Ruždija Dizdar (73) iz Banjaluke na Kurban-bajram naseo na priču dvojice prevaranata. U želji da pomogne "ljudima u nevolji" dao im životnu ušteđevinu i poslužio ih baklavama.
Ruždija Dizdar (73) iz Banjaluke na Kurban-bajram naseo na priču dvojice prevaranata. U želji da pomogne "ljudima u nevolji" dao im životnu ušteđevinu.
Ruždija Dizdar (73), penzionisano vojno lice iz Banjaluke, ovogodišnji Kurban-bajram pamtiće kao jedan od najgorih dana u životu, jer je naivno naseo na prevaru dva slatkorečiva čoveka, koji su mu uzeli životnu ušteđevinu u iznosu od 10.000 evra!
Želeći da pomogne "strancima u nevolji", Ruždija je poverovao u priču prevaranata, otišao kući po pare i na ruke im dao 10.000 evra u kešu.
Dok je shvatio da je reč o prevari, lopovi su umakli, a kao "uspomena" na ovaj događaj ostala mu je jeftina kopija zlatnog sata koju mu je, kao zalog da će vratiti pare, dao jedan od prevaranata.
Prisećajući se ovog događaja Ruždija za "Press RS" kaže da je verovao da još ima "poštene raje", ali da ga je to ubeđenje skupo koštalo.
"Povodom Bajrama, u petak sam bio u džamiji Ferhadija u Banjaluci na podnevnoj molitvi. Oko 13 časova izašao sam iz džamije i krenuo prema centru, da uhvatim gradski autobus. Usput mi je prišao čovek i zamolio me za pomoć. Ispričao mi je da je iz Srbije i da je automobilom udario u "volvo" u kome je bio neki Izraelac sa svojom majkom. Kad je Srbijanac hteo da ga obešteti, bez policije, ovaj mu nije poverovao da kod nas ima evra, jer nismo u Evropskoj uniji", priča za list Dizdar.
On kaže da se Srbijanac raspitivao gde se nalazi "Volvoov" servis, a onda ga je upitao ima li on kod sebe evre samo da ih pokaže tom Izraelcu, kako bi mu objasnio da je novac pravi.
Ne sluteći ništa, Dizdar mu je kazao da kod kuće ima 10.000 evra, a u tom je prišao i drugi čovek.
Rekao mu je da je on zapravo Palestinac i da je isto musliman, zbog čega njegova majka nije želela da izlazi iz automobila.
Čestitao je Dizdaru Bajram i rekao mu da ga podseća na njegovog oca, a onda ga je čak izljubio i izgrlio.
"Obojica su bili fini i uglađeni ljudi. Srbijanac je bio normalne građe, visok oko 170 centimetara i govorio je ekavicom. Palestinac je bio viši i mršaviji. Iako je malo čudnije govorio, znao je naš jezik jer je navodno ovde išao u školu. Bili su veoma prijatni i želeo sam da pomognem ljudima u nevolji.
Srbijanac mi je dao 20 KM za taksi i zamolio me da odem po novac, samo da ga pokažem Palestincu i to sam i učinio", rekao je Dizdar.
Koliko je Ruždija Dizdar zapravo bio ubeđen da pomaže ljudima u nevolji svedoči i podatak da je, po dolasku taksijem kući, rekao supruzi da spremi tanjir sa baklavom koji je poklonio "Palestincu".
"Kada je došao kući, bio je u žurbi i rekao mi da spremim tanjir baklave. Kazao je da je došao po novac kako bi pomogao nekim strancima u nevolji. Iako sam ga odgovarala od svega, nije me slušao... Da nisam spremala kolač, verovatno bih ga ubedila da ne nosi novac, ali to vam je sudbina. Odjurio je od kuće, do noći nije dolazio i znala sam da nešto nije u redu. Srećom, živ se vratio", priča Ruždijina supruga.
Kada se vratio, sastali su se na klupi kod Tržnice. " Prvo se nisam odvajao od novca (20 novčanica od po 500 evra), ali kao da su me omađijali, jednostavno sam ga dao Palestincu u ruke. On je s novcem krenuo do auta, navodno da ga pokaže svojoj majci. Ni auto, ni majku nisam video, a Srbijanac je ostao sa mnom na klupi.
Dok smo čekali Srbijanac mi je zahvaljivao i s ruke je skinuo "zlatni" sat, koji mi je dao kao nagradu. Vikao mi je da sam ga spasao i da će me novčano nagraditi, ali da mora da ode do žene na Tržnicu, po novac. Krenuo je prema Tržnici, ali se više nije vratio", kaže Dizdar.
On navodi da je tek po odlasku Srbijanca počeo da sumnja, međutim, verovao je u ljude, pa je još pola sata ostao da čeka na klupi. Kada se niko nije pojavio, otišao je u policiju i prijavio da je prevaren.
(MONDO)
Ruždija Dizdar (73), penzionisano vojno lice iz Banjaluke, ovogodišnji Kurban-bajram pamtiće kao jedan od najgorih dana u životu, jer je naivno naseo na prevaru dva slatkorečiva čoveka, koji su mu uzeli životnu ušteđevinu u iznosu od 10.000 evra!
Želeći da pomogne "strancima u nevolji", Ruždija je poverovao u priču prevaranata, otišao kući po pare i na ruke im dao 10.000 evra u kešu.
Dok je shvatio da je reč o prevari, lopovi su umakli, a kao "uspomena" na ovaj događaj ostala mu je jeftina kopija zlatnog sata koju mu je, kao zalog da će vratiti pare, dao jedan od prevaranata.
Prisećajući se ovog događaja Ruždija za "Press RS" kaže da je verovao da još ima "poštene raje", ali da ga je to ubeđenje skupo koštalo.
"Povodom Bajrama, u petak sam bio u džamiji Ferhadija u Banjaluci na podnevnoj molitvi. Oko 13 časova izašao sam iz džamije i krenuo prema centru, da uhvatim gradski autobus. Usput mi je prišao čovek i zamolio me za pomoć. Ispričao mi je da je iz Srbije i da je automobilom udario u "volvo" u kome je bio neki Izraelac sa svojom majkom. Kad je Srbijanac hteo da ga obešteti, bez policije, ovaj mu nije poverovao da kod nas ima evra, jer nismo u Evropskoj uniji", priča za list Dizdar.
On kaže da se Srbijanac raspitivao gde se nalazi "Volvoov" servis, a onda ga je upitao ima li on kod sebe evre samo da ih pokaže tom Izraelcu, kako bi mu objasnio da je novac pravi.
Ne sluteći ništa, Dizdar mu je kazao da kod kuće ima 10.000 evra, a u tom je prišao i drugi čovek.
Rekao mu je da je on zapravo Palestinac i da je isto musliman, zbog čega njegova majka nije želela da izlazi iz automobila.
Čestitao je Dizdaru Bajram i rekao mu da ga podseća na njegovog oca, a onda ga je čak izljubio i izgrlio.
"Obojica su bili fini i uglađeni ljudi. Srbijanac je bio normalne građe, visok oko 170 centimetara i govorio je ekavicom. Palestinac je bio viši i mršaviji. Iako je malo čudnije govorio, znao je naš jezik jer je navodno ovde išao u školu. Bili su veoma prijatni i želeo sam da pomognem ljudima u nevolji.
Srbijanac mi je dao 20 KM za taksi i zamolio me da odem po novac, samo da ga pokažem Palestincu i to sam i učinio", rekao je Dizdar.
Koliko je Ruždija Dizdar zapravo bio ubeđen da pomaže ljudima u nevolji svedoči i podatak da je, po dolasku taksijem kući, rekao supruzi da spremi tanjir sa baklavom koji je poklonio "Palestincu".
"Kada je došao kući, bio je u žurbi i rekao mi da spremim tanjir baklave. Kazao je da je došao po novac kako bi pomogao nekim strancima u nevolji. Iako sam ga odgovarala od svega, nije me slušao... Da nisam spremala kolač, verovatno bih ga ubedila da ne nosi novac, ali to vam je sudbina. Odjurio je od kuće, do noći nije dolazio i znala sam da nešto nije u redu. Srećom, živ se vratio", priča Ruždijina supruga.
Kada se vratio, sastali su se na klupi kod Tržnice. " Prvo se nisam odvajao od novca (20 novčanica od po 500 evra), ali kao da su me omađijali, jednostavno sam ga dao Palestincu u ruke. On je s novcem krenuo do auta, navodno da ga pokaže svojoj majci. Ni auto, ni majku nisam video, a Srbijanac je ostao sa mnom na klupi.
Dok smo čekali Srbijanac mi je zahvaljivao i s ruke je skinuo "zlatni" sat, koji mi je dao kao nagradu. Vikao mi je da sam ga spasao i da će me novčano nagraditi, ali da mora da ode do žene na Tržnicu, po novac. Krenuo je prema Tržnici, ali se više nije vratio", kaže Dizdar.
On navodi da je tek po odlasku Srbijanca počeo da sumnja, međutim, verovao je u ljude, pa je još pola sata ostao da čeka na klupi. Kada se niko nije pojavio, otišao je u policiju i prijavio da je prevaren.
(MONDO)
