Početak suđenja bivšem predsedniku RS zakazan je u Hagu za sutra, ali nije izvesno da će proces i početi uvodnom rečju optužbe, pošto je Radovan Karadžić najavio da se neće pojaviti u sudnici.
Početak suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću zakazan je pred Haškim tribunalom za sutra, ali nije izvesno da će proces i početi uvodnom rečju optužbe, pošto je Karadžić najavio da se neće pojaviti u sudnici.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je prošle nedelje da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.
Ukoliko se Karadžić, koji se brani sam, sutra ne pojavi u sudnici, odluku o daljem postupku doneće sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona iz Južne Koreje, u kojem su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga.
Sudsko veće može protumačiti da se, nepojavljivanjem u sudnici, Karadžić odrekao prava da prisustvuje procesu, ali bi činjenica da on nema branioca i u tom slučaju bila prepreka za početak suđenja.
Veće stoga može odlučiti da pokrene proceduru za nametanje branioca Karadžiću, ali bi i to moglo odložiti uvodnu reč Tužilaštva.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da mu je Holbruk to obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Sutrašnoj raspravi prisustvovaće i predstavnici porodica žrtava iz BiH.
Prvu optužnicu protiv Karadžića Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
(Beta)
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je prošle nedelje da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.
Ukoliko se Karadžić, koji se brani sam, sutra ne pojavi u sudnici, odluku o daljem postupku doneće sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona iz Južne Koreje, u kojem su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga.
Sudsko veće može protumačiti da se, nepojavljivanjem u sudnici, Karadžić odrekao prava da prisustvuje procesu, ali bi činjenica da on nema branioca i u tom slučaju bila prepreka za početak suđenja.
Veće stoga može odlučiti da pokrene proceduru za nametanje branioca Karadžiću, ali bi i to moglo odložiti uvodnu reč Tužilaštva.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da mu je Holbruk to obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Sutrašnoj raspravi prisustvovaće i predstavnici porodica žrtava iz BiH.
Prvu optužnicu protiv Karadžića Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
(Beta)
