Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, nije se pojavio na početku suđenja pred Haškim tribunalom, iz protesta što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu. Suđenje je odloženo za sutra, a tužioci su zatražili nametanje advokata.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon, konstatujući da Karadžić nije u sudnici, potom je prekinuo zasedanje, zakazavši za sutra novu raspravu na kojoj će, kako je nagovestio, tužioci dati uvodnu reč. "Zahtevaćemo od Karadžića da bude prisutan", dodao je sudija.
Predstavnice udruženja Majke Srebrenice, prisutne na galeriji sudnice, tu odluku su propratile glasnim izlivima nezadovoljstva. "Ovo je cirkus", kazale su neke od njih.
Sudija Kvon rekao je na početku zasedanja da je pretresno veće pozvalo optuženog, pismom upućenim 22. oktobra, da preispita svoju odluku, ali da je on to odbio da učini.
Pismom, koje je sudija Kvon delimično pročitao u sudnici, veće je upozorilo Karadžića da može protumačiti da se on odrekao prava da prisustvuje procesu, te mu nametnuti branioca ako nastavi da opstruiše proces.
Po rečima sudije, Karadžić je 23. oktobra odgovorio pismom u kojem je ostao pri stavu da neće učestvovatu u suđenju, ako mu ne bude odobreno dodatno vreme za pripremu.
Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf ocenila je da Karadžić "blokira suđenje" time što se nije pojavio u sudnici, zato što proces ne može početi bez njegovog zastupnika.
Erc-Reclaf je zatražila stoga da Karadžiću bude nametnut branilac.
Ona je podsetila da su i pretresno i apelaciono veće Tribunala odbili Karadžićev zahtev da proces bude odložen, posle čega je optuženi uzeo sebi za pravo da sam odlučuje kada će suđenje početi.
Sudija Kvon naznačio je, međutim, da je Karadžić u svom pismu naveo da neće bojkotovati suđenje.
Pored predsedavajućeg Kvona iz Južne Koreje, u pretresnom veću su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga. Rezervni sudija je Flavija Latanci iz Italije.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je prošle nedelje da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS RAtkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujeidnjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Sutrašnoj raspravi prisustvovaće i predstavnici porodica žrtava iz BiH.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon, konstatujući da Karadžić nije u sudnici, potom je prekinuo zasedanje, zakazavši za sutra novu raspravu na kojoj će, kako je nagovestio, tužioci dati uvodnu reč. "Zahtevaćemo od Karadžića da bude prisutan", dodao je sudija.
Predstavnice udruženja Majke Srebrenice, prisutne na galeriji sudnice, tu odluku su propratile glasnim izlivima nezadovoljstva. "Ovo je cirkus", kazale su neke od njih.
Sudija Kvon rekao je na početku zasedanja da je pretresno veće pozvalo optuženog, pismom upućenim 22. oktobra, da preispita svoju odluku, ali da je on to odbio da učini.
Pismom, koje je sudija Kvon delimično pročitao u sudnici, veće je upozorilo Karadžića da može protumačiti da se on odrekao prava da prisustvuje procesu, te mu nametnuti branioca ako nastavi da opstruiše proces.
Po rečima sudije, Karadžić je 23. oktobra odgovorio pismom u kojem je ostao pri stavu da neće učestvovatu u suđenju, ako mu ne bude odobreno dodatno vreme za pripremu.
Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf ocenila je da Karadžić "blokira suđenje" time što se nije pojavio u sudnici, zato što proces ne može početi bez njegovog zastupnika.
Erc-Reclaf je zatražila stoga da Karadžiću bude nametnut branilac.
Ona je podsetila da su i pretresno i apelaciono veće Tribunala odbili Karadžićev zahtev da proces bude odložen, posle čega je optuženi uzeo sebi za pravo da sam odlučuje kada će suđenje početi.
Sudija Kvon naznačio je, međutim, da je Karadžić u svom pismu naveo da neće bojkotovati suđenje.
Pored predsedavajućeg Kvona iz Južne Koreje, u pretresnom veću su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga. Rezervni sudija je Flavija Latanci iz Italije.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je prošle nedelje da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS RAtkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujeidnjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Sutrašnoj raspravi prisustvovaće i predstavnici porodica žrtava iz BiH.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Neće u sudnicu ni sutra
Član Karadžićevog pravnog tima advokat Goran Petronijević tvrdi da se on neće ni u utorak pojaviti u sudnici.
"Karadžić samo želi da mu se omogući fer suđenje tako što će mu se odobriti još deset meseci za pripremu odbrane i početak suđenja, i ni u kom pogledu ne želi da opstruiše postupak", kazao je on i napomenuo da bi početak suđenja bez njegovog prisustva doveo u pitanje pravičnost procesa kao i kredibilitet Tribunala.
Prema rečima advokata, Karadžić, koji se pred Haškim sudom brani sam, neće se složiti ni sa eventualnom solucijom da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti, jer bi "nametanje nespremnog branioca protiv njegove volje", takođe predstavljalo kršenje prava.
Osmočlani Karadžićev tim za odbranu, uz još petnaestak ljudi, već godinu dana obrađuje materijal od 1,1 miliona strana, 45.000 dokaza i više od hiljadu sati audio i video-materijala, istakao je Petronijević.
"Timu branilaca koji bi eventualno bili nametnuti odlukom sudskog veća trebalo bi barem dve godine da se pripreme za suđenje, a mi tražimo svega još deset meseci", podsetio je Petronijević i ocenio da je predlog Karadžićeve odbrane "kooperativan i da nije usmeren ka opstrukciji suđenja".
(agencije/MONDO)
"Karadžić samo želi da mu se omogući fer suđenje tako što će mu se odobriti još deset meseci za pripremu odbrane i početak suđenja, i ni u kom pogledu ne želi da opstruiše postupak", kazao je on i napomenuo da bi početak suđenja bez njegovog prisustva doveo u pitanje pravičnost procesa kao i kredibilitet Tribunala.
Prema rečima advokata, Karadžić, koji se pred Haškim sudom brani sam, neće se složiti ni sa eventualnom solucijom da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti, jer bi "nametanje nespremnog branioca protiv njegove volje", takođe predstavljalo kršenje prava.
Osmočlani Karadžićev tim za odbranu, uz još petnaestak ljudi, već godinu dana obrađuje materijal od 1,1 miliona strana, 45.000 dokaza i više od hiljadu sati audio i video-materijala, istakao je Petronijević.
"Timu branilaca koji bi eventualno bili nametnuti odlukom sudskog veća trebalo bi barem dve godine da se pripreme za suđenje, a mi tražimo svega još deset meseci", podsetio je Petronijević i ocenio da je predlog Karadžićeve odbrane "kooperativan i da nije usmeren ka opstrukciji suđenja".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.