Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uložio je žalbu na odluku sudskog veća Haškog tribunala prema kojoj bi suđenje trebalo da mu počne 19. oktobra
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uložio je žalbu na odluku sudskog veća Haškog tribunala prema kojoj bi suđenje trebalo da mu počne 19. oktobra i zatražio od žalbenog veća da tu odluku poništi, objavio je tribunal.
Karadžić, koji se od optužbi haškog tužilaštva brani sam, naveo je da, s obzirom na obimnost predmeta i niza optužbi koje mu se stavljaju na teret, on nije u mogućnosti da se do tog roka spremi za suđenje i naveo da je odluka žalbenog veća od suštinske važnosti za pravičnost tog procesa.
"Radio sam dan i noć kako bi se pripremio za ovaj proces i izneo istinu o događajima u BIH", naveo je Karadžić u žalbi i istakao da "ne može da ucestvuje procesu koji bi od samog početka bio nepravedan".
Karadžić je od žalbenog veća zatražio da sudskom veću naloži da ponovo razmotri sve okolnosti njegovoj slučaja i odredi novi termin za početak suđenja do kog bi mogao da se adekvatno pripremi "i iznese istinu o događajima koji su se dogodili tokom sukoba u Bosni i Hercegovini".
Karadžić je u žalbi još naveo da je nemoguće da do 19. oktobra pročita 938.585 stranica dokumenata koje je dobio od tuzizlaštva, kao ni da njegov tim za odbranu obavi planirane razgovore sa svedocima i veštacima.
On je takođe podsetio da od početka pretpretresnog postupka protiv njega krajem jula prošle godine, nikada nije opstruirao proces i da je uvek sarađivao sa Tribunalom.
Na statusnoj konferenciji koja je održana 8. septembra sudsko veće je odbilo Karadžićev zahtev da mu se pocetak suđenja odloži za 10 meseci, pa je bivši lider bosanskih Srba uložio žalbu na tu odluku.
Optužnica Karadžića tereti za genocid i ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
Uhapšen je 21. jula 2008. godine u Beogradu, posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim imenom. Haškom tribunalu je izručen 30. jula prošle godine.
(Tanjug)
Karadžić, koji se od optužbi haškog tužilaštva brani sam, naveo je da, s obzirom na obimnost predmeta i niza optužbi koje mu se stavljaju na teret, on nije u mogućnosti da se do tog roka spremi za suđenje i naveo da je odluka žalbenog veća od suštinske važnosti za pravičnost tog procesa.
"Radio sam dan i noć kako bi se pripremio za ovaj proces i izneo istinu o događajima u BIH", naveo je Karadžić u žalbi i istakao da "ne može da ucestvuje procesu koji bi od samog početka bio nepravedan".
Karadžić je od žalbenog veća zatražio da sudskom veću naloži da ponovo razmotri sve okolnosti njegovoj slučaja i odredi novi termin za početak suđenja do kog bi mogao da se adekvatno pripremi "i iznese istinu o događajima koji su se dogodili tokom sukoba u Bosni i Hercegovini".
Karadžić je u žalbi još naveo da je nemoguće da do 19. oktobra pročita 938.585 stranica dokumenata koje je dobio od tuzizlaštva, kao ni da njegov tim za odbranu obavi planirane razgovore sa svedocima i veštacima.
On je takođe podsetio da od početka pretpretresnog postupka protiv njega krajem jula prošle godine, nikada nije opstruirao proces i da je uvek sarađivao sa Tribunalom.
Na statusnoj konferenciji koja je održana 8. septembra sudsko veće je odbilo Karadžićev zahtev da mu se pocetak suđenja odloži za 10 meseci, pa je bivši lider bosanskih Srba uložio žalbu na tu odluku.
Optužnica Karadžića tereti za genocid i ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
Uhapšen je 21. jula 2008. godine u Beogradu, posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim imenom. Haškom tribunalu je izručen 30. jula prošle godine.
(Tanjug)
