Županijsko tužilaštvo u Osijeku zatražilo je istragu protiv bivšeg šefa vojne kontraobaveštajne službe JNA Aleksandra Vasiljevića zbog, kako je navedeno, ratnih zločina logorima u Begejcima, Stajićevu, Sremskoj Mitrovici i Nišu, gde je bilo zatvoreno najmanje 3.000 hrvatskih vojnih zarobljenika i civila.
Vasiljević je osumnjičen da je od oktobra 1991. do maja 1992. godine, kao načelnik Uprave bezbednosti ŠNO, poznatije kao KOS, bio pretpostavljani komandatima četiri logora za ratne zarobljenike u Srbiji u kojima je kršeno međunarodno ratno i humanitarno pravo.
General-major bivše JNA je osumnjičen i da je bio odgovoran za primenu međunarodnih konvencija u logorima u kojima su zatočenici živeli u nehumanim uslovima gde su ih Vasiljeviću potčinjeni vojnici tukli, silovali, terali na prisilan rad van logora, vodili na lažna streljanja i fizički i psihički maltretirali na druge načine.
Pritom se tvrdi da je Vasiljević znao u kakvim nehumanim uslovima žive zatvorenici i čemu su sve izloženi od njemu potčinjenih komandira vojnih policajaca i logorskih čuvara, a da ništa nije preduzeo da se poboljša stanje i spreči fizičko i psihičko maltretiranje zatvorenika, a da kazni počinioce.
U zahtevu za istragu podnetom Županijskom sudu u Osijeku tvrdi se da je od posledica mučenja u logorima umrlo 13 ljudi kojima je utvrđen identitet i još neutvrđen broj zatvorenih, a mnogi imaju teška i trajna fizička i psihička oštećenja.
Iako je Vasiljević državljanin Srbije i nije dostupan hrvatskom sudstvu, od suda se traži da ga se pritvori zbog opasnosti od bekstva, ometanja istrage i posebno teških okolnosti u kojima je delo počinjeno.
U opsežnoj kriminalističkoj obradi učestvovala je i Sigurnosno (bezbedosna) obaveštajna agencija.
Mediji navode da je Vasiljević 2003. svedočio na haškom suđenju Slobodanu Miloševiću, a da se na saradnju s tužilaštvom odlučio 1999. jer je zajedno s Miloševićem naveden kao jedan od 15 učesnika zločinačkog poduhvata.
Pritom se ističe da je on u Hagu svedočio da je JNA prvo štitila samo blokirane kasarne, a da se u jesen 1991. angažovala na zaštiti srpskog naroda Banije, Like i Korduna nakon napada Zbora narodne garde.
(Tanjug)
Vasiljević je osumnjičen da je od oktobra 1991. do maja 1992. godine, kao načelnik Uprave bezbednosti ŠNO, poznatije kao KOS, bio pretpostavljani komandatima četiri logora za ratne zarobljenike u Srbiji u kojima je kršeno međunarodno ratno i humanitarno pravo.
General-major bivše JNA je osumnjičen i da je bio odgovoran za primenu međunarodnih konvencija u logorima u kojima su zatočenici živeli u nehumanim uslovima gde su ih Vasiljeviću potčinjeni vojnici tukli, silovali, terali na prisilan rad van logora, vodili na lažna streljanja i fizički i psihički maltretirali na druge načine.
Pritom se tvrdi da je Vasiljević znao u kakvim nehumanim uslovima žive zatvorenici i čemu su sve izloženi od njemu potčinjenih komandira vojnih policajaca i logorskih čuvara, a da ništa nije preduzeo da se poboljša stanje i spreči fizičko i psihičko maltretiranje zatvorenika, a da kazni počinioce.
U zahtevu za istragu podnetom Županijskom sudu u Osijeku tvrdi se da je od posledica mučenja u logorima umrlo 13 ljudi kojima je utvrđen identitet i još neutvrđen broj zatvorenih, a mnogi imaju teška i trajna fizička i psihička oštećenja.
Iako je Vasiljević državljanin Srbije i nije dostupan hrvatskom sudstvu, od suda se traži da ga se pritvori zbog opasnosti od bekstva, ometanja istrage i posebno teških okolnosti u kojima je delo počinjeno.
U opsežnoj kriminalističkoj obradi učestvovala je i Sigurnosno (bezbedosna) obaveštajna agencija.
Mediji navode da je Vasiljević 2003. svedočio na haškom suđenju Slobodanu Miloševiću, a da se na saradnju s tužilaštvom odlučio 1999. jer je zajedno s Miloševićem naveden kao jedan od 15 učesnika zločinačkog poduhvata.
Pritom se ističe da je on u Hagu svedočio da je JNA prvo štitila samo blokirane kasarne, a da se u jesen 1991. angažovala na zaštiti srpskog naroda Banije, Like i Korduna nakon napada Zbora narodne garde.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
