Pred Sudskim većem Medjunarodnog suda, kojim predsedava britanski sudija Rozalin Higins (Rosalyn Higgins), u ponedeljak je počeo sudski proces po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid.
Pred Sudskim većem Medjunarodnog suda, kojim predsedava britanski sudija Rozalin Higins (Rosalyn Higgins), u ponedeljak je počeo sudski proces po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid.
U haškoj "Palati mira", gde je sedište Suda, posle 13 godina potrošenih u proceduri, sudska rasprava je počela polaganjem zakletve šesnaestočlanog sudskog veća.
Predsedavjući veća, britanski sudija Higins (68) je, posle inauguracije, iznela kratku hronologiju spora i načina rada Suda, a potom je počelo izlaganje zastupnika tužbe BiH Sakiba Softića.
Predstavnik BiH Sakib Softić na početku je pomenuo činjenicu da je teritorija Republike Srpske danas gotovo mononacionalna i monoreligijska, za razliku od pre rata, ali da cilj tužbe nije da se svaki bosanski Srbin osudi za genocid niti je cilj osveta. BiH ne želi da se osude ni pojedinačni gradjane Srbije ili RS, već da se utvrdi odgovornost države, rekao je Softić.
On je naveo da su ti ljudi bili zavedeni iz Srbije. Rat u Bosni bio je kao cunami koga je izazvao čovek, a vlast u Beogradu odvela je nesrbe iz Bosne u pakao, rekao je Softić.
To je prvi slučaj u istoriji da Sud, koji su posle Drugog svetskog rata 1946. godine osnovale Ujedinjene nacije kao najvišu pravnu instancu u svetu, sudi jednoj državi za genocid, jer u vreme kada je sudjeno nacistima nemačka država nije praktično postojala.
U slučaju da bude oglašena krivom, može se dogoditi da SCG bude primorana da plati ogromnu odštetu BiH, koja je najavila zahtev od oko 100 milijardi dolara.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ocenio je da bi prihvatanje tužbe BiH protiv SCG za genocid, imalo "dramatično negativne efekte na buduće odnose na Balkanu".
"Ne vidim kako će BIH posle toga moći da opstane kao jedinstvena država ... a ako se tužba odbaci, onda će, verovatno, muslimanska strana biti mnogo frustrirana", izjavio je Labus Radiju B92.
On je rekao da se u tužbi BIH ne radi o utvrdjivanju istine, već o sankcijama, jer oni traže naknadu stete od 100 milijardi evra i dodao da taj zahtev ne predstavlja utvrdjivanje istine, već kaznu.
Labus je ocenio da je to "igranje s vatrom, jer bi bilo mnogo bolje da je bosanska strana prihvatila našu inicijativu da se na diplomatski način reši ovaj problem".
Medjunarodni sud pravde proglasio se 1996. godine nadležnim u tom sporu, mada je BiH pokrenula tužbu u jeku rata 1993, u vreme kada tužena zemlja nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu.
"To je bio jedan projekat - potpuno ili delimično uništavanje nesrpskih etničkih grupa, gde god da su smetale stvaranju jedne države za sve Srbe", rekao je Bisen u nastavku uvodne reči na glavnoj raspravi po tužbi BiH protiv SCG za genocid u haškoj Palati mira.
Taj projekat, po njegovim rečima, vlasti Slobodana Miloševića sprovodila je tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, ali i na Kosovu.
Korene tog plana, Bizen je, obilno se koristeći materijalima sa sudjenja pred Haškim tribunalom, identifkovao u Memorandumu SANU iz 1986, Miloševićevom govoru na Gazimestanu 1989. u kojem je "zapretio novim bitkama" i u poslednjem obraćaju Radovana Karadžića Skupštini BiH u jesen 1991. kada je Muslimane upozorio da će "nestati" ako dođe do rata.
Bizen je rekao da je "Beograd pokrenuo genocidni napad na BiH pošto je BiH u proleće 1992, proglasila nezavisnost", dodajući da je prethodno JNA naoružala bosanske Srbe.
Pored JNA, odnosno Vojske Republike Srpske, u tom napadu su po njegovim rečima učestvovale paravojne snage iz Srbije pod komandom Vojislava Šešelja, Jovice Stanišića i Željka Ražnatovića Arkana, kao i snage MUP-a Srbije.
Po njegovim rečima, dokaz da su jedinice MUP Srbije učestvovale i u masakru u Srebrenici je snimak streljanja šest muslimanskih zarobljenika koja je počinila jedinica Škorpioni, a koji je prošlog leta prikazan na sudjenju Slobodanu Miloševiću.
Komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i svi oficiri plaćani su iz Beograda, koji je bosanske Srbe snabdevao i oružjem i municijom, naveo je bosanski zastupnik, naglašavajući da su VRS i Vojska Jugoslavije bile i ostale jedna armija "tokom čitavog perioda etničkog čišćenja".
Za kratko vreme, nastavio je Bizen, srpska vojska osvojila je 70 odsto teritorije BiH - granatiranjem naselja, masovnim ubistvima, prisilnim premeštanjem, protivpravnim zatvaranjem oko 100.000 nesrba u logore i uništavanjem verskih i kulturnih objekata.
"Jasna namera JNA, a zatim i VRS je bila čišćenje teritorija od nesrpskog stanovništva", rekao je Bizen, potkrepljujući to i činjenicom da je Biljana Plavšić pred Haškim tribunalom priznala da je etničko odvajanje Srba od druga dva naroda bio cilj srpskog rukovodstva, iako je ono bilo svesno da nasilno razdvajanje podrazumeva i zločine.
Bizen je precizirao da je tokom rata u BiH ubijeno oko 104.000 ljudi, dok je 745.000 raseljeno, od čega su 73 odsto bili nesrbi.
Glavni pravni zastupnik SCG Radoslav Stojanović ocenio je da su predstavnici BiH na početku završne rasprave po tužbi za genocid protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde održali "uopštene govore".
"Danas su uvodni govori bili uopšteni, nikakvi dokazi nisu iznošeni...Očekujem da sledećih dana vidimo koje će oni dokaze izneti", rekao je Stojanović novinarima u haškoj Palati mira.
On je ocenio da u uvodnoj reči kozastupnika BiH, holandskog advokata Fona van den Bizena (Phon Biesen) nije bilo "čak ni logičkog obrazloženja genocida, a kamoli teorijskog".
"Mi naravno imamo svoje mišljenje o tim govorima koje ćemo izneti u našem odgovoru", rekao je Stojanović.
Delegacija BiH će u utorak nastaviti iznošenje argumenata koje će potrajati još šest dana. Iznošenje kontraargumenata SCG zakazano je za sledeću sedmicu.
(Beta/Tanjug)
U haškoj "Palati mira", gde je sedište Suda, posle 13 godina potrošenih u proceduri, sudska rasprava je počela polaganjem zakletve šesnaestočlanog sudskog veća.
Predsedavjući veća, britanski sudija Higins (68) je, posle inauguracije, iznela kratku hronologiju spora i načina rada Suda, a potom je počelo izlaganje zastupnika tužbe BiH Sakiba Softića.
Predstavnik BiH Sakib Softić na početku je pomenuo činjenicu da je teritorija Republike Srpske danas gotovo mononacionalna i monoreligijska, za razliku od pre rata, ali da cilj tužbe nije da se svaki bosanski Srbin osudi za genocid niti je cilj osveta. BiH ne želi da se osude ni pojedinačni gradjane Srbije ili RS, već da se utvrdi odgovornost države, rekao je Softić.
On je naveo da su ti ljudi bili zavedeni iz Srbije. Rat u Bosni bio je kao cunami koga je izazvao čovek, a vlast u Beogradu odvela je nesrbe iz Bosne u pakao, rekao je Softić.
To je prvi slučaj u istoriji da Sud, koji su posle Drugog svetskog rata 1946. godine osnovale Ujedinjene nacije kao najvišu pravnu instancu u svetu, sudi jednoj državi za genocid, jer u vreme kada je sudjeno nacistima nemačka država nije praktično postojala.
U slučaju da bude oglašena krivom, može se dogoditi da SCG bude primorana da plati ogromnu odštetu BiH, koja je najavila zahtev od oko 100 milijardi dolara.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ocenio je da bi prihvatanje tužbe BiH protiv SCG za genocid, imalo "dramatično negativne efekte na buduće odnose na Balkanu".
"Ne vidim kako će BIH posle toga moći da opstane kao jedinstvena država ... a ako se tužba odbaci, onda će, verovatno, muslimanska strana biti mnogo frustrirana", izjavio je Labus Radiju B92.
On je rekao da se u tužbi BIH ne radi o utvrdjivanju istine, već o sankcijama, jer oni traže naknadu stete od 100 milijardi evra i dodao da taj zahtev ne predstavlja utvrdjivanje istine, već kaznu.
Labus je ocenio da je to "igranje s vatrom, jer bi bilo mnogo bolje da je bosanska strana prihvatila našu inicijativu da se na diplomatski način reši ovaj problem".
Medjunarodni sud pravde proglasio se 1996. godine nadležnim u tom sporu, mada je BiH pokrenula tužbu u jeku rata 1993, u vreme kada tužena zemlja nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu.
Zastupnik BiH optužuje SCG
Pravni zastupnik BiH Fon van den Bizen (Phon Biesen) rekao je pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu da su vlasti u Beogradu od 1992. do 1995. godine sprovodile kampanju uništenja nesrba u BiH kako bi stvorile jedinstvenu državu za sve Srbe."To je bio jedan projekat - potpuno ili delimično uništavanje nesrpskih etničkih grupa, gde god da su smetale stvaranju jedne države za sve Srbe", rekao je Bisen u nastavku uvodne reči na glavnoj raspravi po tužbi BiH protiv SCG za genocid u haškoj Palati mira.
Taj projekat, po njegovim rečima, vlasti Slobodana Miloševića sprovodila je tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, ali i na Kosovu.
Korene tog plana, Bizen je, obilno se koristeći materijalima sa sudjenja pred Haškim tribunalom, identifkovao u Memorandumu SANU iz 1986, Miloševićevom govoru na Gazimestanu 1989. u kojem je "zapretio novim bitkama" i u poslednjem obraćaju Radovana Karadžića Skupštini BiH u jesen 1991. kada je Muslimane upozorio da će "nestati" ako dođe do rata.
Bizen je rekao da je "Beograd pokrenuo genocidni napad na BiH pošto je BiH u proleće 1992, proglasila nezavisnost", dodajući da je prethodno JNA naoružala bosanske Srbe.
Pored JNA, odnosno Vojske Republike Srpske, u tom napadu su po njegovim rečima učestvovale paravojne snage iz Srbije pod komandom Vojislava Šešelja, Jovice Stanišića i Željka Ražnatovića Arkana, kao i snage MUP-a Srbije.
Po njegovim rečima, dokaz da su jedinice MUP Srbije učestvovale i u masakru u Srebrenici je snimak streljanja šest muslimanskih zarobljenika koja je počinila jedinica Škorpioni, a koji je prošlog leta prikazan na sudjenju Slobodanu Miloševiću.
Komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i svi oficiri plaćani su iz Beograda, koji je bosanske Srbe snabdevao i oružjem i municijom, naveo je bosanski zastupnik, naglašavajući da su VRS i Vojska Jugoslavije bile i ostale jedna armija "tokom čitavog perioda etničkog čišćenja".
Za kratko vreme, nastavio je Bizen, srpska vojska osvojila je 70 odsto teritorije BiH - granatiranjem naselja, masovnim ubistvima, prisilnim premeštanjem, protivpravnim zatvaranjem oko 100.000 nesrba u logore i uništavanjem verskih i kulturnih objekata.
"Jasna namera JNA, a zatim i VRS je bila čišćenje teritorija od nesrpskog stanovništva", rekao je Bizen, potkrepljujući to i činjenicom da je Biljana Plavšić pred Haškim tribunalom priznala da je etničko odvajanje Srba od druga dva naroda bio cilj srpskog rukovodstva, iako je ono bilo svesno da nasilno razdvajanje podrazumeva i zločine.
Bizen je precizirao da je tokom rata u BiH ubijeno oko 104.000 ljudi, dok je 745.000 raseljeno, od čega su 73 odsto bili nesrbi.
Glavni pravni zastupnik SCG Radoslav Stojanović ocenio je da su predstavnici BiH na početku završne rasprave po tužbi za genocid protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde održali "uopštene govore".
"Danas su uvodni govori bili uopšteni, nikakvi dokazi nisu iznošeni...Očekujem da sledećih dana vidimo koje će oni dokaze izneti", rekao je Stojanović novinarima u haškoj Palati mira.
On je ocenio da u uvodnoj reči kozastupnika BiH, holandskog advokata Fona van den Bizena (Phon Biesen) nije bilo "čak ni logičkog obrazloženja genocida, a kamoli teorijskog".
"Mi naravno imamo svoje mišljenje o tim govorima koje ćemo izneti u našem odgovoru", rekao je Stojanović.
Delegacija BiH će u utorak nastaviti iznošenje argumenata koje će potrajati još šest dana. Iznošenje kontraargumenata SCG zakazano je za sledeću sedmicu.
(Beta/Tanjug)
