Haški tribunal odlučio je da bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću nametne branioca.
Haški tribunal odlučio je u četvrtak da bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću postavi branioca zbog opstruiranja suđenja, a nastavak procesa zakazao je za 1. mart.
Ovom odlukom, sudsko veće, međutim, Karadžiću nije oduzelo pravo da se zastupa sam, ali ga je upozorilo da će ono to učiniti ako u martu ne dođe u sudnicu na nastavak procesa ili ako bude na drugi način bude ometao postupak.
Iz odluke proizlazi da će postavljeni branilac preuzeti potpuno zastupanje Karadžića samo ako optuženi u martu odbije da učestvuje u suđenju.
Veće je naložilo sudskom sekretarijatu da odmah nađe i postavi branioca Karadžiću.
Ocenjujući da je Karadžić odbijanjem da se pojavi u sudnici, ne samo opstruirao, nego i "zaustavio" proces započet 26. oktobra, i da mu je to "očigledno bio i cilj", sudsko veće je naglasilo da je postavljanje branioca "u interesu pravde".
Sudije su naznačile da će Karadžić, bez obzira na odluku o postavljanju branioca, moći da "nastavi da se zastupa sam i priprema za suđenje, uključujući bavljenje svakodnevnim pitanjima koja mogu biti pokrenuta, poput ulaganja podnesaka i odgovora tužilaštvu".
Prema odluci, odlaganje nastavka suđenja do marta je neophodno da bi se nametnuti branilac pripremio za proces. U tu svrhu, sudije su braniocu, koji će tek biti imenovan, "odobrile tri i po meseca".
Pretresno veće je pozvalo Karadžića da "u potpunosti sarađuje i o svojoj odbrani razgovara sa postavljenim braniocem".
Karadžić je odbio da prisustvuje početku suđenja i uvodnoj reči optužbe, završenoj u utorak, tvrdeći da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
Za dodatne pripreme on je tražio još 10 meseci što su odbili i pretresno i apelaciono veće suda.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-95. godine.
(Beta)
Ovom odlukom, sudsko veće, međutim, Karadžiću nije oduzelo pravo da se zastupa sam, ali ga je upozorilo da će ono to učiniti ako u martu ne dođe u sudnicu na nastavak procesa ili ako bude na drugi način bude ometao postupak.
Iz odluke proizlazi da će postavljeni branilac preuzeti potpuno zastupanje Karadžića samo ako optuženi u martu odbije da učestvuje u suđenju.
Veće je naložilo sudskom sekretarijatu da odmah nađe i postavi branioca Karadžiću.
Ocenjujući da je Karadžić odbijanjem da se pojavi u sudnici, ne samo opstruirao, nego i "zaustavio" proces započet 26. oktobra, i da mu je to "očigledno bio i cilj", sudsko veće je naglasilo da je postavljanje branioca "u interesu pravde".
Sudije su naznačile da će Karadžić, bez obzira na odluku o postavljanju branioca, moći da "nastavi da se zastupa sam i priprema za suđenje, uključujući bavljenje svakodnevnim pitanjima koja mogu biti pokrenuta, poput ulaganja podnesaka i odgovora tužilaštvu".
Prema odluci, odlaganje nastavka suđenja do marta je neophodno da bi se nametnuti branilac pripremio za proces. U tu svrhu, sudije su braniocu, koji će tek biti imenovan, "odobrile tri i po meseca".
Pretresno veće je pozvalo Karadžića da "u potpunosti sarađuje i o svojoj odbrani razgovara sa postavljenim braniocem".
Karadžić je odbio da prisustvuje početku suđenja i uvodnoj reči optužbe, završenoj u utorak, tvrdeći da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
Za dodatne pripreme on je tražio još 10 meseci što su odbili i pretresno i apelaciono veće suda.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-95. godine.
(Beta)
