Lideri vodećih partija Bosne i Hercegovine odbili su paket promena predložen od strane međunarodnih zvaničnika u utorak u vojnoj bazi Butmir, ocenjujući da je neprihvatljiv i antidejtonski.
Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, posle sastanka sa švedskim ministrom inostranih poslova Karlom Biltom, izjavio je da ponuđeni butmirski paket mera nije prihvatljiv za RS, ali i da nije ni po principu "uzmi ili ostavi".
Premijer Dodik izjavio je da ima garancije da na razgovorima u Butmiru neće biti nikakvog nametanja rešenja. On je podsetio je da je odbio ponuđeni predlog jer ima antidejtonski karakter i naveo da to ne može da bude osnov za pregovore.
"Možemo da razgovaramo o nekim detaljima nanovo, ali ovo ne može da bude osnov za razgovore jer se dramatično menja način odlučivanja u BiH, što je neprihvatljivo", rekao je Dodik.
Istakao je da osnovne konture u BiH ne mogu biti narušene i da BiH može biti samo onakva kako se dogovore narodi koji u njoj žive.
"Mi smo spremni da razgovaramo o imovini i da rešimo pitanje zatvaranja OHR-a, ali ako neko želi da OHR ostane, nama ne smeta. Jasno smo rekli, svako nametanje rješenja iz OHR-a znači istog trenutka raspisivanje referenduma", poručio je Dodik i naveo da to znači "da referendum ne raspisuje RS, nego visoki predstavnik u BiH".
Dodik je butmirski sastanak napustio u 15.30 časova zbog ranije najavljenog puta u Beograd, gde će prisustvovati svečanosti povodom 65. godišnjice oslobođenja grada, kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, tokom posete Srbiji.
Komentarišući ponuđeni paket mera, lider HDZ Dragan Čović je, takođe, odbacio taj dokument i pozvao na obnavljanje tzv. "Prudskog procesa" dogovaranja o budućnosti BiH, koji se pred kraj prošle godine postigli zajedno on i lideri SNSD Milorad Dodik i SDA Sulejman Tihić.
Čović je u kratkoj izjavi novinarima u Butmiru rekao da su ponuđeni predlozi neprihvatljivi za hrvatsku stranu, jer ne obezbeđuje ravnopravnost hrvatskog naroda sa druga dva u BiH. Rekao je i da sadašnja dvoentitetska BiH ne može opstati.
Bošnjački lideri su, takođe, protiv paketa mera, koji su ponudili predstavnici SAD i EU.
Predlog ustavnih promena nije prihvatljiv za Stranku za Bosnu i Hercegovinu, izjavio je predsjednik te stranke Haris Silajdžić.
Silajdžić je kazao da je osnovni problem što se ovim prijedlogom ponovo ne dotiče entitetsko glasanje te da je ovakav predlog na štetu demokratskih građana BiH.
Ovaj sastanak nastavak je prethodnog koji je održan 9. oktobra, a s ciljem uspostavljanje funkcionalnijih institucija na državnom nivou kako bi BiH mogla da napreduje ka evroatlantskim integracijama.
Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, posle sastanka sa švedskim ministrom inostranih poslova Karlom Biltom, izjavio je da ponuđeni butmirski paket mera nije prihvatljiv za RS, ali i da nije ni po principu "uzmi ili ostavi".
Premijer Dodik izjavio je da ima garancije da na razgovorima u Butmiru neće biti nikakvog nametanja rešenja. On je podsetio je da je odbio ponuđeni predlog jer ima antidejtonski karakter i naveo da to ne može da bude osnov za pregovore.
"Možemo da razgovaramo o nekim detaljima nanovo, ali ovo ne može da bude osnov za razgovore jer se dramatično menja način odlučivanja u BiH, što je neprihvatljivo", rekao je Dodik.
Istakao je da osnovne konture u BiH ne mogu biti narušene i da BiH može biti samo onakva kako se dogovore narodi koji u njoj žive.
"Mi smo spremni da razgovaramo o imovini i da rešimo pitanje zatvaranja OHR-a, ali ako neko želi da OHR ostane, nama ne smeta. Jasno smo rekli, svako nametanje rješenja iz OHR-a znači istog trenutka raspisivanje referenduma", poručio je Dodik i naveo da to znači "da referendum ne raspisuje RS, nego visoki predstavnik u BiH".
Dodik je butmirski sastanak napustio u 15.30 časova zbog ranije najavljenog puta u Beograd, gde će prisustvovati svečanosti povodom 65. godišnjice oslobođenja grada, kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, tokom posete Srbiji.
Komentarišući ponuđeni paket mera, lider HDZ Dragan Čović je, takođe, odbacio taj dokument i pozvao na obnavljanje tzv. "Prudskog procesa" dogovaranja o budućnosti BiH, koji se pred kraj prošle godine postigli zajedno on i lideri SNSD Milorad Dodik i SDA Sulejman Tihić.
Čović je u kratkoj izjavi novinarima u Butmiru rekao da su ponuđeni predlozi neprihvatljivi za hrvatsku stranu, jer ne obezbeđuje ravnopravnost hrvatskog naroda sa druga dva u BiH. Rekao je i da sadašnja dvoentitetska BiH ne može opstati.
Bošnjački lideri su, takođe, protiv paketa mera, koji su ponudili predstavnici SAD i EU.
Predlog ustavnih promena nije prihvatljiv za Stranku za Bosnu i Hercegovinu, izjavio je predsjednik te stranke Haris Silajdžić.
Silajdžić je kazao da je osnovni problem što se ovim prijedlogom ponovo ne dotiče entitetsko glasanje te da je ovakav predlog na štetu demokratskih građana BiH.
Ovaj sastanak nastavak je prethodnog koji je održan 9. oktobra, a s ciljem uspostavljanje funkcionalnijih institucija na državnom nivou kako bi BiH mogla da napreduje ka evroatlantskim integracijama.
Bilt: Nema principa “uzmi ili ostavi!”
Ministar spoljnih poslova predsedavajuće EU Švedske Karl Bilt rekao je da ponuđeni prijedlozi EU i SAD o reformama u BiH nisu zasnovani na principu "uzmi ili ostavi".
Bilt je rekao da je EU i SAD prihvatljiv svaki drugi predlog zvaničnika BiH koji može da dobije parlamentarnu podršku.
Dodao je da su međunarodni predstavnici u dokumentu koji su ponudili zvaničnicima BiH, predstavili svoje procene "racionalnog kompromisa", ali da se međunarodna zajednica neće protiviti drugim racionalnim predlozima koji dolaze iz BiH.
Istakao je da je cilj predstavnika EU i SAD da sa zvaničnicima BiH razgovaraju o reformama koje državu mogu povesti ka članstvu u EU i NATO, ali da je najvažnije da domaći politički lideri međusobno govaraju i pronalaze rešenja.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren upozorio je u Sarajevu da BiH odbijanjem butmirskog paketa rizikuje da ostane samo u pridruženom, a ne punopravnom članstvu EU.
"Političari u BiH treba da budu svjesni da je ovo važan trenutak za zemlju. Ako ne bude napretka u ispunjenju uslova za tranziciju OHR-a, te ustavnoj evoluciji, koja će zemlju učiniti kredibilnom prvo za kandidatski status, a potom i punopravno članstvo, onda zemlja rizikuje da ostane u nekoj vrsti pridruženog članstva, na šta se odnosi Sporazum o stabilizacaiji i pridruživanju, a koji ne implicira punopravno članstvo", rekao je Ren.
Evropski komesar Oli Ren i zamenik američkog državnog sekretara Džejms Štajnberg, poručili su da BiH mora provesti neophodne reforme ukoliko želi da nastavi proces pridruživanja EU i NATO-u.
"Paket će obuhvatiti pitanja koja će omogućiti državi da ima nadležnosti da efikasno ispunjava uslove za članstvo u EU i NATO-u. Ovo je paket i nemoguće je uzeti jedan njegov dio, a drugi odbaciti. Reč je o izbalansiranom predlogu", rekao je Štajnberg.
Politički lideri u Bosni i Hercegovini i predstavnici Evropske unije i SAD u vojnoj bazi NATO-a u Butmiru kod Sarajeva završili su prvu rundu razgovora o promjenama ustava BiH i rešenjima za deblokadu reformskih procesa i ubrzanje evroatlantskih integracija BiH.
Sastankom je kopredsjedavao ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, u ime zemlje predsjedavajuće EU, i zamjenik državnog sekretara SAD Džim Stajnberg. Sastanku je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Razgovori su počeli sa zakašnjenjem, jer su trajale konsultacije predstavnika Evropske unije i SAD sa domaćim liderima, koji odbacuju ponuđeni paket mera.
Bilt je rekao da je EU i SAD prihvatljiv svaki drugi predlog zvaničnika BiH koji može da dobije parlamentarnu podršku.
Dodao je da su međunarodni predstavnici u dokumentu koji su ponudili zvaničnicima BiH, predstavili svoje procene "racionalnog kompromisa", ali da se međunarodna zajednica neće protiviti drugim racionalnim predlozima koji dolaze iz BiH.
Istakao je da je cilj predstavnika EU i SAD da sa zvaničnicima BiH razgovaraju o reformama koje državu mogu povesti ka članstvu u EU i NATO, ali da je najvažnije da domaći politički lideri međusobno govaraju i pronalaze rešenja.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren upozorio je u Sarajevu da BiH odbijanjem butmirskog paketa rizikuje da ostane samo u pridruženom, a ne punopravnom članstvu EU.
"Političari u BiH treba da budu svjesni da je ovo važan trenutak za zemlju. Ako ne bude napretka u ispunjenju uslova za tranziciju OHR-a, te ustavnoj evoluciji, koja će zemlju učiniti kredibilnom prvo za kandidatski status, a potom i punopravno članstvo, onda zemlja rizikuje da ostane u nekoj vrsti pridruženog članstva, na šta se odnosi Sporazum o stabilizacaiji i pridruživanju, a koji ne implicira punopravno članstvo", rekao je Ren.
Evropski komesar Oli Ren i zamenik američkog državnog sekretara Džejms Štajnberg, poručili su da BiH mora provesti neophodne reforme ukoliko želi da nastavi proces pridruživanja EU i NATO-u.
"Paket će obuhvatiti pitanja koja će omogućiti državi da ima nadležnosti da efikasno ispunjava uslove za članstvo u EU i NATO-u. Ovo je paket i nemoguće je uzeti jedan njegov dio, a drugi odbaciti. Reč je o izbalansiranom predlogu", rekao je Štajnberg.
Politički lideri u Bosni i Hercegovini i predstavnici Evropske unije i SAD u vojnoj bazi NATO-a u Butmiru kod Sarajeva završili su prvu rundu razgovora o promjenama ustava BiH i rešenjima za deblokadu reformskih procesa i ubrzanje evroatlantskih integracija BiH.
Sastankom je kopredsjedavao ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, u ime zemlje predsjedavajuće EU, i zamjenik državnog sekretara SAD Džim Stajnberg. Sastanku je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Razgovori su počeli sa zakašnjenjem, jer su trajale konsultacije predstavnika Evropske unije i SAD sa domaćim liderima, koji odbacuju ponuđeni paket mera.
Novi protest pod maskama
Pod parolom "Nama je i ovako dobro", članovi Udruženja "Akcija građana" okupili su se na prilazu bazi Butmir sa gumenim maskama domaćih i međunarodnih političara kojima se karikiraju tekući pregovori o ustavnoj reformi u BiH.
Akcija "Butmir dva - povratak u budućnost" ukazuje da bi ovakve teme i razgovore trebalo voditi u parlamentima, a ne u kafanama i vojnim bazama.
"Ako nekoliko političara okupljenih na Butmiru donose sve važne odluke, građani pitaju zašto plaćaju 13 parlamenata u BiH trošeći na to 60 miliona KM godišnje", navodi se u saopštenju ovog udruženja.
(MONDO)
Akcija "Butmir dva - povratak u budućnost" ukazuje da bi ovakve teme i razgovore trebalo voditi u parlamentima, a ne u kafanama i vojnim bazama.
"Ako nekoliko političara okupljenih na Butmiru donose sve važne odluke, građani pitaju zašto plaćaju 13 parlamenata u BiH trošeći na to 60 miliona KM godišnje", navodi se u saopštenju ovog udruženja.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.