Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske izjavio je u utorak kao svedok odbrane haškog optuženika generala Mladena Markača da američki predsednik Bil Klinton nije dao dozvolu Hrvatskoj za Oluju.
Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Mate Granić izjavio je u utorak kao svedok odbrane haškog optuženika generala Mladena Markača da američki predsednik Bil Klinton nije dao dozvolu Hrvatskoj za Oluju.
Granić je jedan od najvažnijih svedoka odbrane generala Markača optuženog za ratni zločin protiv srpskih civila u vojno-policijskoj akciji Oluja i posle nje, jer je bio potpredsednik vlade Hrvatske, od jula 1991. i ministar spoljnih poslova, od aprila 1993. godine.
On je u utorak govorio o diplomatskim naporima koje je Hrvatska preduzimala kako bi se mirnim putem rešio problem okupiranih područja.
"Problem je bio što pobunjeni Srbi nisu prihvatali nikakvu hrvatsku državu, barem od 1987. bili su izloženi indoktrinaciji iz Beograda. To se reflektovalo na odlazak tih ljudi nakon Oluje", rekao je Granić.
Cilj Hrvatske je bila mirna reintegracija, ali Srbi su odbijali sve predloge, rekao je Granić.
On je opisivao diplomatske pretpostavke operacije Oluja.
Rekao je da se unutar Evropske zajednice nikako nije mogao postići konsenzus o tome šta učiniti kako bi se zaustavio rat u Hrvatskoj i BiH.
Mir je postao moguć tek nakon snažnog angažmana SAD krajem 1993, rekao je Granić.
On je opisao i kako je propala inicijativa za spas Bihaća u novembru 1994. godine.
"Bihać je bio pred padom i Muhamed Šaćirbej, ambasador BiH u UN, pozvao me i zamolio me da Hrvatska pomogne", rekao je Granić.
On je posvedočio da se našao sa ministrom odbrane Gojkom Šuškom i da su se složili da predsedniku Franji Tuđmanu predlože probijanje koridora širokog 20 kilometara prema Bihaću.
Granić je takođe rekao da su hteli da se posavetuju sa američkim ambasadorom u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom.
"On je bio oduševljen idejom, ali rekao je da za mišljenje mora pitati Stejt department", rekao je Granić.
"Sutradan smo otišli do Tuđmana. Predsednik nije bio oduševljen, načelno je prihvatio naše ideje, ali je upozorio da bi to moglo značiti otvaranje cele linije fronta, a Hrvatska tada još nije bila spremna na to."
"Galbrajt je Tuđmana izvestio 16. novembra 1994. godine da će SAD tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti kako bi se pomoglo Bihaću, ali odobrenje za vojnu akciju nije dao", rekao je Granić, prenosi Jutarnji list.
(FoNet)
Granić je jedan od najvažnijih svedoka odbrane generala Markača optuženog za ratni zločin protiv srpskih civila u vojno-policijskoj akciji Oluja i posle nje, jer je bio potpredsednik vlade Hrvatske, od jula 1991. i ministar spoljnih poslova, od aprila 1993. godine.
On je u utorak govorio o diplomatskim naporima koje je Hrvatska preduzimala kako bi se mirnim putem rešio problem okupiranih područja.
"Problem je bio što pobunjeni Srbi nisu prihvatali nikakvu hrvatsku državu, barem od 1987. bili su izloženi indoktrinaciji iz Beograda. To se reflektovalo na odlazak tih ljudi nakon Oluje", rekao je Granić.
Cilj Hrvatske je bila mirna reintegracija, ali Srbi su odbijali sve predloge, rekao je Granić.
On je opisivao diplomatske pretpostavke operacije Oluja.
Rekao je da se unutar Evropske zajednice nikako nije mogao postići konsenzus o tome šta učiniti kako bi se zaustavio rat u Hrvatskoj i BiH.
Mir je postao moguć tek nakon snažnog angažmana SAD krajem 1993, rekao je Granić.
On je opisao i kako je propala inicijativa za spas Bihaća u novembru 1994. godine.
"Bihać je bio pred padom i Muhamed Šaćirbej, ambasador BiH u UN, pozvao me i zamolio me da Hrvatska pomogne", rekao je Granić.
On je posvedočio da se našao sa ministrom odbrane Gojkom Šuškom i da su se složili da predsedniku Franji Tuđmanu predlože probijanje koridora širokog 20 kilometara prema Bihaću.
Granić je takođe rekao da su hteli da se posavetuju sa američkim ambasadorom u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom.
"On je bio oduševljen idejom, ali rekao je da za mišljenje mora pitati Stejt department", rekao je Granić.
"Sutradan smo otišli do Tuđmana. Predsednik nije bio oduševljen, načelno je prihvatio naše ideje, ali je upozorio da bi to moglo značiti otvaranje cele linije fronta, a Hrvatska tada još nije bila spremna na to."
"Galbrajt je Tuđmana izvestio 16. novembra 1994. godine da će SAD tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti kako bi se pomoglo Bihaću, ali odobrenje za vojnu akciju nije dao", rekao je Granić, prenosi Jutarnji list.
(FoNet)
