekcijske službe Srbije i Slovenije nedovoljno sarađuju kako bi se međusobno priznala kontrola kvaliteta proizvoda i izbegle negativne posledice plasiranja neproverenih informacija u javnost, kao i primena necarinskih barijera, kaže se u istoj analizi.
Registracija pojedinih proizvoda, prvenstveno farmaceutskih i sredstava za zaštitu bilja, obavlja se u Sloveniji uz veliko administriranje sa visokim troškovima, pa zbog toga proizvođači iz Srbije i odustaju od pokušaja plasiranja svojih proizvoda na slovenačko tržište, ističu eksperti PKS.
Oni smatraju da bi trebalo ozbiljno razmotriti, u cilju povećanja plasmana naših roba na slovenačkom tržištu, ideju o otvaranju našeg hipermarketa u Sloveniji.
Slovenački privrednici, kad je reč o njihovom poslovanju u Srbiji i plasmanu proizvoda na naše tržište imaju, prema oceni PKS, mnogo manje problema.
Kao dokaz tačnosti takvog zaključka PKS može se navesti i primer slovenačke kompanije "Merkur" koja će, uprkos tekućoj privrednoj krizi, uskoro otvoriti u beogradskom naselju Karaburma ogroman tržni centar, površine oko 28 hiljada kvadratnih metara.
(Tanjug)
