Prosečna mesečna neto plata zaposlenih u preduzećima u Hrvatskoj prošle godine bila je 4.376 kuna (591 evro), što je nominalno 4,9 odsto, a realno 1,5 odsto više nego u 2004. godini.
Podaci Državnog zavoda za statistiku, koje je prenela Hina, pokazuju da je prosečni radnik, ako bi svaki mesec uštedeo celokupnu platu, na kraju godine mogao da kupi oko 5,7 kvadrata novog stana.
Za kupovinu malo boljeg automobila morao bi da štedi i idućih bar pola, ako ne i celu godinu.
Naime, godišnja "uštedjena" plata od 52,5 hiljada kuna (7.095 evra) dovoljna je za polovinu najprodavanijeg automobila u Hrvatskoj prošle godine koji košta nešto više od 100 hiljada kuna.
Poredjenje statističkih podataka o neto platama po delatnostima pokazuje i da je najviša plata 3,6 puta veća od najniže.
Tako je radnik u industriji štavljenja i obrade kože prošle godine primao prosečnih 2.212 kuna (299 evra) neto, što znači da je u 2005. godini primio primio 26.544 kune (3.587 evra).
Celokupnom godišnjom platom mogao bi kupiti tri kvadrata novog stana, jer je prosečna cena kvadrata novog stana u Hrvatskoj u 2005. godini bila viša od 9.200 kuna (1.243 evra), a trebalo bi mu više od četiri godine za kupovinu porodičnog automobila niže srednje klase.
Nasuprot njemu, zaposleni u delatnosti aviosaobraćaja, čija je prosečna plata u prošloj godini bila 8.105 kuna (1.095 evra) mesečno, ili oko 80 odsto više od hrvatskog proseka, bio bi mu potreban još mesec, dva da kupi takav auto.
Tom bi platom takodje na kraju godine mogao da kupi 10,5 kvadrata novog stana, pa bi zaposlenom u aviosaobraćaju trebalo nešto manje od pet godina (4,7) za kupovinu prosečnog stana od 50 kvadrata.
Zaposlenom u kožarskoj industriji, u hipotetičkoj situaciji odricanja od bilo kakvih izdataka osim štednje za stambene kvadrate, za to bi trebalo više od 17 godina.
(Beta)
Podaci Državnog zavoda za statistiku, koje je prenela Hina, pokazuju da je prosečni radnik, ako bi svaki mesec uštedeo celokupnu platu, na kraju godine mogao da kupi oko 5,7 kvadrata novog stana.
Za kupovinu malo boljeg automobila morao bi da štedi i idućih bar pola, ako ne i celu godinu.
Naime, godišnja "uštedjena" plata od 52,5 hiljada kuna (7.095 evra) dovoljna je za polovinu najprodavanijeg automobila u Hrvatskoj prošle godine koji košta nešto više od 100 hiljada kuna.
Poredjenje statističkih podataka o neto platama po delatnostima pokazuje i da je najviša plata 3,6 puta veća od najniže.
Tako je radnik u industriji štavljenja i obrade kože prošle godine primao prosečnih 2.212 kuna (299 evra) neto, što znači da je u 2005. godini primio primio 26.544 kune (3.587 evra).
Celokupnom godišnjom platom mogao bi kupiti tri kvadrata novog stana, jer je prosečna cena kvadrata novog stana u Hrvatskoj u 2005. godini bila viša od 9.200 kuna (1.243 evra), a trebalo bi mu više od četiri godine za kupovinu porodičnog automobila niže srednje klase.
Nasuprot njemu, zaposleni u delatnosti aviosaobraćaja, čija je prosečna plata u prošloj godini bila 8.105 kuna (1.095 evra) mesečno, ili oko 80 odsto više od hrvatskog proseka, bio bi mu potreban još mesec, dva da kupi takav auto.
Tom bi platom takodje na kraju godine mogao da kupi 10,5 kvadrata novog stana, pa bi zaposlenom u aviosaobraćaju trebalo nešto manje od pet godina (4,7) za kupovinu prosečnog stana od 50 kvadrata.
Zaposlenom u kožarskoj industriji, u hipotetičkoj situaciji odricanja od bilo kakvih izdataka osim štednje za stambene kvadrate, za to bi trebalo više od 17 godina.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
