Pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak počinje završna rasprava u procesu koji je BiH pokrenula 1993. godine tužbom za genocid tokom rata u toj republici protiv tadašnje SR Jugoslavije. To je prvi slučaj u istoriji najvišeg suda Ujedinjenih nacija da je jedna država optužena za genocid.
Pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak počinje završna rasprava u procesu koji je BiH pokrenula 1993. godine tužbom za genocid tokom rata u toj republici protiv tadašnje SR Jugoslavije. To je prvi slučaj u istoriji najvišeg suda Ujedinjenih nacija da je jedna država optužena za genocid.
Rasprava će trajati, uz prekide, do 9. maja ove godine, a zatim će se 16 sudija povući da razmotri izložene dokaze i donese presudu, za šta ne postoji rok.
Sudije će tokom iduće nedelje saslušati uvodne argumente bosanske delegacije, a zastupnici SCG će uzvratiti u sedmici od 8. do 16. marta. Do kraja marta, obe strane će pred sudije izvesti po više svedoka, a u aprilu i maju rasprava će biti okončana završnim rečima.
Stručnjaci za medjunarodno pravo slažu se da će BiH imati težak zadatak da dokaže da su državne vlasti u Beogradu imale konkretnu nameru da delimično ili potpuno unište bosanske nesrbe kao etničke grupe, što je nužan uslov za dokazivanje genocida.
Zastupnici BiH, predvodjeni Sakibom Softićem, uvereni su da će to pred sudom dokazati, kao i da je proglašavanje SCG odgovornom za genocid preduslov za utvrdjivanje istine o ratu, pomirenje i unapredjenje odnosa izmedju dve države.
Nasuprot tome, glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović kaže da i dalje smatra da bi spor radi dobrosusedskih odnosa najbolje bilo rešiti van suda, diplomatskim sporazumom, naglašavajući da nema dokaza za odgovornost bivših vlasti u Beogradu.
Delegacija SCG će, izvesno je, još jednom pokrenuti i proceduralno pitanje nadležnosti Medjunarodnog suda pravde uz obrazloženje da u trenutku podnošenja tužbe, tadašnja SRJ nije bila članice UN i medjunarodne konvencije o genocidu.
Britanska pravnica Rejčel Ker predvidja da će se bosanski zastupnici fokusirati na Srebrenicu, slučaj u kojem je najlakše dokazati "genocidnu nameru", budući da su u julu 1995. snage Republike Srpske hiljade muslimanskih muškaraca odvojile i streljale, što je potvrdjeno i presudama pred Haškim tribunalom.
Odgovornost Beograda bi, prema tom vidjenju, bila uspostavljena dokazima da su vlasti Slobodana Miloševića i pre i posle zločina u Srebrenici na sve načine - finansijski, logistički, politički - podržavale vodjstvo i vojsku RS.
Tom argumentu, medjutim, irski ekspert za genocid, profesor Vilijam Šabas suprotstavlja tumačenje po kojem je tokom rata u BiH masakr u Srebrenici bio "izuzetak, a ne pravilo" u politici bosanskih Srba zato što je odluka o ubijanju zarobljenika, prema presudama Haškog tribunala, doneta samo par dana ranije.
Osvrćući se na podršku koje su Miloševićeve vlasti pružale bosanskim Srbima, beogradski profesor Vojin Dimitrijević podsetio u razgovoru za IWPR da je Medjunarodni sud pravde 1986. utvrdio da su SAD prekšile medjunarodne konvencije time što su obučavale, naoružavale i finansirale "kontraške" pobunjenike protiv vlasti u Nikaragvi, ali i presudio da to "nije dovoljno da se SAD smatraju direktno odgovornim za dela koja su 'kontraši' počinili".
Čak i ako se pokaže da su se pojedinačni slučajevi genocida dogodili, zastupnici BiH moraju dokazati da je Beograd direktno kontrolisao te operacije, a ne samo plaćao plate oficirima bosanskih Srba koji su ih sprovodili, rekao je Dimitrijević.
Neki eksperti, nasuprot tome, ističu da SCG presudom može biti oglašena krivom i za pomaganje i saučestvovanje u genocidu ili za to što genocid nije sprečila, kao i za druga kršenja konvencije o genocidu.
Medju svedocima koje će izvesti bosanska strana su britanski general Ričard Danat, koji je služio u Unproforu, ekspert za islamsko kulturno nasledje Andreas Ridlmajer i američki istoričar Robert Donia. Svi su svedočili u raznim procesima pred Haškim tribunalom.
SCG će kao svedoke, izmedju ostalih, izvesti Dragoljuba Mićunovića, Zorana Lilića, bivšeg komandanta Unprofora briganskog generala Majkla Rousa, Dušana Mihajlovića, beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića.
U zastupničkom timu SCG su, uz Radoslava Stojanovića, i profesor Tibor Varadi i engleski pravni ekspert Ijen Braunli.
BiH će zastupati holandski pravnik Fon van den Bisen i francuski profesor Alen Pele.
(Beta)
Rasprava će trajati, uz prekide, do 9. maja ove godine, a zatim će se 16 sudija povući da razmotri izložene dokaze i donese presudu, za šta ne postoji rok.
Sudije će tokom iduće nedelje saslušati uvodne argumente bosanske delegacije, a zastupnici SCG će uzvratiti u sedmici od 8. do 16. marta. Do kraja marta, obe strane će pred sudije izvesti po više svedoka, a u aprilu i maju rasprava će biti okončana završnim rečima.
Stručnjaci za medjunarodno pravo slažu se da će BiH imati težak zadatak da dokaže da su državne vlasti u Beogradu imale konkretnu nameru da delimično ili potpuno unište bosanske nesrbe kao etničke grupe, što je nužan uslov za dokazivanje genocida.
Zastupnici BiH, predvodjeni Sakibom Softićem, uvereni su da će to pred sudom dokazati, kao i da je proglašavanje SCG odgovornom za genocid preduslov za utvrdjivanje istine o ratu, pomirenje i unapredjenje odnosa izmedju dve države.
Nasuprot tome, glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović kaže da i dalje smatra da bi spor radi dobrosusedskih odnosa najbolje bilo rešiti van suda, diplomatskim sporazumom, naglašavajući da nema dokaza za odgovornost bivših vlasti u Beogradu.
Delegacija SCG će, izvesno je, još jednom pokrenuti i proceduralno pitanje nadležnosti Medjunarodnog suda pravde uz obrazloženje da u trenutku podnošenja tužbe, tadašnja SRJ nije bila članice UN i medjunarodne konvencije o genocidu.
Srebrenica: Izuzetak ili pravilo
Medjunarodni pravni eksperti sa kojima je razgovarao londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR) saglasni su da će ishod procesa zavisiti od širine tumačenja "genocidne namere", kao i kriterijuma za dokazivanje koje će sudije primeniti.Britanska pravnica Rejčel Ker predvidja da će se bosanski zastupnici fokusirati na Srebrenicu, slučaj u kojem je najlakše dokazati "genocidnu nameru", budući da su u julu 1995. snage Republike Srpske hiljade muslimanskih muškaraca odvojile i streljale, što je potvrdjeno i presudama pred Haškim tribunalom.
Odgovornost Beograda bi, prema tom vidjenju, bila uspostavljena dokazima da su vlasti Slobodana Miloševića i pre i posle zločina u Srebrenici na sve načine - finansijski, logistički, politički - podržavale vodjstvo i vojsku RS.
Tom argumentu, medjutim, irski ekspert za genocid, profesor Vilijam Šabas suprotstavlja tumačenje po kojem je tokom rata u BiH masakr u Srebrenici bio "izuzetak, a ne pravilo" u politici bosanskih Srba zato što je odluka o ubijanju zarobljenika, prema presudama Haškog tribunala, doneta samo par dana ranije.
Osvrćući se na podršku koje su Miloševićeve vlasti pružale bosanskim Srbima, beogradski profesor Vojin Dimitrijević podsetio u razgovoru za IWPR da je Medjunarodni sud pravde 1986. utvrdio da su SAD prekšile medjunarodne konvencije time što su obučavale, naoružavale i finansirale "kontraške" pobunjenike protiv vlasti u Nikaragvi, ali i presudio da to "nije dovoljno da se SAD smatraju direktno odgovornim za dela koja su 'kontraši' počinili".
Čak i ako se pokaže da su se pojedinačni slučajevi genocida dogodili, zastupnici BiH moraju dokazati da je Beograd direktno kontrolisao te operacije, a ne samo plaćao plate oficirima bosanskih Srba koji su ih sprovodili, rekao je Dimitrijević.
Neki eksperti, nasuprot tome, ističu da SCG presudom može biti oglašena krivom i za pomaganje i saučestvovanje u genocidu ili za to što genocid nije sprečila, kao i za druga kršenja konvencije o genocidu.
Medju svedocima koje će izvesti bosanska strana su britanski general Ričard Danat, koji je služio u Unproforu, ekspert za islamsko kulturno nasledje Andreas Ridlmajer i američki istoričar Robert Donia. Svi su svedočili u raznim procesima pred Haškim tribunalom.
SCG će kao svedoke, izmedju ostalih, izvesti Dragoljuba Mićunovića, Zorana Lilića, bivšeg komandanta Unprofora briganskog generala Majkla Rousa, Dušana Mihajlovića, beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića.
U zastupničkom timu SCG su, uz Radoslava Stojanovića, i profesor Tibor Varadi i engleski pravni ekspert Ijen Braunli.
BiH će zastupati holandski pravnik Fon van den Bisen i francuski profesor Alen Pele.
(Beta)
