Poslednji podaci Razvojnog programa Ujedinjenih nacija pokazuju da je, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, siromaštvo još široko prisutno na ovim prostorima, pri čemu gotovo jedno od pet domaćinstava u BiH živi ispod granice siromaštva.
"Najnoviji podaci pokazuju visok nivo siromaštva domaćinstava u kojima je glava domaćinstva (po radnom statusu) penzioner (19,5 odsto), nezaposlena ili osoba koja traži posao (23,4 odsto), domaćica (25,5 odsto), ili osoba s invaliditetom (44,4 odsto)", navodi se u najnovijim brošurama Razvojnog programa UN-a.
Zanimljiv je podatak da na nivo siromaštva utiče i pol glave domaćinstva: obrnuto od obrasca vidljivog drugde u BiH, domaćinstva u kojima su nosioci žene znatno su manje siromašna od onih u kojima su nosioci muškarci, naročito u Federaciji BiH.
"Istiniti podaci, bez ikakvog 'kritikovanja', glase da oko 48 odsto stanovništva u BiH živi u zoni siromaštva, dok je 18 odsto ispod linije koja označava kritično siromaštvo. Takve procene su dale sve relevantne institucije koje se bave statistikom", kaže za "Nezavisne novine" Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača BiH.
Da je situacija teška i da je broj gladnih u BiH u porastu potvrđuje i porast broja zaheva za korištenje usluga javne kuhinje u malobrojnim opštinama u kojima postoje.
"Broj zaheva za korištenje Javne kuhinje Crvenog krsta do decembra 2009. godine povećan je za više od 50 odsto u odnosu na broj zaheva u 2008. godini. Razlozi znatnog povećanja broja zaheva za korištenje Javne kuhinje mogu se videti u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze građani, dodatno otežanoj ekonomskom krizom u RS", kažu u Centru za socijalni rad u Banjaluci.
Ranka Mišić, predsednik Saveza sindikata RS, kaže da oni koji rade i primaju platu, a uz to rade u privredi, od plate koju dobiju ne mogu podmiriti troškove za prehrambene proizvode, što znači da nemaju dovoljno novca za život.
Prema njenim rečima, još je veći problem onih radnika koji, takođe, rade u privredi, a ne dobijaju redovno plate.
Takvi radnici, kao ni njihove porodice, tvrdi Mišićeva, ne mogu preživeti od plate i nalaze se u "kategoriji ljudi koji se bore za tu koricu hleba na različite načine".
"Postoji i treća grupa, radnici koji su najnesrećniji i u najnezavidnijem položaju, a to su radnici koji su ostali bez posla, našli se u Zavodu za zapošljavanje i dobijaju naknadu koja je minimalna određen broj mjeseci, najduže godinu dana, a nakon toga nemaju nikakva primanja", kaže Mišićeva i dodaje da sa sigurnošću može reći da oko 20 odsto ukupnog stanovništva RS ima problem da se prehrani u toku jednog dana.
Gordana Pantić, stručni saradnik za informisanje u Crvenom krstu RS, kaže da bi se moglo mnogo više pružiti gladnima ako bi vlasti imale više sluha za njihove potrebe.
"Mi nemamo statističke podatke koliko je ljudi u RS na ivici siromaštva, ali sigurno je da ih ima mnogo, pošto kroz svoje programe, socijalno-humanitarne i prvenstveno program kućne njege, pomažemo socijalno najugroženijem stanovništvu, a to su pre svega stari, iznemogli ljudi i invalidna lica, najčešće stariji od 65 godina, koji žive sami", pojašnjava za isti list Pantićeva.
Pošto su korisnici javnih kuhinja najvećim delom penzioneri, Rade Rakulj, predsednik Udruženja penzionera RS, pojašnjava da je razlog za to nebriga vlasti za tu kategoriju stanovništva.
"Imamo prosečnu penziju od 330 KM, a ta penzija nije dovoljna. Vi znate da dok platite komunalije ne ostaje još dovoljno za hleb za ceo mesec, a kamoli za obuću i odeću. Hajde da te penzionere i stavimo u stranu, opstaće, imaju za goli život, ali mi imamo ljudi koji su ispod tog nivoa, koji su ekstremno siromašni, nemaju dovoljno za život i takvih penzionera je 30 odsto u RS. Zbog toga postoje te kuhinje u velikim gradovima, i zbog toga su penzioneri najmasovnije prisutni u kuhinjama", kaže "Nezavisnim" Rakulj.
Najgore je, ističe, onima koji su napušteni.
"Ima porodica gde su stari ljudi ostali negde u nekoj zabiti u selu i imate onih koji žive u gradu, ali deca ne vode brigu o njima. Veliki dio penzionera u RS je ekstremno siromašan i to je poznato", rekao je Rakulj.
S obzirom na to da je za januar iduće godine najavljeno veliko poskupljenje struje i vode, što će verovatno dovesti i do poskupljenja životnih namirnica, a o većim platama građani BiH mogu samo da sanjaju, broj gladnih neminovno će ostati u porastu.
Istovremeno, prema istraživanju lista "Press RS" u Banjaluci se najbolje živi, stopa nezaposlenosti je manja, a plate veće u odnosu na druge delove RS.
Prema zvaničnoj statistici, Banjalučani imaju osetno bolji standard, nego stanovnici drugih gradova u RS, a u grad na Vrbasu dolazi i najviše domaćih investicija.
Ekonomski analitičari, međutim, upozoravaju da te podatke ne bi trebalo tumačiti kao pokazatelj nekakve privredne superiornosti ovog grada, nego kao rezultat činjenice da je u gradu na Vrbasu republička administracija, finansijske institucije, fondovi, agencije u kojima se po pravilu obrću i najveće količine novca, a zaposleni imaju i najveće plate.
(MONDO)
"Najnoviji podaci pokazuju visok nivo siromaštva domaćinstava u kojima je glava domaćinstva (po radnom statusu) penzioner (19,5 odsto), nezaposlena ili osoba koja traži posao (23,4 odsto), domaćica (25,5 odsto), ili osoba s invaliditetom (44,4 odsto)", navodi se u najnovijim brošurama Razvojnog programa UN-a.
Zanimljiv je podatak da na nivo siromaštva utiče i pol glave domaćinstva: obrnuto od obrasca vidljivog drugde u BiH, domaćinstva u kojima su nosioci žene znatno su manje siromašna od onih u kojima su nosioci muškarci, naročito u Federaciji BiH.
"Istiniti podaci, bez ikakvog 'kritikovanja', glase da oko 48 odsto stanovništva u BiH živi u zoni siromaštva, dok je 18 odsto ispod linije koja označava kritično siromaštvo. Takve procene su dale sve relevantne institucije koje se bave statistikom", kaže za "Nezavisne novine" Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača BiH.
Da je situacija teška i da je broj gladnih u BiH u porastu potvrđuje i porast broja zaheva za korištenje usluga javne kuhinje u malobrojnim opštinama u kojima postoje.
"Broj zaheva za korištenje Javne kuhinje Crvenog krsta do decembra 2009. godine povećan je za više od 50 odsto u odnosu na broj zaheva u 2008. godini. Razlozi znatnog povećanja broja zaheva za korištenje Javne kuhinje mogu se videti u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze građani, dodatno otežanoj ekonomskom krizom u RS", kažu u Centru za socijalni rad u Banjaluci.
Ranka Mišić, predsednik Saveza sindikata RS, kaže da oni koji rade i primaju platu, a uz to rade u privredi, od plate koju dobiju ne mogu podmiriti troškove za prehrambene proizvode, što znači da nemaju dovoljno novca za život.
Prema njenim rečima, još je veći problem onih radnika koji, takođe, rade u privredi, a ne dobijaju redovno plate.
Takvi radnici, kao ni njihove porodice, tvrdi Mišićeva, ne mogu preživeti od plate i nalaze se u "kategoriji ljudi koji se bore za tu koricu hleba na različite načine".
"Postoji i treća grupa, radnici koji su najnesrećniji i u najnezavidnijem položaju, a to su radnici koji su ostali bez posla, našli se u Zavodu za zapošljavanje i dobijaju naknadu koja je minimalna određen broj mjeseci, najduže godinu dana, a nakon toga nemaju nikakva primanja", kaže Mišićeva i dodaje da sa sigurnošću može reći da oko 20 odsto ukupnog stanovništva RS ima problem da se prehrani u toku jednog dana.
Gordana Pantić, stručni saradnik za informisanje u Crvenom krstu RS, kaže da bi se moglo mnogo više pružiti gladnima ako bi vlasti imale više sluha za njihove potrebe.
"Mi nemamo statističke podatke koliko je ljudi u RS na ivici siromaštva, ali sigurno je da ih ima mnogo, pošto kroz svoje programe, socijalno-humanitarne i prvenstveno program kućne njege, pomažemo socijalno najugroženijem stanovništvu, a to su pre svega stari, iznemogli ljudi i invalidna lica, najčešće stariji od 65 godina, koji žive sami", pojašnjava za isti list Pantićeva.
Pošto su korisnici javnih kuhinja najvećim delom penzioneri, Rade Rakulj, predsednik Udruženja penzionera RS, pojašnjava da je razlog za to nebriga vlasti za tu kategoriju stanovništva.
"Imamo prosečnu penziju od 330 KM, a ta penzija nije dovoljna. Vi znate da dok platite komunalije ne ostaje još dovoljno za hleb za ceo mesec, a kamoli za obuću i odeću. Hajde da te penzionere i stavimo u stranu, opstaće, imaju za goli život, ali mi imamo ljudi koji su ispod tog nivoa, koji su ekstremno siromašni, nemaju dovoljno za život i takvih penzionera je 30 odsto u RS. Zbog toga postoje te kuhinje u velikim gradovima, i zbog toga su penzioneri najmasovnije prisutni u kuhinjama", kaže "Nezavisnim" Rakulj.
Najgore je, ističe, onima koji su napušteni.
"Ima porodica gde su stari ljudi ostali negde u nekoj zabiti u selu i imate onih koji žive u gradu, ali deca ne vode brigu o njima. Veliki dio penzionera u RS je ekstremno siromašan i to je poznato", rekao je Rakulj.
S obzirom na to da je za januar iduće godine najavljeno veliko poskupljenje struje i vode, što će verovatno dovesti i do poskupljenja životnih namirnica, a o većim platama građani BiH mogu samo da sanjaju, broj gladnih neminovno će ostati u porastu.
Istovremeno, prema istraživanju lista "Press RS" u Banjaluci se najbolje živi, stopa nezaposlenosti je manja, a plate veće u odnosu na druge delove RS.
Prema zvaničnoj statistici, Banjalučani imaju osetno bolji standard, nego stanovnici drugih gradova u RS, a u grad na Vrbasu dolazi i najviše domaćih investicija.
Ekonomski analitičari, međutim, upozoravaju da te podatke ne bi trebalo tumačiti kao pokazatelj nekakve privredne superiornosti ovog grada, nego kao rezultat činjenice da je u gradu na Vrbasu republička administracija, finansijske institucije, fondovi, agencije u kojima se po pravilu obrću i najveće količine novca, a zaposleni imaju i najveće plate.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.