Ustaškog poglavnika Antu Pavelića od suočavanja s pravdom spasli su Britanci, smatrajući ga za mogućeg saveznika u borbi protiv komunizma - teza je u koju veruje Gaj Volters (38), engleski istoričar i nekadašnji novinar “Tajmsa“.
Ovaj istraživač napisao je knjigu “Lov na zločince“, a ona je ubrzo po objavljivanju postala istoriografski bestseler u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U ovom delu negiraju se uvreženi stereotipi o posleratnom vremenu: tajna mreža „Odesa“, uz čiju pomoć su, navodno, zločinci bežali od saveznika, nije nikada ni postojala, nacistički krvnici posle rata su regrutovani u špijunske savezničke redove, a trud da se uhvate notorni nacisti, poput Jozefa Mengelea i Adolfa Ajhmana, bio je minimalan, i u njemu je sasvim sporednu ulogu imao izvikani Simon Vizental.
U razgovoru za zagrebački “Globus“, Volters se najviše bavio Antom Pavelićem, koga, kako sam kaže, smatra “jednim od najvećih zločinaca u Drugom svetskom ratu“, prenose "Večernje novosti."
“Pavelićev odnos s Britancima bio je predmet mnogobrojnih teorija urote. Svakako su Rusi, Jugosloveni i Amerikanci verovali da su Britanci s njim postigli određen dogovor, jer su želeli da ga imaju pod svojom kontrolom, ali i da ujedno bude na slobodi”, kaže ovaj istoričar.
”Jula 1945. godine, jugoslovenski ambasador u Londonu dr Ljubo Leontić obavestio je Forin ofis da je Pavelić u pritvoru i da se nalazi na austrijskoj teritoriji, koja je pod kontrolom britanske vojske. To obaveštenje ponovo je poslato mesec dana kasnije, kao i dodatna informacija da je Pavelić u rukama Britanaca u Klagenfurtu.
Britanci su, međutim, nastavlja Volters, tvrdili da ga oni ne drže, i da se čuju nagađanja kako se nalazi na području Salcburga, koji je bio pod Amerikancima. Iako su Britanci u septembru poslali pismo u kojem tvrde da čine sve što mogu ne bi li pronašli Pavelića, Jugosloveni im nisu verovali i diplomatsko natezanje nastavilo se unedogled.
Tito je, prema Voltersu, sumnjao da Britanci drže Pavelića kako bi ga iskoristili da zbaci novi komunistički režim uspostavljen u Jugoslaviji. Čak je, zbog toga, u priču “uskočio“ i Staljin, optuživši Čerčila da želi Pavelića ponovo da ustoliči u Jugoslaviji.
I Amerikanci su bili uvereni da su Britanci sklonili Pavelića na sigurno kako bi ga u budućnosti iskoristili za svoje planove.
“Kao istoričar, nastojim da budem vrlo oprezan i veoma precizan u onome što pišem. Moram da kažem da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima posle završetka Drugog svetskog rata”, kaže Gaj Volters.
“To su činili, jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao da povede jak antikomunistički pokret. Imao je mnogo ljudi koji su mu bili odani i on je Zapadu, svakako, mogao da bude od koristi.
Poglavnik nije ustoličen, jer se, kako ocenjuje britanski istoričar, pokazalo da je Tito bio “previše jak“.
“Moje je mišljenje da su mu saveznici pomogli, ako nikako drugačije, onda tako što su zažmurili na jedno oko kada je trebalo. Nije slučajno živeo u Buenos Ajresu. Ne postoji nijedan dosije o Paveliću u britanskim arhivima. Ne želim da kažem da je baš to što taj dosije ne postoji neki dokaz, ali sve miriše na neki dogovor”, objašnjava Volters, koji je neslužbenu potvrdu ovakvih teza dobio i od penzionisanih britanskih obaveštajaca. Oni su mu rekli da se, na neki način, podrzumevalo da je Pavelić pod njihovom zaštitom.
Koliko je Zapad malo zanimalo otkrivanje zlikovaca, pokazuje i podatak da je u Argentini ime supruge Jozefa Mengelea bilo u telefonskom imeniku, a da niko nikada nije pokušao da pozove taj broj. Mengele je mirno proživeo život u egzilu iako je, sigurno, skrivio smrt više od pola miliona ljudi, koliko ih je poslao u Aušvic.
(MONDO)
Ovaj istraživač napisao je knjigu “Lov na zločince“, a ona je ubrzo po objavljivanju postala istoriografski bestseler u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U ovom delu negiraju se uvreženi stereotipi o posleratnom vremenu: tajna mreža „Odesa“, uz čiju pomoć su, navodno, zločinci bežali od saveznika, nije nikada ni postojala, nacistički krvnici posle rata su regrutovani u špijunske savezničke redove, a trud da se uhvate notorni nacisti, poput Jozefa Mengelea i Adolfa Ajhmana, bio je minimalan, i u njemu je sasvim sporednu ulogu imao izvikani Simon Vizental.
U razgovoru za zagrebački “Globus“, Volters se najviše bavio Antom Pavelićem, koga, kako sam kaže, smatra “jednim od najvećih zločinaca u Drugom svetskom ratu“, prenose "Večernje novosti."
“Pavelićev odnos s Britancima bio je predmet mnogobrojnih teorija urote. Svakako su Rusi, Jugosloveni i Amerikanci verovali da su Britanci s njim postigli određen dogovor, jer su želeli da ga imaju pod svojom kontrolom, ali i da ujedno bude na slobodi”, kaže ovaj istoričar.
”Jula 1945. godine, jugoslovenski ambasador u Londonu dr Ljubo Leontić obavestio je Forin ofis da je Pavelić u pritvoru i da se nalazi na austrijskoj teritoriji, koja je pod kontrolom britanske vojske. To obaveštenje ponovo je poslato mesec dana kasnije, kao i dodatna informacija da je Pavelić u rukama Britanaca u Klagenfurtu.
Britanci su, međutim, nastavlja Volters, tvrdili da ga oni ne drže, i da se čuju nagađanja kako se nalazi na području Salcburga, koji je bio pod Amerikancima. Iako su Britanci u septembru poslali pismo u kojem tvrde da čine sve što mogu ne bi li pronašli Pavelića, Jugosloveni im nisu verovali i diplomatsko natezanje nastavilo se unedogled.
Tito je, prema Voltersu, sumnjao da Britanci drže Pavelića kako bi ga iskoristili da zbaci novi komunistički režim uspostavljen u Jugoslaviji. Čak je, zbog toga, u priču “uskočio“ i Staljin, optuživši Čerčila da želi Pavelića ponovo da ustoliči u Jugoslaviji.
I Amerikanci su bili uvereni da su Britanci sklonili Pavelića na sigurno kako bi ga u budućnosti iskoristili za svoje planove.
“Kao istoričar, nastojim da budem vrlo oprezan i veoma precizan u onome što pišem. Moram da kažem da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima posle završetka Drugog svetskog rata”, kaže Gaj Volters.
“To su činili, jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao da povede jak antikomunistički pokret. Imao je mnogo ljudi koji su mu bili odani i on je Zapadu, svakako, mogao da bude od koristi.
Poglavnik nije ustoličen, jer se, kako ocenjuje britanski istoričar, pokazalo da je Tito bio “previše jak“.
“Moje je mišljenje da su mu saveznici pomogli, ako nikako drugačije, onda tako što su zažmurili na jedno oko kada je trebalo. Nije slučajno živeo u Buenos Ajresu. Ne postoji nijedan dosije o Paveliću u britanskim arhivima. Ne želim da kažem da je baš to što taj dosije ne postoji neki dokaz, ali sve miriše na neki dogovor”, objašnjava Volters, koji je neslužbenu potvrdu ovakvih teza dobio i od penzionisanih britanskih obaveštajaca. Oni su mu rekli da se, na neki način, podrzumevalo da je Pavelić pod njihovom zaštitom.
Koliko je Zapad malo zanimalo otkrivanje zlikovaca, pokazuje i podatak da je u Argentini ime supruge Jozefa Mengelea bilo u telefonskom imeniku, a da niko nikada nije pokušao da pozove taj broj. Mengele je mirno proživeo život u egzilu iako je, sigurno, skrivio smrt više od pola miliona ljudi, koliko ih je poslao u Aušvic.
(MONDO)
Istorijska dominacija Crvene zvezde u Ligi šampiona, 5:1! Štutgart razbijen na Marakani, pobeda za sva vremena!
"Poslao bih mu poruku, zbog tebe je Zvezda pobedila 5:1": Vladan Milojević žestoko prozvao Zdravka Kuzmanovića!
"Aranđelovački bunkeraš" bacio petardu na Nemce: Daj igrače Milojeviću, pa ćeš da vidiš šta je fudbal!
Mondo ukrštenica za 28. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ko je osumnjičeni za ubistvo mladića (17) u Leskovcu: Selo ga se plašilo, tukao devojku, policija mu pretresala kuću