Karl Bilt i Oli Ren zatražili su u Evropskom parlamentu da vrata za članstvo u EU ostanu otvorena za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od veoma uspešne politike proširenja.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt i evropski komesar za proširenje Oli Ren zatražili su u Evropskom parlamentu u sredu da vrata za članstvo u Evropskoj uniji ostanu otvorena za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike proširenja koja se do sada pokazala kao veoma uspešna.
"Proširenje se pokazalo kao najuspešnija politika od svih poduhvata koje je do sada preduzela EU. Čak i ovo reći predstavlja izvesno potcenjivanje tog uspeha", rekao je Bilt predstavljajući evropskim parlamentarcima u Strazburu strategiju proširenja koju je izradila Evropska komisija.
"Nakon poslednjeg velikog proširenja koje nam je donelo oko stotinu miliona stanovnika, koncentrisani smo na zemlje Jugoistočne Evrope. Njihovo priključenje Uniji neće biti ni brzo ni lako. Problemi su dobro poznati. Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih proporcija koja bi proganjala našu uniju veoma dugo", rekao je on. U tom slučaju, dodao je, "otvorila bi se druga vrata koja bi zemlje regiona odvele pravcem koji bi bio jako loš".
Bilt je ocenio da je predstojeće ukidanje viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije "veliki korak napred" i izrazio očekivanje da će Albanija i Bosna i Hercegovina uspeti da nadoknade svoje sadašnje kašnjenje.
"Srbija je napravila veliki napredak jednostrano primenjujući Prelazni trgovinski sporazum i očekujemo pozitivan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Bilt.
"Ne verujem da smo okončali izgradnju Evrope. Moramo nastaviti da je gradimo i proširujemo. To je od ključnog interesa i za njih (zemlje koje žele čalnstvo) i za nas (EU)", zaključio je Bilt.
Evropski komesar za proširenje, Oli Ren, izjavio je da će stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma omogućiti nastavak procesa proširenja Unije i da bi, ukoliko bi se sa proširenjem stalo, to "ugrozilo kredibilitet EU kao globalnog igrača".
On je ukazao da su sve države koje žele članstvo, "uprkos krizi, nastavili da prate put evropskih integracija".
Govoreći o konkretnoj situaciji za svaku zemlju, Ren je rekao da je Hrvatska otišla najdalje i da se ona približava cilju, ali da Zagreb sada mora da intenzivira reforme, pre svega u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima "u Srbiji je bilo dobrih vesti", a Beograd je "demonstrirao odlučnost u evropskim integracijama i to ne samo jednostranim sprovođenjem Prelaznog trgovinskog sporazuma".
"Treba odblokirati sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Vreme je da Srbija krene dalje", rekao je Ren.
Ren je rekao i da je Makedonija napravila ubedljiv napredak, dok BiH "ima ozbiljne probleme, pre svega zbog svoje ratne prošlosti", ali je napomenuo da za Sarajevo ne sme biti nikakvih popusta.
"Nadam se da će bosanski lideri biti na nivou zadatka i postići dogovor. EU i SAD su angažovani u tome, jer želimo da Bosna uspe i verujemo da može", dodao je Ren.
Prema njegovim rečima, Turska jeste ostvarila napredak, ali je pred njom još dugačak put do članstva u Uniji.
"Pre pet godina ne bih bio optimista ni kada je u pitanju vizna liberalizacija za te zemlje, a sada smo toliko blizu tome da san pretvorimo u realnost. Hajde da evropski san građana Zapadnog Balkana ostavimo u životu i omogućimo mu da u budućnosti postane stvarnost", zaključio je Ren.
Italijanski poslanik Gabriele Albertini, koji stoji iza rezolucije Spoljnopolitičkog odbora parlamenta o proširenju, o kojoj u četvrtak treba da se glasa, izjavio je da je "jasno je da je evropski projekat još uvek privlačan".
"Tekst rezolucije je jasan u tome da zemlje koje žele da se priključe EU moraju biti ozbiljne u svojim naporima, moraju poštovati evropske kriterijume", rekao je on.
U toj rezoluciji se traži od Saveta ministara EU da "bez odlaganja" ratifikuje sporazum sa Srbijom.
"Sa zadovoljstvom se konstatuje napredak koji je postigla Srbija, posebno u jednostranom sprovođenju Prelaznog sporazuma. Smatramo da takvo jednostrano sprovođenje, uprkos finansijskoj krizi, pokazuje predanost zemlje na putu evropskih integracija. Zbog toga pozivamo Savet da bez odlaganja donese odluku o ratifikaciji Prelaznog sporazuma. Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim sudom", navodi se u rezoluciji.
(Tanjug)
"Proširenje se pokazalo kao najuspešnija politika od svih poduhvata koje je do sada preduzela EU. Čak i ovo reći predstavlja izvesno potcenjivanje tog uspeha", rekao je Bilt predstavljajući evropskim parlamentarcima u Strazburu strategiju proširenja koju je izradila Evropska komisija.
"Nakon poslednjeg velikog proširenja koje nam je donelo oko stotinu miliona stanovnika, koncentrisani smo na zemlje Jugoistočne Evrope. Njihovo priključenje Uniji neće biti ni brzo ni lako. Problemi su dobro poznati. Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih proporcija koja bi proganjala našu uniju veoma dugo", rekao je on. U tom slučaju, dodao je, "otvorila bi se druga vrata koja bi zemlje regiona odvele pravcem koji bi bio jako loš".
Bilt je ocenio da je predstojeće ukidanje viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije "veliki korak napred" i izrazio očekivanje da će Albanija i Bosna i Hercegovina uspeti da nadoknade svoje sadašnje kašnjenje.
"Srbija je napravila veliki napredak jednostrano primenjujući Prelazni trgovinski sporazum i očekujemo pozitivan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Bilt.
"Ne verujem da smo okončali izgradnju Evrope. Moramo nastaviti da je gradimo i proširujemo. To je od ključnog interesa i za njih (zemlje koje žele čalnstvo) i za nas (EU)", zaključio je Bilt.
Evropski komesar za proširenje, Oli Ren, izjavio je da će stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma omogućiti nastavak procesa proširenja Unije i da bi, ukoliko bi se sa proširenjem stalo, to "ugrozilo kredibilitet EU kao globalnog igrača".
On je ukazao da su sve države koje žele članstvo, "uprkos krizi, nastavili da prate put evropskih integracija".
Govoreći o konkretnoj situaciji za svaku zemlju, Ren je rekao da je Hrvatska otišla najdalje i da se ona približava cilju, ali da Zagreb sada mora da intenzivira reforme, pre svega u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima "u Srbiji je bilo dobrih vesti", a Beograd je "demonstrirao odlučnost u evropskim integracijama i to ne samo jednostranim sprovođenjem Prelaznog trgovinskog sporazuma".
"Treba odblokirati sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Vreme je da Srbija krene dalje", rekao je Ren.
Ren je rekao i da je Makedonija napravila ubedljiv napredak, dok BiH "ima ozbiljne probleme, pre svega zbog svoje ratne prošlosti", ali je napomenuo da za Sarajevo ne sme biti nikakvih popusta.
"Nadam se da će bosanski lideri biti na nivou zadatka i postići dogovor. EU i SAD su angažovani u tome, jer želimo da Bosna uspe i verujemo da može", dodao je Ren.
Prema njegovim rečima, Turska jeste ostvarila napredak, ali je pred njom još dugačak put do članstva u Uniji.
"Pre pet godina ne bih bio optimista ni kada je u pitanju vizna liberalizacija za te zemlje, a sada smo toliko blizu tome da san pretvorimo u realnost. Hajde da evropski san građana Zapadnog Balkana ostavimo u životu i omogućimo mu da u budućnosti postane stvarnost", zaključio je Ren.
Italijanski poslanik Gabriele Albertini, koji stoji iza rezolucije Spoljnopolitičkog odbora parlamenta o proširenju, o kojoj u četvrtak treba da se glasa, izjavio je da je "jasno je da je evropski projekat još uvek privlačan".
"Tekst rezolucije je jasan u tome da zemlje koje žele da se priključe EU moraju biti ozbiljne u svojim naporima, moraju poštovati evropske kriterijume", rekao je on.
U toj rezoluciji se traži od Saveta ministara EU da "bez odlaganja" ratifikuje sporazum sa Srbijom.
"Sa zadovoljstvom se konstatuje napredak koji je postigla Srbija, posebno u jednostranom sprovođenju Prelaznog sporazuma. Smatramo da takvo jednostrano sprovođenje, uprkos finansijskoj krizi, pokazuje predanost zemlje na putu evropskih integracija. Zbog toga pozivamo Savet da bez odlaganja donese odluku o ratifikaciji Prelaznog sporazuma. Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim sudom", navodi se u rezoluciji.
(Tanjug)
