Članovi porodice bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, predstavnici HDZ-a i veteranskih udruženja i brojni poštovaoci, položili su danas vence i cveće na njegov grob, povodom 10. godišnjice smrti prvog predsednika nezavisne Hrvatske.
Tuđman je rođen 14. maja 1922. u selu Veliko Trgovišče, u Zagorju, a od 1941. bavi se partijskim radom na području Zagorja.
Zbog nacionalizma prekinuta mu je vojna karijeru u činu generala, po ncionalnom ključu, a zbog još većeg nacionalizma u dva navrata je kao istoričar osuđivan na kazne zatvora.
U proleće 1989. osnovao je HDZ i postao njen predsednik, ističući da je Nezavisna Država Hrvatska bila izraz istorijskih težnji hrvatskog naroda da ima samostalnu državu.
Posle pobede HDZ-a na prvim višestranačkim izborima 1990. postao je predsednik Predsedništva, a posle promene ustava i predsednik Hrvatske.
Na izborima 1992. i 1997. izabran je za predsednika, a umro je 10. decembra 1999. godine.
Mediji su i ove godine podsetili da ga je, kao i bivšeg ministra odbrane Gojka Šuška, ili nekadašnjeg predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića samo smrt spasla da ne završi u Hagu.
Pritom je navedeno da se izolovanost Hrvatske u njegovo vreme videla po tome što je sahrani od šefova država prisustvovao samo tadašnji turski predsednik Sulejman Demirel, a od premijera samo iz Slovenije, Mađarske, BiH i Makedonije.
Mediji su ukazali i na njegove antisrpske istupe, kao i na podsticanje pljačke u privatizaciji i tezi o 200 bogatih porodica, ali i naveli da se rasulo bogastvo i uticaj koji je njegova familija imala devedesetih godina prošlog veka.
Pritom je navedeno da im je, doduše, ostala vila koju su otkupili pod sumnjivim okolnostima, ali da od zadužbine kojom je upravljala Tuđmanova žena Ankica, koja je u srećnim danima raspolagala sa 600.000 evra, nije ostalo mnogo.
Tuđmanov sin Miroslav učestvuje u trci za predsednika Hrvatske, dok su se ostalo dvoje dece "povlačilo po sudovima" - Nevenka zbog netransparentnog dogovaranja poslova, a Stjepan zbog vanbračnog sina.
(Tanjug)
Zbog nacionalizma prekinuta mu je vojna karijeru u činu generala, po ncionalnom ključu, a zbog još većeg nacionalizma u dva navrata je kao istoričar osuđivan na kazne zatvora.
U proleće 1989. osnovao je HDZ i postao njen predsednik, ističući da je Nezavisna Država Hrvatska bila izraz istorijskih težnji hrvatskog naroda da ima samostalnu državu.
Posle pobede HDZ-a na prvim višestranačkim izborima 1990. postao je predsednik Predsedništva, a posle promene ustava i predsednik Hrvatske.
Na izborima 1992. i 1997. izabran je za predsednika, a umro je 10. decembra 1999. godine.
Mediji su i ove godine podsetili da ga je, kao i bivšeg ministra odbrane Gojka Šuška, ili nekadašnjeg predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića samo smrt spasla da ne završi u Hagu.
Pritom je navedeno da se izolovanost Hrvatske u njegovo vreme videla po tome što je sahrani od šefova država prisustvovao samo tadašnji turski predsednik Sulejman Demirel, a od premijera samo iz Slovenije, Mađarske, BiH i Makedonije.
Mediji su ukazali i na njegove antisrpske istupe, kao i na podsticanje pljačke u privatizaciji i tezi o 200 bogatih porodica, ali i naveli da se rasulo bogastvo i uticaj koji je njegova familija imala devedesetih godina prošlog veka.
Pritom je navedeno da im je, doduše, ostala vila koju su otkupili pod sumnjivim okolnostima, ali da od zadužbine kojom je upravljala Tuđmanova žena Ankica, koja je u srećnim danima raspolagala sa 600.000 evra, nije ostalo mnogo.
Tuđmanov sin Miroslav učestvuje u trci za predsednika Hrvatske, dok su se ostalo dvoje dece "povlačilo po sudovima" - Nevenka zbog netransparentnog dogovaranja poslova, a Stjepan zbog vanbračnog sina.
(Tanjug)
