Pravni savetnici Radovana Karadžića ne rade zato što im Haški tribunal duguje novac za već obavljeni posao.
Pravni savetnici Radovana Karadžića ne rade zato što im Haški tribunal duguje novac za već obavljeni posao, rekao je za Betu član tog tima Marko Sladojević.
Sladojević je izjavio da zbog toga ne zna da li će Karadžić, u roku koji ističe sutra, zatražiti dozvolu da se žali na nedavnu odluku Tribunala da mu postavi branioca.
Osmorica Karadžićevih saradnika tvrde da im Tribunal duguje naknadu za više od 3.000 sati rada koji su obavili od avgusta prošle godine, kada ih je sud zvanično postavio, precizirao je Sladojević. Prema njegovim rečima, služba za pravnu pomoć Tribunala prihvatila je da pravnim savetnicima i pomoćnicima Karadžića plati za 500 sati obavljenog posla.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH, počelo je 26. oktobra.
Karadžić je odbio da prisustvuje uvodnoj reči tužilaštva, tvrdeći da mu Tribunal nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je 5. novembra da Karadžiću postavi branioca, ali i da mu ne oduzme pravo da se brani sam. Istovremeno, sudije su proces odložile do 1. marta iduće godine, dajući braniocu vreme da se pripremi.
Postavljeni branilac preuzeće potpuno zastupanje Karadžića samo ako optuženi odbije da se pojavi u sudnici i na nastavku procesa u martu, proizlazi iz odluke sudija.
Sekretarijat Haškog tribunala još nije objavio ime advokata koji će biti dodeljen kao branilac Karadžiću. Karadžić, ukoliko želi da se žali na tu odluku, mora do sutra zatražiti dozvolu pretresnog veća za ulaganje žalbe.
U pritvoru Haškog tribunala, Karadžić je od 30, jula prošle godine. Vlasti Srbije tvrde da su ga uhapsile u Beogradu 21. jula 2008. Karadžić, nasuprot tome, tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsile 18. jula u Beogradu i tri dana neovlašćeno držale na nepoznatom mestu, pre nego što je izveden pred istražnog sudiju.
(Beta)
Sladojević je izjavio da zbog toga ne zna da li će Karadžić, u roku koji ističe sutra, zatražiti dozvolu da se žali na nedavnu odluku Tribunala da mu postavi branioca.
Osmorica Karadžićevih saradnika tvrde da im Tribunal duguje naknadu za više od 3.000 sati rada koji su obavili od avgusta prošle godine, kada ih je sud zvanično postavio, precizirao je Sladojević. Prema njegovim rečima, služba za pravnu pomoć Tribunala prihvatila je da pravnim savetnicima i pomoćnicima Karadžića plati za 500 sati obavljenog posla.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH, počelo je 26. oktobra.
Karadžić je odbio da prisustvuje uvodnoj reči tužilaštva, tvrdeći da mu Tribunal nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je 5. novembra da Karadžiću postavi branioca, ali i da mu ne oduzme pravo da se brani sam. Istovremeno, sudije su proces odložile do 1. marta iduće godine, dajući braniocu vreme da se pripremi.
Postavljeni branilac preuzeće potpuno zastupanje Karadžića samo ako optuženi odbije da se pojavi u sudnici i na nastavku procesa u martu, proizlazi iz odluke sudija.
Sekretarijat Haškog tribunala još nije objavio ime advokata koji će biti dodeljen kao branilac Karadžiću. Karadžić, ukoliko želi da se žali na tu odluku, mora do sutra zatražiti dozvolu pretresnog veća za ulaganje žalbe.
U pritvoru Haškog tribunala, Karadžić je od 30, jula prošle godine. Vlasti Srbije tvrde da su ga uhapsile u Beogradu 21. jula 2008. Karadžić, nasuprot tome, tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsile 18. jula u Beogradu i tri dana neovlašćeno držale na nepoznatom mestu, pre nego što je izveden pred istražnog sudiju.
(Beta)
