Tužilaštvo Tribunala usprotivilo se zahtevu odbrane za ponovno razmatranje pravosnažne presude Veselinu Šljivančaninu, navodeći da ne postoje izuzetne okolnosti koje bi to opravdavale.
Tužilaštvo Haškog tribunala usprotivilo se zahtevu odbrane za ponovno razmatranje pravosnažne presude Veselinu Šljivančaninu, navodeći da ne postoje izuzetne okolnosti koje bi to opravdavale.
Tužioci su stoga zatražili da žalbeno veće Tribunala odbaci zahtev Šljivančaninove odbrane.
Tribunal je Šljivančanina, oficira bivše JNA, pravosnažno osudio na 17 godina zatvora, proglasivši ga u žalbenom postupku krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je da ta presuda bude ponovo razmotrena, tvrdeći da je žalbeno veće "nezakonito"preinačilo prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin bio osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja mučenja zarobljenika na Ovčari.
U danas objavljenom odgovoru na taj zahtev odbrane, haško tužilaštvo je ocenilo da nisu ispunjeni uslovi za vanredno razmatranje pravosnažne presude.
"Presuda kojom je Šljivančanin proglašen krivim za pomaganje ubistva zarobljenika je konačna i ne može biti predmet ponovnog razmatranja. Sva pitanja koja pokreće odbrana su pomno razmotrena tokom suđenja i žalbenog postupka. Uopštene tvrdnje Šljivančaninove odbrane su pokušaj da se stvori još jedan stepen odlučivanja, što nije dozvoljeno Statutom i pravilnikom Tribunala", piše u podnesku tužilaštva.
Optužba tvrdi i da Šljivančanin nije dokazao da je žalbeno veće pocinilo očiglednu grešku, ni pravdu sprovelo na pogrešan način, što je uslov za njeno ponovno razmatranje.
Odluku o zahtevu odbrane Šljivančanina doneće žalbeno veće koje mu je izreklo pravosnažnu presudu, a za donošenje te odluke ne postoji rok.
U vreme zločina na Ovčari, major Šljivančanin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, čiji je komandant bio pukovnik Mile Mrkšić. Mrkšića je Tribunal pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva i mučenja na Ovčari.
(Beta)
Tužioci su stoga zatražili da žalbeno veće Tribunala odbaci zahtev Šljivančaninove odbrane.
Tribunal je Šljivančanina, oficira bivše JNA, pravosnažno osudio na 17 godina zatvora, proglasivši ga u žalbenom postupku krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je da ta presuda bude ponovo razmotrena, tvrdeći da je žalbeno veće "nezakonito"preinačilo prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin bio osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja mučenja zarobljenika na Ovčari.
U danas objavljenom odgovoru na taj zahtev odbrane, haško tužilaštvo je ocenilo da nisu ispunjeni uslovi za vanredno razmatranje pravosnažne presude.
"Presuda kojom je Šljivančanin proglašen krivim za pomaganje ubistva zarobljenika je konačna i ne može biti predmet ponovnog razmatranja. Sva pitanja koja pokreće odbrana su pomno razmotrena tokom suđenja i žalbenog postupka. Uopštene tvrdnje Šljivančaninove odbrane su pokušaj da se stvori još jedan stepen odlučivanja, što nije dozvoljeno Statutom i pravilnikom Tribunala", piše u podnesku tužilaštva.
Optužba tvrdi i da Šljivančanin nije dokazao da je žalbeno veće pocinilo očiglednu grešku, ni pravdu sprovelo na pogrešan način, što je uslov za njeno ponovno razmatranje.
Odluku o zahtevu odbrane Šljivančanina doneće žalbeno veće koje mu je izreklo pravosnažnu presudu, a za donošenje te odluke ne postoji rok.
U vreme zločina na Ovčari, major Šljivančanin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, čiji je komandant bio pukovnik Mile Mrkšić. Mrkšića je Tribunal pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva i mučenja na Ovčari.
(Beta)
