Haški tribunal pravosnažno je osudio penzionisanog generala Vojske RS Dragomira Miloševića na 29 godina zatvora zbog zločina nad civilima u Sarajevu 1994-95, smanjivši mu prvostepenu kaznu.
Haški tribunal pravosnažno je osudio penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Dragomira Miloševića na 29 godina zatvora zbog zločina nad civilima u Sarajevu 1994-95.
Apelaciono veće Tribunala delimično je usvojilo žalbu odbrane i generalu Miloševiću, u kritično vreme komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, smanjilo prvostepenu kaznu od 33 godine zatvora, izrečenu u decembru 2007.
General Milošević (67) je pravosnažnom presudom proglašen krivim po pet tačaka optužnice - za terorisanje stanovništva Sarajeva, ubistva civila i druga nehumana dela tokom kampanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja korpusa pod njegovom komandom 1994-95. godine.
Apelaciono veće je, međutim, Miloševića oslobodilo krivice za granatiranje sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995. u kojem je poginulo 38 civila, kao i za artiljerijski napad na jednu zgradu u Sarajevu, pet dana ranije.
Veće je prihvatilo alibi Miloševića da je od 6. avgusta do 7. septembra 1995. bio na lečenju u Beogradu, a ne na sarajevskom frontu. Nalaz iz prvostepene presude da je Milošević i tokom odsustva komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom, apelaciono veće je poništilo kao nedokazan.
Pri smanjivanju kazne, apelaciono veće je u vidu imalo i da, nasuprot nalazu iz prvostepene presude, nije dokazana van razumne sumnje Miloševićeva krivica za granatiranja buvlje pijace na Baščaršiji, 22. decembra 1994.
Izričući presudu, predsedavajući sudija Fausto Pokar naglasio je da ti nalazi ne menjaju utvrđenu činjenicu da je "celo stanovništvo Sarajeva bilo žrtva terora" kojem ga je podvrgavala VRS, odnosno korpus pod komandom generala Miloševića.
Apelaciono veće utvrdilo je i da nije dokazano da je Milošević učestvovao u planiranju artiljerijskih i snajperskih napada na civile, ali je potvrdilo da je on odgovoran zato što je naređivao granatiranje i zbog toga što nije sprečio, ni kaznio delovanje snajperista. Taj nalaz, kako je napomenuo sudija Pokar, nije bio osnova za smanjivanje kazne.
Pravosnažnom presudom, kako je rekao sudija Pokar, istaknuta je "centralna uloga" generala Miloševića u sprovođenju kampanje nasilja nad civilima u Sarajevu. Milošević je "ne samo tolerisao, nego i održavao" tu kampanju, "ohrabrujući" time svoje potičnjene da čine zločine nad sarajevskim civilima, podvukao je sudija Pokar.
Odbrana generala Miloševića je žalbom tražila da on bude oslobođen, a optužba da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora. Većinu od 12 osnova za žalbu odbrane, kao i celu žalbu tužilaštva, apelaciono veće je odbilo.
General Milošević će, pošto mu je izrečena pravosnažna presuda, uskoro iz pritvora u Hagu biti prebačen na izdržavanje kazne u jednu od evropskih zemalja koje prihvataju osuđenike.
Milošević se dobrovoljno predao Tribunalu 3. decembra 2004. U prvom pojavljivanju pred sudijom, četiri dana kasnije, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen. Suđenje generalu Miloševiću počelo je 11. januara 2007, a tužioci su izvođenje dokaza završili u maju iste godine. Prvostepenu presudu, Tribunal je izrekao 12. decembra 2007.
Prethodnik generala Miloševića na mestu komandanta Sarajevsko-romasnijskog korpusa, general Stanislav Galić, osuđen je pravosnažno pred Tribunalom na doživotni zatvor zbog napada na civile u Sarajevu 1992-94.
(Beta)
Apelaciono veće Tribunala delimično je usvojilo žalbu odbrane i generalu Miloševiću, u kritično vreme komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, smanjilo prvostepenu kaznu od 33 godine zatvora, izrečenu u decembru 2007.
General Milošević (67) je pravosnažnom presudom proglašen krivim po pet tačaka optužnice - za terorisanje stanovništva Sarajeva, ubistva civila i druga nehumana dela tokom kampanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja korpusa pod njegovom komandom 1994-95. godine.
Apelaciono veće je, međutim, Miloševića oslobodilo krivice za granatiranje sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995. u kojem je poginulo 38 civila, kao i za artiljerijski napad na jednu zgradu u Sarajevu, pet dana ranije.
Veće je prihvatilo alibi Miloševića da je od 6. avgusta do 7. septembra 1995. bio na lečenju u Beogradu, a ne na sarajevskom frontu. Nalaz iz prvostepene presude da je Milošević i tokom odsustva komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom, apelaciono veće je poništilo kao nedokazan.
Pri smanjivanju kazne, apelaciono veće je u vidu imalo i da, nasuprot nalazu iz prvostepene presude, nije dokazana van razumne sumnje Miloševićeva krivica za granatiranja buvlje pijace na Baščaršiji, 22. decembra 1994.
Izričući presudu, predsedavajući sudija Fausto Pokar naglasio je da ti nalazi ne menjaju utvrđenu činjenicu da je "celo stanovništvo Sarajeva bilo žrtva terora" kojem ga je podvrgavala VRS, odnosno korpus pod komandom generala Miloševića.
Apelaciono veće utvrdilo je i da nije dokazano da je Milošević učestvovao u planiranju artiljerijskih i snajperskih napada na civile, ali je potvrdilo da je on odgovoran zato što je naređivao granatiranje i zbog toga što nije sprečio, ni kaznio delovanje snajperista. Taj nalaz, kako je napomenuo sudija Pokar, nije bio osnova za smanjivanje kazne.
Pravosnažnom presudom, kako je rekao sudija Pokar, istaknuta je "centralna uloga" generala Miloševića u sprovođenju kampanje nasilja nad civilima u Sarajevu. Milošević je "ne samo tolerisao, nego i održavao" tu kampanju, "ohrabrujući" time svoje potičnjene da čine zločine nad sarajevskim civilima, podvukao je sudija Pokar.
Odbrana generala Miloševića je žalbom tražila da on bude oslobođen, a optužba da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora. Većinu od 12 osnova za žalbu odbrane, kao i celu žalbu tužilaštva, apelaciono veće je odbilo.
General Milošević će, pošto mu je izrečena pravosnažna presuda, uskoro iz pritvora u Hagu biti prebačen na izdržavanje kazne u jednu od evropskih zemalja koje prihvataju osuđenike.
Milošević se dobrovoljno predao Tribunalu 3. decembra 2004. U prvom pojavljivanju pred sudijom, četiri dana kasnije, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen. Suđenje generalu Miloševiću počelo je 11. januara 2007, a tužioci su izvođenje dokaza završili u maju iste godine. Prvostepenu presudu, Tribunal je izrekao 12. decembra 2007.
Prethodnik generala Miloševića na mestu komandanta Sarajevsko-romasnijskog korpusa, general Stanislav Galić, osuđen je pravosnažno pred Tribunalom na doživotni zatvor zbog napada na civile u Sarajevu 1992-94.
(Beta)
