Skupština Republike Srpske u utorak uveče je većinom glasova izabrala novu vladu sa premijerom Miloradom Dodikom na čelu.
Skupština Republike Srpske u utorak uveče je većinom glasova izabrala novu vladu sa premijerom Miloradom Dodikom na čelu.
Za izbor nove vlade RS glasalo je 45 poslanika dok ih je osam bilo protiv. Prethodno su izbor Dodika za premijera podržala 46 poslanika, pet ih je bilo protiv, a tri su se suzdržala od glasanja.
Pre glasanja o izboru nove vlade poslanici Srpske demokratske stranke napustili su sednicu pošto im predsednik parlamenta Dušan Stojičić nije dozvolio da repliciraju na završnu reč mandatar Milorada Dodika, navodeći da prema skupštinskom poslovniku nakon završene rasprave nisu moguće replike.
Izbor nove vlade podržali su poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Partije demokratkog progresa, Demokratskog narodnog saveza, Demokratske stranke Srpske, Stranke demokratske akcije, Stranke za BiH, Nove hrvatske inicijative, Penzionerske stranke RS, kao i nezavisni poslanici Milosava Jakovljević i Radovan Bobić.
Protiv izbora Dodikovog kabineta glasali su poslanici Kluba centra, Srpske radikalne stranke RS, Srpske radikalne stranke "Dr Vojislav Šešelj" i Socijaldemokratske partije BiH.
Prethodnoj vladi premijera Pere Bukejlovića iz SDS parlament je izglasao nepoverenje sredinom januara.
Vlada RS prema ranije usvojenim ustavnim promenama ima jasno definisanu nacionalnu strukturu prema kojoj od 16 ministarstava osam pripada Srbima, pet Bošnjacima, dok tri ministra moraju da budu Hrvati.
Nakon izbora, premijer Dodik i članovi njegovog kabineta položili su svečanu zakletvu.
Ministar finansija u Dodikovoj vladi je Aleksandar Džombić, ministar policije Stanislav Čadjo, ministar pravde Omer Višić, ministar lokalne uprave i samouprave je Nebojša Radmanović, dok je Jasna Brkkić ministar za ekonomske odnose i koordinaciju sa inostranstvom.
Na čelu ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite sada je Boško Tomić, dok će Predrag Gluhaković u narednom periodu biti na čelu Ministarstva trgovine i turizma, a na čelu Ministarstva privrede, energetike i razvoja Milan Jelić.
Ministar saobraćaja i veza je Nedeljko Čubrilović, Slaven Pekić ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na mesto ministra za prostorno uredjenje, gradjevinarstvo i ekologiju došla je Fatima Fatibegović, dok je ministar prosvete i kulture Anton Kasipović.
Na čelu Ministarstva za izbeglice i raseljena lica postavljen je Omer Branković, Ranko Škrbić je ministar zdravlja i socijalne zaštite, ministar nauke i tehnologije je Bakir Ajanović, dok je ministar bez portfelja Branislav Borenović.
Podnoseći ekspoze pred poslanicima u Skupštini RS, Dodik je rekao da je RS trajna kategorija u okviru BiH, koja mora biti politički i ekonomski stabilna.
On je kao prioritetan zadatak nove Vlade RS naveo jačanje institucija, vraćanje poverenja gradjana u vlasti i potvrda spremnosti institucija da se "odupru ekonomskom, socijalnom i duhovnom nasilju".
Ocenjujući da je RS trenutno u dubokoj ekonomskoj, političkoj i moralnoj krizi, on je istakao da je cilj nove vlade da RS "postane zemlja bogatih ljudi", dodajući da će prvenstveno raditi na postizanju "veće socijalne pravde, zaštiti socijalno ugroženih kategorija stanovništva i više solidarnosti".
Dodik je rekao da će jedan od prioriteta njegovog kabineta biti stvaranje institucionalnog okvira za borbu protiv organizovanog kriminala, najavljujući da će raditi na uspostavljanju specijalnog tužilaštva i specijalnog odeljenja suda za borbu protiv kriminala.
"Želimo povećati plate policajcima koji hoće da štite gradjane i zakon, ali želimo oduzeti značke i uniforme onima koji su se uhvatili u kolo kriminala i korupcije", kazao je budući premijer RS.
Prema njegovim rečima, "država se može braniti protiv kriminala sve dok kriminal ne udje u policiju i kontrolne organe".
Ocenjujući da je kriminal taj koji "uništava sadašnjost i budućnost RS", Dodik je naglasio da kriminal "mora biti suzbijen i pobedjen", dodajući da borba protiv te pojave počinje "od političke volje, preko policije do efikasnog sudstva".
U svom ekspozeu Dodik je istakao da će dosta pažnje posvetiti ekonomskom razvoju RS, najavljujući osnivanje Razvojno-investicione banke RS.
On je, takodje, najavio reviziju procesa privatizacije, suzbijanje rada na crno, poboljšanje stanja u poljoprivredi, a posebnu pažnju, kako je naglasio, posvetiće unapredjenju stanja u obrazovanju, položaja mladih i penzionera.
Dodik je naveo da je saradnja sa Haškim tribunalom obaveza i da od toga neće bežati, ali i da će u rešavanju tog pitanja tražiti veću saradnju sa zajedničkim institucijama BiH.
Dodik je rodjen je 12. marta 1959. godine u Laktašima, kod Banja Luke. Završio je Srednju poljoprivrednu školu u Banjaluci, a Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Za predsednika Izvršnog odbora SO Laktaši izabran je 1985, kada je sa 26. godina bio najmladji predsednik opštinske vlade u bivšoj Jugoslaviji. U medjuvremenu je započeo sopstveni biznis, a pred rat u BiH postao je vlasnik preduzeća "Igokea", u čijem su sastavu radili jedna robna kuća i jedna mala fabrika nameštaja.
Kao kandidat Saveza reformskih snaga, političke partije poslednjeg premijera bivše Jugoslavije, reformski orijentisanog Ante Markovića, Dodik je 1990. ušao u prvi višestranački parlament BiH. Parlament je napustio zajedno sa većinom srpskih poslanika, 9. januara 1992, kada je formirana Skupština srpskog naroda u BiH, kasnije Narodna skupština RS.
Dve godine kasnije postao je opozicija vladajućoj Srpskoj demokratskoj stranci. Otvoreno se zalagao za prihvatanje mirovnog plana Kontakt grupe, a zatim i za formiranje prve institucionalne opozicije u Skupštini, Kluba nezavisnih poslanika. U martu 1996. osnovao je Stranku nezavisnih socijaldemokrata RS čiji je predsednik.
U Alternativnom Ministarskom vijeću BiH (vlada u senci), Dodik je bio ministar za razvoj.
SNSD je bila članica Koordinacionog odbora opozicije RS za pružanje podrške odlukama predsednice RS Biljane Plavšić, u vreme kada je ona došla u otvoren sukob sa vlastima sa Pala. Na mitinzima podrške predsednici Plavšić u RS Dodik je bio jedan od najaktivnijih političara.
Na lokalnim izborima u BiH, održanim septembra 1997, Dodikova stranka je samostalno pobedila u mestima Laktaši i Srbac. U Laktašima, gde je pre rata u BiH bio opštinski premijer, Dodik je ponovo izabran na to mesto.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u RS, u novembru 1997, Dodik je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini RS. Kada je januara 1998. postao premijer RS, istupio je iz Alternativnog ministarskog vijeća BiH.
Skupština RS je 7. septembra 2000. izglasala nepoverenje Dodikovoj vladi. Za novog premijera izabran je Mladen Ivanić. U avgustu 2002. Dodikovoj SNSD pristupila je Nova Radnička partija Vinka Djuragića.
Na parlamentarnim izborima u RS oktobra 2002. SNSD je osvojila 19 poslaničkih mandata i bila najveća opoziciona stranka u RS.
U decembru 2004. okružno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dodika za zloupotrebu službenog položaja u vreme dok je bio predsednik Vlade RS. Svih optužbi oslobodjen je u oktobru 2005.
Posle izglasavanja nepoverenja Vladi RS na čelu sa premijerom Perom Bukejlovićem 26. januara 2006, Dodik je dobio mandat za sastav nove vlade.
Dodik je oženjen Snežanom, sa kojom ima kćerku Goricu i sina Igora.(Beta)
Za izbor nove vlade RS glasalo je 45 poslanika dok ih je osam bilo protiv. Prethodno su izbor Dodika za premijera podržala 46 poslanika, pet ih je bilo protiv, a tri su se suzdržala od glasanja.
Pre glasanja o izboru nove vlade poslanici Srpske demokratske stranke napustili su sednicu pošto im predsednik parlamenta Dušan Stojičić nije dozvolio da repliciraju na završnu reč mandatar Milorada Dodika, navodeći da prema skupštinskom poslovniku nakon završene rasprave nisu moguće replike.
Izbor nove vlade podržali su poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Partije demokratkog progresa, Demokratskog narodnog saveza, Demokratske stranke Srpske, Stranke demokratske akcije, Stranke za BiH, Nove hrvatske inicijative, Penzionerske stranke RS, kao i nezavisni poslanici Milosava Jakovljević i Radovan Bobić.
Protiv izbora Dodikovog kabineta glasali su poslanici Kluba centra, Srpske radikalne stranke RS, Srpske radikalne stranke "Dr Vojislav Šešelj" i Socijaldemokratske partije BiH.
Prethodnoj vladi premijera Pere Bukejlovića iz SDS parlament je izglasao nepoverenje sredinom januara.
Vlada RS prema ranije usvojenim ustavnim promenama ima jasno definisanu nacionalnu strukturu prema kojoj od 16 ministarstava osam pripada Srbima, pet Bošnjacima, dok tri ministra moraju da budu Hrvati.
Nakon izbora, premijer Dodik i članovi njegovog kabineta položili su svečanu zakletvu.
Ministar finansija u Dodikovoj vladi je Aleksandar Džombić, ministar policije Stanislav Čadjo, ministar pravde Omer Višić, ministar lokalne uprave i samouprave je Nebojša Radmanović, dok je Jasna Brkkić ministar za ekonomske odnose i koordinaciju sa inostranstvom.
Na čelu ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite sada je Boško Tomić, dok će Predrag Gluhaković u narednom periodu biti na čelu Ministarstva trgovine i turizma, a na čelu Ministarstva privrede, energetike i razvoja Milan Jelić.
Ministar saobraćaja i veza je Nedeljko Čubrilović, Slaven Pekić ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na mesto ministra za prostorno uredjenje, gradjevinarstvo i ekologiju došla je Fatima Fatibegović, dok je ministar prosvete i kulture Anton Kasipović.
Na čelu Ministarstva za izbeglice i raseljena lica postavljen je Omer Branković, Ranko Škrbić je ministar zdravlja i socijalne zaštite, ministar nauke i tehnologije je Bakir Ajanović, dok je ministar bez portfelja Branislav Borenović.
Podnoseći ekspoze pred poslanicima u Skupštini RS, Dodik je rekao da je RS trajna kategorija u okviru BiH, koja mora biti politički i ekonomski stabilna.
On je kao prioritetan zadatak nove Vlade RS naveo jačanje institucija, vraćanje poverenja gradjana u vlasti i potvrda spremnosti institucija da se "odupru ekonomskom, socijalnom i duhovnom nasilju".
Ocenjujući da je RS trenutno u dubokoj ekonomskoj, političkoj i moralnoj krizi, on je istakao da je cilj nove vlade da RS "postane zemlja bogatih ljudi", dodajući da će prvenstveno raditi na postizanju "veće socijalne pravde, zaštiti socijalno ugroženih kategorija stanovništva i više solidarnosti".
Dodik je rekao da će jedan od prioriteta njegovog kabineta biti stvaranje institucionalnog okvira za borbu protiv organizovanog kriminala, najavljujući da će raditi na uspostavljanju specijalnog tužilaštva i specijalnog odeljenja suda za borbu protiv kriminala.
"Želimo povećati plate policajcima koji hoće da štite gradjane i zakon, ali želimo oduzeti značke i uniforme onima koji su se uhvatili u kolo kriminala i korupcije", kazao je budući premijer RS.
Prema njegovim rečima, "država se može braniti protiv kriminala sve dok kriminal ne udje u policiju i kontrolne organe".
Ocenjujući da je kriminal taj koji "uništava sadašnjost i budućnost RS", Dodik je naglasio da kriminal "mora biti suzbijen i pobedjen", dodajući da borba protiv te pojave počinje "od političke volje, preko policije do efikasnog sudstva".
U svom ekspozeu Dodik je istakao da će dosta pažnje posvetiti ekonomskom razvoju RS, najavljujući osnivanje Razvojno-investicione banke RS.
On je, takodje, najavio reviziju procesa privatizacije, suzbijanje rada na crno, poboljšanje stanja u poljoprivredi, a posebnu pažnju, kako je naglasio, posvetiće unapredjenju stanja u obrazovanju, položaja mladih i penzionera.
Dodik je naveo da je saradnja sa Haškim tribunalom obaveza i da od toga neće bežati, ali i da će u rešavanju tog pitanja tražiti veću saradnju sa zajedničkim institucijama BiH.
Biografija premijera Milorada Dodika
Milorad Dodik, koji je u utorak uveče izabran za premijera Republike Srpske, već je obavljao tu dužnost od januara 1998. do septembra 2000.Dodik je rodjen je 12. marta 1959. godine u Laktašima, kod Banja Luke. Završio je Srednju poljoprivrednu školu u Banjaluci, a Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Za predsednika Izvršnog odbora SO Laktaši izabran je 1985, kada je sa 26. godina bio najmladji predsednik opštinske vlade u bivšoj Jugoslaviji. U medjuvremenu je započeo sopstveni biznis, a pred rat u BiH postao je vlasnik preduzeća "Igokea", u čijem su sastavu radili jedna robna kuća i jedna mala fabrika nameštaja.
Kao kandidat Saveza reformskih snaga, političke partije poslednjeg premijera bivše Jugoslavije, reformski orijentisanog Ante Markovića, Dodik je 1990. ušao u prvi višestranački parlament BiH. Parlament je napustio zajedno sa većinom srpskih poslanika, 9. januara 1992, kada je formirana Skupština srpskog naroda u BiH, kasnije Narodna skupština RS.
Dve godine kasnije postao je opozicija vladajućoj Srpskoj demokratskoj stranci. Otvoreno se zalagao za prihvatanje mirovnog plana Kontakt grupe, a zatim i za formiranje prve institucionalne opozicije u Skupštini, Kluba nezavisnih poslanika. U martu 1996. osnovao je Stranku nezavisnih socijaldemokrata RS čiji je predsednik.
U Alternativnom Ministarskom vijeću BiH (vlada u senci), Dodik je bio ministar za razvoj.
SNSD je bila članica Koordinacionog odbora opozicije RS za pružanje podrške odlukama predsednice RS Biljane Plavšić, u vreme kada je ona došla u otvoren sukob sa vlastima sa Pala. Na mitinzima podrške predsednici Plavšić u RS Dodik je bio jedan od najaktivnijih političara.
Na lokalnim izborima u BiH, održanim septembra 1997, Dodikova stranka je samostalno pobedila u mestima Laktaši i Srbac. U Laktašima, gde je pre rata u BiH bio opštinski premijer, Dodik je ponovo izabran na to mesto.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u RS, u novembru 1997, Dodik je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini RS. Kada je januara 1998. postao premijer RS, istupio je iz Alternativnog ministarskog vijeća BiH.
Skupština RS je 7. septembra 2000. izglasala nepoverenje Dodikovoj vladi. Za novog premijera izabran je Mladen Ivanić. U avgustu 2002. Dodikovoj SNSD pristupila je Nova Radnička partija Vinka Djuragića.
Na parlamentarnim izborima u RS oktobra 2002. SNSD je osvojila 19 poslaničkih mandata i bila najveća opoziciona stranka u RS.
U decembru 2004. okružno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dodika za zloupotrebu službenog položaja u vreme dok je bio predsednik Vlade RS. Svih optužbi oslobodjen je u oktobru 2005.
Posle izglasavanja nepoverenja Vladi RS na čelu sa premijerom Perom Bukejlovićem 26. januara 2006, Dodik je dobio mandat za sastav nove vlade.
Dodik je oženjen Snežanom, sa kojom ima kćerku Goricu i sina Igora.(Beta)
