Današnji dan je skoro šest decenija slavljen kao Dan Republike, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je, odlukom Veha građana Savezne skupštine, ukinut kao državni praznik u nekadašnjoj SFRJ
Popularni Dan Republike, koji se u nekadašnoj Jugoslaviji praznovao decenijama, u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama, danas obeležavaju samo jugo-nostalgičari.
Današnji dan je skoro šest decenija slavljen kao Dan Republike, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je, odlukom Veha građana Savezne skupštine, ukinut kao državni praznik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Dan Republike se decenijama proslavljao dva neradna dana, 29. i 30. novembra, a svečane akademije bile su organizovane u glavnim gradovima republika bivše SFRJ.
U Srbiji je taj praznik poslednji put obeležen 2001. godine, a kao Dan državnosti praznuje se Sretenje, 15. februara, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.
Zvanično se Dan Republike ne obeležava ni u drugim državama nastalim raspadom SFRJ.
Vlasti na celom prostoru nekadašnje SFRJ po pravilu ignorišu taj datum, a pažnju medija održavaju uglavnom egzotični skupovi, po pravilu vremešnih "jugonostalgičara" ili pak, stranaka sa imenom bivše velike domovine u svom nazivu i zanemarivim značajem na političkoj sceni.
Plotuni, nagrade AVNOJ-a i pionirske marame ostali su deo istorije, kojeg mnogi ne vole da se sećaju.
Samog praznovanja nismo se rado odricali. Poslednji put 29. novembar obeležen je u Srbiji 2001. godine, ali jedino kao neradni dan, pošto se godinama čekalo na izmenu zakona o državnim praznicima.
Već iduće godine, tadašnja savezna skupština ga je i zvanično ukinula, ali se i za to čekala sredina novembra 2002.
Crna Gora je krajem 1990-ih godina prestala da obeležava 29. novembar, još dok je bila u državnoj zajednici sa Srbijom.
U Sloveniji su praznici, poput 29. novembra, "izbrisani" čim se "dežela", i to prva, odvojila od nekadašnje SFRJ.
Velika većina Slovenaca veruje da je 1991. godine izabran pravi put i čvrsto brani pripadnost ujedinjenoj Evropi.
Iako u Velenju i dalje opstaje veliki spomenik "najvećem sinu Jugoslavije", a jedna ulica u Ljubljani, od nedavno, nosi Titovo ime, u Sloveniji se zvanično slave samo datumi i licnosti koji podsećaju na njenu samostalnost.
U Hrvatskoj, građane bi samo činjenica da ove godine pada u nedelju mogla da podseti na nekadašnji Dan Republike, čije je slavljenje ukinuto 1990. godine.
Elektronski i štampani mediji koji u nedelju izlaze u Hrvatskoj u svoje rubrike podsećanja na događaje uvrstiće 29. novembar. Danom Republike se, međutim, više ne bave ni vlasti, ali ni boračke organizacije.
Taj datum su vlasti bivšeg predsednika Franje Tuđmana ukinule i zamenile 22. junom, jer je tog dana 1941. formirana prva komunistička partizanska jedinica na hrvatskom tlu.
Jedini koji će povodom 29. novembra i onoga što je taj datum simbolizovao upriličiti neko dešavanje je, u najmanju ruku kontroverzni, režiser Jakov Sedlar koji će, po pisanju "Večernjeg lista", u Zagrebu održati premijeru svog filma o ustaškom poglavniku Anti Paveliću.
Taj dokumentarni film deo je serije Sedlarovih dokumentaraca o trojici političara koji su obeležili Hrvatsku u prošlom veku - Paveliću, Titu i Tuđmanu.
Pomalo je paradoksalno, ali u narodu u Hrvatskoj sačuvana je jedna od komponenti tog praznika - svinjokolj.
Naime, nekadašnji Dan republike i tamo je simbolizovalo masovno klanje svinja po seoskim domaćinstvima kako bi se do Nove godine i Božića pripremile kobasice i ostale prerađevine. Tako će biti i ove godine.
U Bosni i Hercegovini, sastavljenoj od dva entiteta, još nema zakona na osnovu koga bi se na celoj teritoriji obeležavali državni praznici. Do sada je svaki pokušaj da se to ustanovi završavao neuspešno, jer predstavnici tri konstitutivna naroda ne mogu da se usaglase oko toga pitanja.
Što se tiče 29. novembra, taj datum u BiH više nema nikakvog značaja ni za jedan od tri naroda.
U Makedoniji se od proglašenja nezavisnosti 1991. godine, kao Dan državnosti obeležava 8. septembar, dan kada je održan referendum.
Za 29. novembar do danas, tradicionalno, slavlje priređuju jedino Udruženje boraca iz NOR i jedna manja, marginalna politička stranka Titove leve snage (na makedonskom Titovi levi sili), čiji lider je Slobodan Ugrinovski.
(Tanjug)
Današnji dan je skoro šest decenija slavljen kao Dan Republike, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je, odlukom Veha građana Savezne skupštine, ukinut kao državni praznik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Dan Republike se decenijama proslavljao dva neradna dana, 29. i 30. novembra, a svečane akademije bile su organizovane u glavnim gradovima republika bivše SFRJ.
U Srbiji je taj praznik poslednji put obeležen 2001. godine, a kao Dan državnosti praznuje se Sretenje, 15. februara, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.
Zvanično se Dan Republike ne obeležava ni u drugim državama nastalim raspadom SFRJ.
Vlasti na celom prostoru nekadašnje SFRJ po pravilu ignorišu taj datum, a pažnju medija održavaju uglavnom egzotični skupovi, po pravilu vremešnih "jugonostalgičara" ili pak, stranaka sa imenom bivše velike domovine u svom nazivu i zanemarivim značajem na političkoj sceni.
Plotuni, nagrade AVNOJ-a i pionirske marame ostali su deo istorije, kojeg mnogi ne vole da se sećaju.
Samog praznovanja nismo se rado odricali. Poslednji put 29. novembar obeležen je u Srbiji 2001. godine, ali jedino kao neradni dan, pošto se godinama čekalo na izmenu zakona o državnim praznicima.
Već iduće godine, tadašnja savezna skupština ga je i zvanično ukinula, ali se i za to čekala sredina novembra 2002.
Crna Gora je krajem 1990-ih godina prestala da obeležava 29. novembar, još dok je bila u državnoj zajednici sa Srbijom.
U Sloveniji su praznici, poput 29. novembra, "izbrisani" čim se "dežela", i to prva, odvojila od nekadašnje SFRJ.
Velika većina Slovenaca veruje da je 1991. godine izabran pravi put i čvrsto brani pripadnost ujedinjenoj Evropi.
Iako u Velenju i dalje opstaje veliki spomenik "najvećem sinu Jugoslavije", a jedna ulica u Ljubljani, od nedavno, nosi Titovo ime, u Sloveniji se zvanično slave samo datumi i licnosti koji podsećaju na njenu samostalnost.
U Hrvatskoj, građane bi samo činjenica da ove godine pada u nedelju mogla da podseti na nekadašnji Dan Republike, čije je slavljenje ukinuto 1990. godine.
Elektronski i štampani mediji koji u nedelju izlaze u Hrvatskoj u svoje rubrike podsećanja na događaje uvrstiće 29. novembar. Danom Republike se, međutim, više ne bave ni vlasti, ali ni boračke organizacije.
Taj datum su vlasti bivšeg predsednika Franje Tuđmana ukinule i zamenile 22. junom, jer je tog dana 1941. formirana prva komunistička partizanska jedinica na hrvatskom tlu.
Jedini koji će povodom 29. novembra i onoga što je taj datum simbolizovao upriličiti neko dešavanje je, u najmanju ruku kontroverzni, režiser Jakov Sedlar koji će, po pisanju "Večernjeg lista", u Zagrebu održati premijeru svog filma o ustaškom poglavniku Anti Paveliću.
Taj dokumentarni film deo je serije Sedlarovih dokumentaraca o trojici političara koji su obeležili Hrvatsku u prošlom veku - Paveliću, Titu i Tuđmanu.
Pomalo je paradoksalno, ali u narodu u Hrvatskoj sačuvana je jedna od komponenti tog praznika - svinjokolj.
Naime, nekadašnji Dan republike i tamo je simbolizovalo masovno klanje svinja po seoskim domaćinstvima kako bi se do Nove godine i Božića pripremile kobasice i ostale prerađevine. Tako će biti i ove godine.
U Bosni i Hercegovini, sastavljenoj od dva entiteta, još nema zakona na osnovu koga bi se na celoj teritoriji obeležavali državni praznici. Do sada je svaki pokušaj da se to ustanovi završavao neuspešno, jer predstavnici tri konstitutivna naroda ne mogu da se usaglase oko toga pitanja.
Što se tiče 29. novembra, taj datum u BiH više nema nikakvog značaja ni za jedan od tri naroda.
U Makedoniji se od proglašenja nezavisnosti 1991. godine, kao Dan državnosti obeležava 8. septembar, dan kada je održan referendum.
Za 29. novembar do danas, tradicionalno, slavlje priređuju jedino Udruženje boraca iz NOR i jedna manja, marginalna politička stranka Titove leve snage (na makedonskom Titovi levi sili), čiji lider je Slobodan Ugrinovski.
(Tanjug)
